„Koliko vredim u Božjim očima?“

Pitanje koje se, u trenucima sumnje i potištenosti, postavlja bezglasno, postavljeno je glasno i jasno na Saboru Službe žena Jugoistočne evropske unije, održanom u Beogradu i Novom Sadu, od 8. do 10. marta, 2019. godine.

A odgovor su nastojali da daju svi – mladi i stariji, muškarci, žene i deca – pesmama, molitvama, biblijskim stihovima, monolozima o biblijskim likovima, izveštajima o misionskom radu.

Tokom bogosluženja u petak uveče, na Teološkom fakultetu u Beogradu, studenkinje su, kroz biblijske stihove i monologe „Kćeri obećanja“, dajući glas Jovovoj kćeri Jemimi, Halevovoj kćeri Ahsi, Jefremovoj kćeri Seri, Sisanovoj kćeri Alaji i Salpadovoj kćeri Tersi, pokušale da pokažu kako je moguće živeti zadovoljnim i blagoslovenim životom i u teškim vremenima.

A gošća govornica, Rakel Arais, zamenik sekretara Službe žena u Generalnoj konferenciji, produbila je istu misao u svojoj propovedi „Ne odustaj od svoje pesme“, ističući kako ne smemo da dozvolimo ni razočarenju, ni bolu, ni ljudima oko nas da nam oduzmu našu životnu pesmu – pesmu hvale i zahvalnosti Bogu – zato što, zasigurno, „dolaze bolji dani“, Baš kao što su došli i Izrailjcima koji su sedeli kraj vavilonskih voda i plakali nad svojom sudbinom (Psalam 137, 1-4).

I subotni dan, proveden u Sabornoj crkvi u Beogradu, izobilovao je porukama kojima se tražio odgovor na pitanje: „Koliko vredim u Božjim očima?“ Oblasni sekretari Službe žene dale su ga nadahnjujućim izveštajima o radu Službe žena širom naše Unije i kreativnim pristupima u propovedanju evanđelja ženama u neposrednom okruženju. Mlade devojke su ga dale citiranjem biblijskih stihove, žene monolozima o Lidiji, ženi Hananejki, ženi sa tečenjem krvi, ženi Samarjanki i ženi uhvaćenoj u preljubi, koje su bile promenjene silom večnog evanđelja, baš kao što nas je podsetilo i ponavljanje biblijske pouke.

Sestra Rakel Arais ponudila je odgovor na ovo pitanje u svojoj misionskoj propovedi „Pomeranje stolice“, podsećajući nas da u ovom vremenu „između“, vremenu između Ovog  i Onog dana, dana Hristovog dolaska, mi moramo da promenimo način gledanja i pronađemo smisao i svrhu životu u Hristovoj službi.

Pesme beogradskog dečjeg hora i hora Mozaik, kao i pesma „On okom vrapca prati“ pripremili su srca slušalaca za poruku propovedi „Sloboda pristupa“ u kojoj nas je sestra Rakel podsetila na sigurnost spasenja u Hristu i Njegovu posredničku službu u nebeskoj Svetinji. Brojnim upečatljivim ilustracijama, kao što je bila ona sa uništenom haljinom i novom haljinom dobijenom na poklon, držala je budnom pažnju svih prisutnih.

Bogata i svečana trpeza dočekala je sve one koji su odlučili da ostanu na zajedničkom ručku, a posle ručka sve prisutne čekala je nova duhovna gozba na popodnevnom bogosluženju. Obilje biblijskih stihova o vrednosti ljudi i žena u Božjim očima, nadahnjujući zvuci klavirskih kompozicija i dve predivne propovedi gošće govornice Rakel Arais. Propoved „Ti možeš da cvetaš“ podsetila nas je da je život ljudi utemeljenih u Gospodu sličan drvetu, zasađenom kraj reke iz Jeremije 17, 7-8, a propoved „Njegovim Duhom“ da nas Sveti Duh ispunjava, prosvetljuje, poučava, posvećuje i osposobljava za izvršavanje Hristove misije. On nas svakodnevno uvodi u Hristovu prisutnost, menja u Hristovo obličje i daruje Hristovu silu za život i rad.

Seminarske propovedi sestre Arais, „Žene mogu“ i „Samo je jedno potrebno“ održane u nedelju, 10. marta, u Novom Sadu, podsetile su prisutne sestre i braću da žene mogu da uče, služe, poučavaju, objavljuju i predvode, ako dozvole Bogu da ih za to osposobi i osnaži. Žene, po rečima Elen Vajt, mogu da „zauzmu svoje mesto u ovoj krizi i On će raditi preko njih“. Ako se svakodnevno ispunjavaju oduševljenjem za susret sa Isusom, za susret sa ljudima oko njih, i za Hristov skori dolazak, one će moći da, bez straha, gledaju u svoju budućnost i njihov život će poprimiti novi smisao i svrhu. Poemom „Želim da…“ i monologom o novozavetnoj đakonici Fibi, one su to glasno i potvrdile.

Elen Vajt je često pisala da se mi menjamo u skladu sa onim o čemu mislimo. Ja verujem da su ovi sastanci pomogli mnogima da umnogome promene svoje misli i poglede na hrišćanski život i službu. Verujem da će mnoga braća i sestre, svesni činjenice da je „pobedonosni život niz novih početaka“, doneti nove odluke da žive posvećenijim, zahvalnijim i radosnijim hrišćanskim životom.

Marija Trajkovska

Sekretar Službe žena u JIEU