DOŽIVOTNO UČITI O PUNINI ŽIVOTA
Grčki filozof Aristotel je rekao jednom: „Obrazovanje uma bez obrazovanja srca nije nikakvo obrazovanje.“ Obrazovanje za adventiste ide i dalje od toga – ono doseže dušu.
Obrazovanje nije samo učenje radi intelektualnog rasta. Adventisti veruju i u fizički, emocionalni, društveni i duhovni razvoj. U idealnom slučaju, obrazovanje treba da menja i obrađuje svaki aspekt naših života, dovodeći nas bliže onome što je Bog prvobitno planirao za nas da imamo i da budemo.
Konsultant za obrazovanje, Džo Harkin, kaže: „Obrazovni sistemi odražavaju prirodu društva u kome postoje… Kao odgovor [na pitanje šta sačinjava ‘dobro’ društvo] mi bacamo svetlost na ono što bismo mi nazvali ‘dobrim’ obrazovanjem.“[1]
Adventistički obrazovni sistem odražava nebesko „društvo“ koje je Bog želeo da imamo. Taj sistem nam daje sredstva i izvore da možemo da postanemo mudriji i zdraviji. On nam obezbeđuje prilike da služimo drugima a ne samo sebi. On nas povezuje kao prijatelje, kao partnere i kao društvo. A najvažnije je da nam on pomaže da ispunimo naš potencijal kao ‘dobri’ sugrađani, koji željno očekuju večnost sa Bogom koji nas je stvorio.
Suština adventističkog obrazovanja je u doživotnom učenju o punini i ispunjenosti života.
[1] Joe Harkin, “Participative education: An incomplete project of modernity” in Educational research in Europe: Yearbook 2000.
