10. sedmica – „Lepota u slomljenosti“, Melodi Mejson
Dok sam se pre nekoliko godina, pripremala da vodim molitvu za jedan veliki događaj, nikada neću zaboraviti kako me je Duh Sveti osvedočio o nečemu konkretnom u mom odnosu sa Bogom što je trebalo da ispravim. Preplavljena osećanjima, pala sam na kolena dok sam se molila: „O Bože, molim te oprosti mi …“
Međutim, iako sam svoj greh priznala Bogu, bili su potrebni određeni koraci da bih ispravila stvar. Ali nisam mogla odmah da preduzmem ove korake, pa nisam bila sigurna šta da radim. Da li treba da nastavim sa svojim odgovornostima molitvene službe ili bi trebalo da nađem nekog drugog da me zameni dok ne ispravim stvari?
Kao poštovanom vođi u službi, bilo je za mene vrlo ponižavajuće razmišljati da priznam drugima da sam izneverila Boga u određenoj oblasti. Nisam htela da talasam i da se pokažem duhovno slabom svojim saradnicima i drugim ljudima koji su bili prisutni na sastancima. Tako sam, s teškim srcem i suzama u očima, te noći otišla da spavam, rešena da ću tek sutradan zamoliti nekog drugog da vodi molitvenu službu.
Međutim, sledećeg jutra, kada sam krenula da pronađem nekoga ko će zauzeti moje mesto, Bog me je zaustavio, dok je Sveti Duh počeo da govori mom srcu. „Melodi, ti treba da vodiš molitvenu službu ovog jutra. Ne traži nikoga da te zameni!“ „Čekaj Bože … Ne misliš valjda stvarno?“ Rekla sam, dok su mi sveže suze opet navrle na oči. Ali Sveti Duh je i dalje govorio mom srcu.
„Da, želim da ti vodiš, međutim, ne treba da vodiš kao osoba kakvom želiš da te drugi vide. Zar ne shvataš? Ne tražim ljude koji prikrivaju svoje grehe i nastavljaju kao da je sve u redu. Tražim slomljene sudove; sudove koje će se poniziti do te mere da iz njih nestane ponos. Tek tada ih zaista mogu iskoristiti da Me proslave. Znam da ovo boli, ali treba sa zajednicom da podeliš ono u šta sam te sinoć osvedočio. Budi iskrena o tome kako si me izneverila! Zatim ih pozovi da dođu s tobom na krst kako bi odbacili sav greh i sve kompromise. Vidiš, ako ljudi čekaju da dođu dok ne budu potpuno ispravni, oni nikada neće doći. “
Opet sam počela da protestujem. „Ne mogu to, Gospode! Šta će svi pomisliti kad čuju kako sam te izneverila? “
Sveti Duh je govorio tiho mom srcu dok je okretao moj pogled prema nebu. „Nije važno šta ljudi misle. Ovde se ne radi o zaštiti tvoje reputacije. Ovde se radi o davanju slave Bogu, ali da bi On mogao da radi moraš se poniziti.“
O, kako nisam želela da poslušam pozive Svetoga Duha tog jutra. Da sam mogla pobeći poput Jone ili se sakriti u pećinu, to bih odmah učinila. Ali znala sam šta moram da uradim. Morala sam da se pokorim Bogu.
Drhteći i sa suzama u očima, stala sam pred stotine ljudi tog jutra i podelila s njima ono što mi je Gospod stavio na srce. Ni muva se nije čula u prostoriji dok su me svi pažljivo slušali. „Isus nam govori da dođemo onakvi kakvi jesmo“, rekla sam tiho, brišući suze iz očiju. „Dakle, ja dolazim takva kakva sam i pozivam vas da mi se pridružite u podnožju krsta.“
Na ovaj poziv, svi su ustali sa svojih mesta i prišli u prednji deo prostorije. Tu i tamo čulo se tiho plakanje dok su ljudi tražili od Boga oproštenje za ona područja greha i kompromisa koji su ušli u njihov život. I Duh Sveti je bio prisutan. U knjizi „Put Hristu“ rečeno nam je:
„Ako uvidite svoju grešnost, nemojte čekati da postanete bolji. Koliko ima onih koji smatraju da nisu dovoljno dobri da dođu Hristu. Smatrate li da ćete sopstvenim naporima postati bolji? »Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?« (Jeremija 13,23) Naša pomoć je samo u Bogu. Ne moramo čekati snažnije ubeđenje, bolje prilike, svetiju prirodu. Sami ništa ne možemo učiniti. Mi moramo doći Hristu onakvi kakvi smo. “ (Put Hristu, str. 31)
Kada gledam unazad, mislim da je ovo bila jedna od najslađih, najsvetijih molitvenih službi koju sam ikada doživela, jer je Bog tog jutra izvršio duboko delo očišćenja među svima nama. Mnoga su srca bila slomljena, ali koliko je slomljenost bila prelepa i lekovita. U Psalmu 51,17 Biblija nam kaže: „Žrtva je Bogu duh skrušen, srca skrušena i poništena ne odbacuješ, Bože.“
Kakvu žrtvu želite da prinesete Bogu ovih dana? Da li su to vaša najbolja dela, vaše najbolje molitve, vaši najbolji pokušaji da budete čvrst svedok čak i usred događaja koji menjaju živote? Naša najbolja ponuđena žrtva Boga nema nikakve veze sa našim delima, već je to potpuna slomljenost sebe, ponosa i sve samodovoljnosti kada dođemo do podnožja krsta. Kao što čuvena pesma “Steno spasa, Bože moj” tako lepo kaže: „Krvlju svojom umij me, i operi grehe sve,“. Priđimo tom krstu danas!
Melodi Majson je koordinator programa Ujedinjeni u molitvi Generalne konferencije. Takođe pomaže u razvoju materijala i inicijativa za veb stranicu Probuđenje i reforma i autor je knjige „Odvaži se da tražiš još: Božanski ključevi za odgovor na molitvu“. Priča u tekstu od ove sedmice preuzeta je iz njene potpuno nove knjige koja je izašla u aprilu, pod nazivom „Usudi se živeti od svake reči: Voleti Boga srcem, telom, duhom i dušom“.
PITANJA SRCA:
- Gde prebiva Bog (vidi Isaiju 57:15) i kakvi su rezultati Božje tuge (vidi 2. Korinćanima 7: 9-11)?
- Šta je David tražio u svojoj molitvi pokajanja (vidi Psalam 51: 1-19)? Uporedi kako je Saul reagovao kad je ukoren za svoje grehe (1. Samuilova 15: 1-30).
- Sa kojim biblijskim likom se najviše identifikujete kada vam se pokažu vaši gresi – sa onim koji želi da se opravda i sačuva čast pred ljudima ili sa onim koji otvoreno priznaje svoj greh slomljenim srcem istinskog pokajanja?
AKTIVNI IZAZOV SRCA:
Ne treba se preispitivati samo na početku našeg duhovnog puta, već i tokom čitavog tog puta. Dok prolazite kroz ovaj izazov srca, upitajte Boga da li u vašem životu postoji neki ponos koga se još morate odreći, ili neko iz vaše sfere uticaja (porodica, prijatelji, kolege na poslu) od koga trebate da tražite oproštaj. Kada vam Bog odgovori, pokorite se Svetom Duhu. (Psalam 66:18; Matej 5: 23-24; Priče Solomunove 28:13; Matej 6: 14-15)
“. . . koliko god ovaj ili onaj grešni čin izgledao beznačajan u očima ljudskim, u Božjim očima nijedan greh nije mali. Čovekov sud je jednostran, nesavršen, ali Bog procenjuje sve onako kako u stvari i jeste. Pijanicu preziru i za njega govore da će ga taj greh isključiti iz Neba, dok oholost, sebičnost i pohlepnost često prođu bez ikakvog ukora. Međutim, ovi gresi naročito vređaju Boga, jer se suprote dobroti Njegovog karaktera, onoj nesebičnoj ljubavi koja oličava pravu atmosferu svemira koji nije pao u greh. Onaj koji upadne u neki veći greh, možda oseća sramotu, jad i potrebu za Hristovom blagodaću, ali oholost ne oseća nikakvu potrebu i tako zatvara srce Hristu, kao i beskrajnim blagoslovima koje je On došao da daruje.“ (Put Hristu, str. 30)