7. Znate li što ja učinih vama?
„A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sjedavši opet za trpezu reče im: znate li što ja učinih vama? […] Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih“ (Jovan 13,12.15).
Ključni tekst: Jovan 13,12-17.
Trojica žedne braće prišli su fontani sa ventilom na polugu kako bi popili malo vode. Jarko sunce je toga dana obasjavalo sve koji su se našli u parku. Dvojica starijih su se prvo kratko propinjali, a zatim baletski čvrsto oslonili na vrhove nožnih palčeva, uspevajući da se taman toliko ispruže da jezicima stignu do mlaza hladne vode. Najmlađi je plakao, visoko podignutih ruku, čekajući da ga neko podigne da pije. Jedan je čovek prilazio fontani da mu pomogne, ali je već bilo prekasno. Starija braća su se već potrudila oko toga.
Iako nisu bili mnogo veći od najmlađeg, uhvatili su ga svaki za jednu ruku i pokušali da ga podignu uvis kako bi bio dovoljno blizu da i on stigne do vode. Njihovi napori su bili plemeniti, ali su ruke mogle da im pridrže malog brata samo nakratko. To ipak nije bilo dovoljno dugo da on pije.
Braća su zatim preduzela drugačiji plan. Bio je to prizor koji je vredelo videti. Najstariji brat se spustio na ruke i kolena poput psa, pored vlažne kamene fontane, dok je drugi mališan podigao žedno dete na bratovljeva leđa. Jednom je rukom pritisnuo polugicu, a drugom je pridržavao srčućeg brata. Ovaj se glasno smejao dok je voda prskala svuda oko fontane i tokom tog procesa u potpunosti okupala svu trojicu. Pošto je nepristojna količina vode utažila žeđ najmlađeg deteta, ono je sišlo na zemlju, pa su braća uz zajednički smeh krenula u sledeću aktivnost. Bili su skroz mokri, ali su utažili žeđ.
Ljudi koji su posmatrali ceo prizor otišli su sa osećanjem da su dečaci to već radili i ranije. To što su izveli delovalo im je potpuno prirodno i već oprobano. Nesebičnost, saradnja i posvećenost proisticali su iz zajedništva koje su razvili.
Ali, nije neminovno da baš uvek bude tako:
Možete da služite, a da i dalje ne budete sluge.
Možete da dajete, a da uopšte ne budete velikodušni.
Možete poći na misionarsko putovanje i izbeći da postanete misionar.
Možete da učite, a da ipak ne uspete da postanete učenik.
Možete da se držite slova zakona, a da vam načela Božjeg karaktera ne budu ugravirana u mesno srce.
„I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugoga govoreći: šta je ovo? i kakva je ovo nauka nova?“ (Marko 1,27) „I kad svrši Isus riječi ove, divljaše se narod nauci njegovoj. Jer ih učaše kao onaj koji vlast ima, a ne kao književnici“ (Matej 7,28.29).
Isus je pravio razliku između onih koji poučavaju druge i onih koji su postajali uvaženi rabini, za koje bismo, prevedene današnjim izrazima, mogli smatrati da su ih učenici bez preterivanja zvali: „Moj genijalni“. Učitelj je izjavio: „Nema učenika nad učitelja svojega, nego i sasvijem kad se izuči, biće kao i učitelj njegov“ (Luka 6,40). Kad razmišljate o onima koji su vas poučavali, koje učitelje želite da oponašate? Ovde ne govorimo o preslikavanju svake njihove osobine, već o tome da sada prirodno radite ono što su vam oni preneli.
Za Isusa je završni ispit bio veoma jednostavan: „Po tom će svi poznati da ste moji učenici ako uzimate ljubav među sobom“ (Jovan 13,35). Jednostavni su učenici naučili pouku od suštinske važnosti. Čak su i njihovi kritičari mogli reći da je kod njih nešto drugačije: „A kad vidješe slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, a znadijahu ih da bijahu s Isusom“ (Dela 4,13).
Pavle poziva sve vernike da oponašaju Hrista, iznutra u srcu, sve do spoljašnjih dela:
Ništa ne činite uz prkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugoga većeg od sebe. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugijeh. Jer ovo da se misli među vama što je i u Hristu Isusu… (Filibljanima 2,3-7)
Da li želite da imate „Isusov um?“ Posedovanje srca sluge nije nalik primanju presađenog srca; njegov preobražaj je postepen. Hristovo srce i karakter razvijaju se tokom vremena. Kada se mladi žene i udaju, neki opisuju svoju izabranicu ili izabranika kao „srodnu dušu“ koju su pronašli. Ako pitate iskusniji bračni par, oni će se složiti da nikada ne pronalazite srodnu dušu, već vremenom vi postajete ta srodna duša.
Kad pregledate sva četiri evanđelja da biste uočili ljude koje je Isus pohvalio, ti primeri se na kraju svedu na jedan kratak spisak; jer kad god se zaustavio i za nekoga izjavio: „Ovaj čovek je izvanredan“ ili: „Ova žena je izuzetna“, to se veoma lako može zapaziti. Na vrhu tog kratkog spiska nalazimo ime Jovana Krstitelja.
Jovan Krstitelj je u zatvoru očekivao smrt boreći se sa mučnom neizvesnošću o Isusovoj prirodi i misiji. Kao i mnogi drugi, i Jovan je imao sasvim određena očekivanja o Sinu Božjem. Zato je poslao svoje učenike da neposredno upitaju Isusa: „Jesi li ti onaj što će doći, ili drugoga da čekamo?“ (Luka 7,19).
Iako se znalo da je Jovan samouveren i hrabar, očigledno je sumnjao u Isusovu misiju i Njegov način rada. Isus je odgovorio kriptičnom zagonetkom:
„Idite i kažite Jovanu što čujete i vidite: Slijepi progledaju i hromi hode, gubavi čiste se i gluhi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima propovijeda se jevanđelje. I blago onome koji se ne sablazni o mene“ (Matej 11,4-6).
Mnogi bi bili zbunjeni odgovorom, ali su te Isusove reči odjekivale kao slavna zvonjava u ušima Jovana Krstitelja. Osobine Cara savršeno su se podudarale sa načelima Njegovog Carstva! Elen Vajt je opisala taj trenutak „prodora svetlosti“ u Jovanov um na ovaj način:
„Učenici su odneli vest i to je bilo dovoljno. Jovan se setio proročanstva o Mesiji: ’Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glase krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sužnjima da će im se otvoriti tamnica. Da oglasim godinu milosti Gospodnje’“ (Isaija 61,1.2 – Čežnja vekova, str. 217).
Iako je Jovan Krstitelj umro u zatvoru, njegov život nesebične službe, koja priprema put Isusu, predstavlja prvu i najveću pouku. Zbog toga Isus i koristi Jovana kao primer učenika koji je dao tačan odgovor i izjavljuje: „Nijedan između rođenijeh od žena nije izišao veći od Jovana Krstitelja“. Međutim, iako ga je postavio na sam vrh razreda, sledeći deo rečenice ističe još dublju pouku: „A najmanji u carstvu nebeskome veći je od njega“ (Matej 11,11). Drugim rečima, kad ste vi manji, a drugi su uzvišeniji od vas, počinjete da razumevate prirodu Carstva i njegovog Cara. Glavno načelo ovde jeste da je služenje drugima od presudne važnosti u našem zajedništvu sa Bogom.
Mnogo meseci kasnije Isus je okupio svoje učenike u gornjoj sobi na završnom ponavljanju gradiva Svog razreda. Umesto da ih poučava kao rabin, Isus se ponašao kao sluga perući im noge.
„A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sjedavši opet za trpezu reče im: znate li što ja učinih vama? Vi zovete mene učiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam. Kad dakle ja oprah vama noge Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge. Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih“ (Jovan 13,12-15).
U prošlim poukama, možda su vas Božja pitanja navela na neka od dubljih preispitivanja od onih koja ste doživljavali ranije. Međutim, nije dovoljno da samo volite poučne događaje iz Biblije. Nije dovoljno da shvatite plan spasenja otkriven u Svetom pismu. Nije dovoljno da se složite da je Car dostojan vašeg obožavanja i da su pravila Carstva vredna da budu poslušana. Veliki Učitelj vam postavlja poslednje ispitno pitanje: „Znate li što ja učinih vama?… i vi tako činite kao što ja vama učinih“.
Jednom kad odgovorite na Učiteljevo pitanje, na vama je, kao na učeniku, da i vi sada poučavate. Pošto vas je Učitelj dobro naučio, trebali biste da budete nalik svom Velikom Učitelju. Sprovodite u život ono što propovedate, ili još bolje, propovedajte iz onoga što upražnjavate.
Navod iz dela EGV:
„Time što je oprao noge Svojim učenicima, Hristos je pokazao da bi izvršio svaku službu, ma koliko bila skromna, koja bi ih učinila Njegovim sunaslednicima u večnom bogatstvu nebeskoga blaga. Njegovi učenici, vršeći isti obred, svečano se zavetuju da na isti način služe svojoj braći. Kad god se ovaj obred pravilno ispunjava, Božja deca dolaze u svetu vezu da bi pomogli i blagoslovili jedni druge“ (Elen G. Vajt, Čežnja vekova, str. 651).
Molitva dana:
Gospode, otvori mi oči da razumem šta si učinio za mene. Želim da moja služba drugima proistekne iz istine da si me Ti prvi zavoleo.
Pitanja za razmišljanje:
- U Isusovo vreme, pranje prašnjavih nogu gostiju bio je zadatak rezervisan za najniže sluge u domaćinstvu. Koji bi zadatak Isus danas mogao da iskoristi u prenošenju Svog stava sluge? Šta je najteža, najneprivlačnija stvar koju biste u današnje vreme mogli da učinite za nekog drugog?
- „Možete da služite, a da i dalje ne budete sluge. Možete da dajete, a da uopšte ne budete velikodušni…“ Pisac navodi niz aktivnosti koje možemo da preduzmemo sa pogrešnim stavom srca i pogrešnom motivacijom. Koje su pojedinosti sa spiska najviše uticale na vas? Možete li da smislite još primera? Zašto je važno imati pravi stav dok služite drugima?
- Koje su prednosti služenja drugima? Da li ste ikada doživeli da neko propoveda putem služenja? Podelite sa drugima svoja životna iskustva sa služenjem i kako ste se tada osećali.
- Zamislite Isusa kako pere noge učenicima. Šta učite o Njemu iz ovog Njegovog primera? Kako vam Njegov primer pomaže da bolje razumete načela Njegovog Carstva?
- Šta možemo da učinimo kako bismo negovali duh služenja u našoj Crkvi? Kako na bolji način možemo da služimo jedni drugima?
Lični izazov:
Razmislite o načinu na koji biste danas mogli da služite drugima. Ako želite da koraknete dalje, pokušajte da redovno uključite ove aktivnosti u svoj raspored, na primer, jednom nedeljno ili jednom mesečno.
Evo nekoliko ideja:
• Dragovoljno darujte svoje vreme.
• Sastavite paket za studenta ili misionara.
• Očistite kuću osobe koja je bolesna ili trudna.
• Posetite lokalnu dečju bolnicu.
• Očistite smeće u lokalnom parku.
• Uradite nekome dobro delo.
• Pomozite starijoj osobi u kupovini namirnica.
Recite osobi kojoj pomažete da može da pokaže zahvalnost za vašu uslugu tako što će pomoći nekome drugom. Otpočnimo „lanac služenja“ i plaćajmo ga unapred!
Zagazite u dublje vode:
- 1. Jovanova 3,16-18; Jevrejima 10,24; Galatima 6,9-10; 1. Solunjanima 5,9-11; Mihej 6,8; Matej 5,6 i 7; Luka 7,36-50.
Elen G. Vajt, Čežnja vekova, pogl. 71, „Sluga slugama“. - „Klečeći sa posudom i ubrusom, Isus je redefinisao veličinu.“ (Gillespie, Timothy. “Day 3: Transforming Our World” in The Kingdom of God. Eternity Now. Senior Youth Week of Prayer 2014, GC Youth Ministries (ed.), p. 33, vidi takođe str. 29-41. Dostupno na: http://bit.ly/GCWOP2014
- „Slika Isusa koji pere noge Svojim učenicima predstavlja Njegovo oproštenje greha počinjenih posle krštenja. Slika učenika koji peru noge jedni drugima obeležava našu spremnost da oprostimo svakodnevne iritacije i prestupe koji prete jedinstvu u ljubavi planiranoj da se iskazuje kod Isusovih učenika (vidi takođe Jovan 13,34-35).“ („Putting the Past Behind You” u The Gospel of John.
- Adult Sabbath School Bible Study Guide, Lesson 6, 2004, p. 81. Dostupno na http://documents.adventistarchives.org/SSQ/SS20040101-01.pdf.)
- Razmotrite ovih 7 načela Božjeg Carstva: milost i saosećanje (Marko 6,34); ljubav (1. Jovanova 4,16); blagodat (1. Korinćanima 1,4.5); vera (Marko 11, 22-24); Bog kao vladar (Psalam 95,7); snaga (1. Dnevnika 29,11); i jedinstvo i zajedništvo (2. Korinćanima 13,14). Možete li da ih nabrojite još?
