Crkvene vođe izražavaju želju da ljude dovedu do podnožja krsta, a ne da ih udaljavaju od Hrista.

Izjavu o transrodnosti ili rodnoj disforiji izglasao je izvršni odbor Hrišćanske adventističke crkve tokom svog godišnjeg Prolećnog sastanka.

Ted Vilson, predsednik Hrišćanske adventističke crkve, kao predsedavajući ovog sastanka se zalagao da se ova izjava izglasa „uz podrazumevane moguće fine korekcije tu i tamo da bi ta izjava bila što manje apstraktna.“ On je nastavio: „Poslednje što želimo je da odbijamo ljude od Hrista i naše Crkve. Mi želimo da ih dovedemo do podnožja krsta i Hristove blagodati koja podstiče promene u čoveku.“

Odbor za pitanja etike pri Institutu za istraživanje Biblije, na čelu sa Ekhardom Milerom, pomoćnim direktorom ovog instituta, zajedno sa etičarima, biblijskim misliocima, teolozima, sociolozima, psiholozima i članovima medicinske zajednice, zadužen je da sastavi ovu izjavu.

„Izjava o transrodnosti“

Sve veća svest o potrebama i izazovima koje transrodni muškarci i žene doživljavaju i porast predmeta diskusija u vezi transrodnosti kao sve istaknutijih u društvu širom sveta podstiču značajna pitanja ne samo za one koji su pod uticajem fenomena transrodnosti već i za Hrišćansku adventističku crkvu. Iako borbe i izazovi onih koji se identifikuju kao transrodne osobe imaju neke zajedničke elemente sa borbama i izazovima svih ljudskih bića, mi prepoznajemo jedinstvenost njihove situacije i ograničenja naših saznanja u vezi posebnih slučajeva. Ipak, mi verujemo da Biblija daje principe kojima transrodne osobe i Crkva mogu da se rukovode i savetuju, a koji prevazilaze ljudske konvencije i kulturu.

Fenomen transrodnosti

U savremenom društvu, rodni identitet tipično označava „javnu (obično legalno prepoznatu) životnu ulogu kao dečaka ili devojčice, muškarca ili žene,“ dok se pol odnosi „na biološke pokazatelje muškog ili ženskog bića.“[1] Rodna identifikacija se obično izjednačava sa biološkim polom neke osobe prilikom rođenja. Međutim, do neslaganja može doći na fizičkom i/ili mentalno-emocionalnom nivou.

Na fizičkom nivou dvoznačnost genitalija može biti posledica anatomskih i fizioloških abnormalnosti tako da ne može jasno da se utvrdi da li je dete muško ili žensko. Ova dvoznačnost anatomske polne razlike se često zove hermafroditizam ili interseksualizam.[2]

Na mentalno-emocionalnom nivou do neslaganja dolazi kod transrodnih osoba čija je polna anatomija jasno muška ili ženska ali koji se identifikuju sa suprotnim rodom u odnosu na svoj biološki pol. Oni sebe mogu da opišu kao zarobljeni u pogrešnom telu. Transrodnost, ranije klinički dijagnostifikovana kao „poremećaj rodnog identiteta“ a sada pod nazivom „rodna disforija“, može se shvatiti kao opšti izraz koji opisuje raznovrsne načine na koje pojedinci svoj rodni identitet tumače i izražavaju drugačije od onih koji određuju rod na osnovu biološkog pola.[3] „Rodna disforija se ispoljava na razne načine, uključujući i jake želje osobe da se prema njoj ophodi kao prema drugom rodu ili da se oslobodi svojih polnih karakteristika, ili kroz snažno uverenje da osoba ima osećanja ili reakcije tipične za drugi rod.“[4]

Usled savremenih trendova odbacivanja biblijskog dvojnog roda (muški i ženski) i zamenom rastućeg spektra vrsta rodova, izvesni izbori koji mogu biti podstaknuti transrodnim stanjem počeli su da se smatraju i prihvaćenim u savremenoj kulturi. Međutim, želja da se promeni ili živi kao osoba drugog roda može kao posledicu da ima biblijski neodgovarajuće životne izbore. Rodna disforija može, na primer, da rezultuje oblačenjem odeće suprotnog pola,[5] operacijom promene pola i željom za bračnom vezom sa osobom istog biološkog pola. S druge strane, transrodne osobe mogu tiho da pate, živeći u celibatu ili u braku sa bračnim partnerom ili partnerkom suprotnog pola.

Biblijski principi vezani za seksualnost i fenomen transrodnosti

S obzirom na to da se fenomen transrodnosti mora proceniti na osnovu Biblije, sledeći biblijski principi i učenja mogu pomoći zajednici vernika da se prema ljudima sa rodnom disforijom postave na biblijski i hristoliki način:

1. Bog je čovečanstvo stvorio kao dve osobe koje se prepoznaju kao muško i žensko u smislu roda. Biblija rod nerazdvojno vezuje za biološki pol (1. Mojsijeva 1,27; 2,22-24) i ne pravi razliku između to dvoje. Božja Reč afirmiše dopunjavanje kao i jasno razlikovanje između muškarca i žene prilikom stvaranja. Izveštaj o stvaranju iz 1. Mojsijeve je osnova za sva pitanja o ljudskoj seksualnosti.
2. Iz biblijske perspektive, ljudsko biće je psihosomatska celina. Na primer, Biblija stalno naziva celovitost ljudskog bića duša (1. Mojsijeva 2,7, Jeremija 13,17; 52,28-30; Jezekilj 18,4; Dela 2,41; 1. Korinćanima 15,45), telo [u smislu putenosti] (Efescima 5,28; Rimljanima 12,1-2; Otkrivenje 18,13), telo (1. Petrova 1,24) i duh (2. Timotiju 4,22; 1. Jovanova 4,1-3). Tako, Biblija ne odobrava dualizam u smislu razdvajanja nečijeg tela i ličnog doživljaja seksualnosti. Osim toga, u Bibliji nije predviđen besmrtni deo ljudi zato što je samo Bog besmrtan (1. Timotiju 6,14-16) i On će tu besmrtnost darovati prilikom prvog vaskrsenja onima koji veruju u Njega (1. Korinćanima 15,51-54). Dakle, Bog je zamislio da ljudska bića budu nepodeljeni polni identiteti, a polni identitet ne može biti nezavisan od nečijeg tela. Prema Bibliji, naš rodni identitet, prema Božjoj zamisli, određen je našim biološkim polom prilikom rođenja (1. Mojsijeva 1,27; 5,1-2; Psalam 139,13-14; Marko 10,6).
3. Biblija, međutim, priznaje da je zbog pada u greh (1. Mojsijeva 3,6-19) celo ljudsko biće – to znači, naše mentalne, fizičke i duhovne sposobnosti – pod uticajem greha (Jeremija 17,9; Rimljanima 3,9; 7,14-23; 8,20-23; Galatima 5,17) i Bog treba da ga obnovi (Rimljanima 12,2). Naše emocije, osećanja i opažanja nisu potpuno pouzdani pokazatelji Božjeg dizajna, ideala i istine (Priče Solomunove 14,12; 16,25). Potrebno nam je Božje vođstvo kroz Bibliju da bismo odredili šta je u našem najboljem interesu i kako da živimo prema Njegovoj volji (2. Timotiju 3,16).
4. Činjenica da neki pojedinci tvrde da je njihov rodni identitet neusklađen sa njihovim biološkim polom otkriva ozbiljnu dihotomiju. Ova skrhanost ili nevolja, bilo da se oseća ili ne, izraz je štetnog uticaja greha na ljude i može da ima razne uzroke. Iako sama rodna disforija nije suštinski grešna, ona može da dovede do grešnih izbora. Ona je još jedan pokazatelj da su, na ličnom nivou, ljudi učesnici velike borbe.
5. Sve dok su transrodne osobe posvećene usklađivanju svog života sa biblijskim učenjem o seksualnosti i braku oni mogu biti članovi Hrišćanske adventističke crkve. Biblija jasno i dosledno bilo kakvu seksualnu aktivnost van heteroseksualnog braka identifikuje kao greh (Matej 5,28.31-32; 1. Timotiju 1,8-11; Jevrejima 13,4). Alternativni seksualni načini života su grešna iskrivljenja Božjeg dobrog dara seksualnosti (Rimljanima 1,21-28; 1. Korinćanima 6,9-10).
6. S obzirom na to da Biblija ljudska bića smatra kompletnim entitetima i ne pravi razliku između biološkog pola i rodnog identiteta, Crkva snažno upozorava transrodne osobe da ne idu na operaciju promene pola i da ne ulaze u bračni odnos ako su se podvrgle takvoj proceduri. Iz biblijskog holističkog ugla sagledavanja ljudske prirode, potpuni prelaz iz jednog u drugi rod i postizanje celokupnosti polnog identiteta ne može se očekivati u slučaju operacije promene pola.
7. Biblija traži od Hristovih sledbenika da vole sve ljude. S obzirom na to da su stvoreni po Božjem obličju, prema njima se mora postupati dostojanstveno i s poštovanjem. To podrazumeva i transrodne osobe. Podsmevanje, zlostavljanje ili nasilništvo prema transrodnim osobama nije u skladu sa biblijskom zapovesti „Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“ (Marko 12,31).
8. Crkva kao zajednica Isusa Hrista je zamišljena kao sklonište i mesto nade, brige i razumevanja za sve koji su zbunjeni, koji pate, koji su usamljeni, jer „trske stučene neće prelomiti i svještila zapaljena neće ugasiti“ (Matej 12,20). Svi ljudi su pozvani da dolaze u Hrišćansku adventističku crkvu i da budu deo zajednice njenih vernika. Oni koji su njeni članovi mogu u potpunosti da učestvuju u crkvenom životu sve dok u prihvataju poruku, misiju i vrednosti ove crkve.
9. Biblija objavljuje radosnu vest da seksualni gresi koje su učinili heteroseksualci, homoseksualci, transrodne osobe ili drugi mogu biti oprošteni, a njihovi životi mogu biti preobraženi kroz veru u Isusa Hrista (1. Korinćanima 6,9-11).
10. Oni koji doživljavaju nesklad svog biološkog pola i rodnog identiteta ohrabruju se da slede biblijske principe u suočavanju sa svojom nevoljom. Oni se pozivaju da razmišljaju o Božjem originalnom planu čistote i seksualne vernosti. Pripadajući Bogu, svi su pozvani da Ga svojim telima i izborom načina života poštuju (1. Korinćanima 6,19). Zajedno sa svim vernicima, transrodne osobe su ohrabrene da čekaju Boga i nudi im se punina božanskog saosećanja, mira i blagodati kroz očekivanje Hristovog skorog povratka kada će svi istinski Hristovi sledbenici biti u potpunosti obnovljeni prema Božjem idealu.

[1] Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 5th ed. (DSM-5TM), edited by the American Psychiatric Association (Washington, DC: American Psychiatric Publishing, 2013), 451.

[2] Osobe rođene sa dvoznačnim genitalijama mogu ili ne mogu da imaju korist od korektivnog hirurškog tretmana.

[3] Videti DSM-5TM, 451–459.

[4] Ova rečenica je deo jednog sažetog rezimea o rodnoj disforiji radi predstavljanja DSM-5TM objavljenog 2013. godine: https://www.psychiatry.org/File%20Library/Psychiatrists/Practice/DSM/APA_DSM-5-Gender-Dysphoria.pdf (postojalo na tom linku 11. aprila 2017.)

[5] Oblačenje odeće suprotnog  pola, koje se naziva i transvestitsko ponašanje, zabranjeno je u 5. Mojsijevoj 22,5.

17. april 2017, Silver Spring, Merilend, SAD