Kada se moje prvo dete rodilo, čitala sam sve što sam mogla da nađem o tome šta može loše da se dogodi u prvih nekoliko meseca njegovog života. Posle svega ljudi kažu: Uupozorenje je dato,“ zar ne? Bio je zdrava beba sa deset prstiju na rukama i deset na nogama, i odličnim Apgar testom. Pa ipak, dok sam posmatrala njegovo nevino lice, odjednom sam bila suočena sa shvatanjem o krhkosti života.

Kako se moje izbezumljeno čitanje razvijalo, saznala sam za SISD (sindrom iznenadne smrti deteta). Otvorila sam internet stranicu sa tom temom i svaki članak koji bih pročitala, svaka priča o detetu koje je umrlo, samo je pojačavala moju zabrinutost i nemoć da zaštitim svog mališu. U jednom trenutku sam čitala članak koji je savetovao da se ništa ne stavlja na dečiji krevetić – čak ni ćebence ili plišana igračkica – jer je sve to moglo dovesti do SISD-a. Sledećeg trenutka pročitala sam članak o majci koja je poslušala sve savete da bi sprečila SISD, a ipak se jedno jutro probudila i pronašla svoju bebu kako bez života leži u krevetiću.

Šta da je to bila moja beba? Šta bih mogla da učinim da moju porodicu ne zadesi takva sudbina? San mi je bio rastrzan, budila bih se na svaki šušanj ili drugačiji udisaj. Kao supruga koja potpisuje moto „Delimo sve međusobno, jer se tako brinemo jedni za druge“, podelila sam svoju zabrinutost sa suprugom. Prve noći kada je naš sin spavao duže od šest sati, moj suprug ga je probudio samo da bi video da li diše. Shvatate, mi smo bili jedna velika lopta zabrinotosti i nemira.

Što sam više razmišljala o tome koliko sam bespomoćna da zaštitim svoje dete od SISD-a, to mi je sve jasnije bilo koliko su moji napori da zaštitim dobrobit svog deteta, bili slabi. Zapravo, nisam mogla ni svoju dobrobit da garantujem, a ne dobrobit bespomoćne bebe.

Obuzeta osećajem krhkosti i bespomoćnosti, okrenula sam se svojoj majci, koja me je uputila na Isusa. Kako je to ona učinila? Kako možeš da budeš u miru kada postoji toliko nesrećnih dešavanja od kojih je potrebno zaštiti dete?

Odgovor je bio jednostavan. Imaj poverenja u Isusa.

“Svaki put kada staviš svoje dete na spavanje, predaj ga u ruke Boga koji nikad ne drema niti spava,“ bio je njen savet. „Odvedi ga Gospodu u molitvi i ostavi ga tamo.“

Moja zabrinutost zbog SISD-a nije učinila da se moje dete oseti sigurnijim svake večeri. Ona mi je pružala lažni osećaj „da nešto radim“ u vezi zabrinutosti oko koje sam trošila mnogo svoje energije. Međutim, u realnosti, moja briga nije doprinela ničemu da mu pomogne da diše pravilno tokom cele noći.

Zbog toga je Isus upitao svoje sledbenike: „A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan? (Matej 6,27). Vaša briga ne rešava problem, ne poboljšava situaciju. Zapravo, deluje obratno. Umesto da doprinesete nečim vrednim okolnostima u kojima se nalazite, briga zamagljuje  vaše prosuđivanje, umanjujući vaše razlučivanje i čini vas manje sposobnim da se uhvatite u koštac sa stresorom, kako god da je izražen.

Brinete se za finansije, za vaše obrazovanje, za vašu decu, za vaš brak, za vaše zdravlje, za stanje u državi i svetu zbog dugoročnih efekata pandemije Kovid 19. Zabrinuti ste za budućnost i gde da se sakrijete od svih problema. Vi se brinete za mnoge stvari isuviše mnogo. Taj začarani krug nikako ne prestaje!

Evo šta Elen Vajt o tome kaže:

“Kada u svoje ruke preuzmemo upravljanje poslovima koji su nam povereni, i kada oslanjajući se na svoju mudrost, želimo postići uspeh, preuzimamo teret koji nam Bog nije dao i pokušavamo ga nositi bez Njegove pomoći. Mi preuzimamo na sebe odgovornost koja pripada Bogu, i tako se ustvari stavljamo na Njegovo mesto. Tada sa pravom možemo biti zabrinuti i očekivati opasnosti i gubitke, jer će nas oni sigurno zadesiti. Ali, ako stvarno verujemo da nas Bog ljubi i da nam želi dobro, tada ćemo prestati da se brinemo za budućnost. Pouzdaćemo se u Boga kao što se dete uzda u voljenog roditelja. Tada će prestati naše brige i muke, jer se naša volja potpuno sjedinila s’ Božjom voljom.“”— Misli s gore blagoslova 100, 101 (1896).

U grešnom svetu, možemo biti uvereni da će izazovne situacije da se događaju. Svetska mudrost nam kaže da je najbolji način da budemo pripremljeni za nesreće koje mogu da nam se dogode, to da steknemo  što više znanja, jer upozorenje nam je dato. Međutim, kada je u pitanju mir usred oluje, znanje nije mnogo efikasno. Jedino što je efikasno jeste da razvijemo čvrsto poverenje u Boga koji u svojim rukama drži od najmanjeg atoma do ogromnih prostranstava univerzuma. Hvala Bogu, On još uvek sve kontroliše!

PITANJA SRCA:

Da li ste se borili sa verom u vremenima krize? Da li ste se borili sa time da se oslonite na Boga, kada vam sve govori da ne postoji dobro rešenje za vas? Zašto ne biste potražili od Boga da vam ojača poverenje i veru u Njegova obećanja?

 AKTIVAN IZAZOV SRCA:

Zabrinutost, anksioznost, stres su prirodne reakcije kada smo suočeni sa teškim, nekontrolisanim situacijama. Razmislite o svom životu i porodici. Kojih stvari se za vašu porodicu najviše brinete? Koji su scenariji koji izazivaju vaše strahove?  Sada otvorite svoju Bibliju i pokušajte da pronađete tekstove koji vam iznose obećanja mira i sile koja dolazi od Boga. Pročitajte ih, napišite ih, naučite ih napamet i verujte u njih. Da li zaista postoji nešto na ovom svetu što naš Bog ne može da reši?

Dublje proučavanje  – Predlozi za dodatno čitanje za ovu sedmicu:

• “Mir vam”, (Čežnja vekova, poglavlje 35) od Elen Vajt.