Iskustvo velike poniznosti – intervju sa Tedom Vilsonom
Reizabrani predsednik, Ted N. C. Vilson, govori o teretu svoje službe, manjku sna, postupanju s razočaranjima i ciljevima za sledeći petogodišnji period.
Nakon što su vas delegati izabrali, prihvatili ste službu predsednika Generalne konferencije u sledećem petogodišnjem periodu. Poznajem vas dovoljno dobro da bih mogao znati da ovaj trenutak nije samo profesionalni, već istodobno i dubok duhovni događaj. Kakav je to osećaj kada Crkva u kojoj ste odrasli želi da je vodite u sledećih pet godina?
To je poziv pun izazova za koji niko nije dovoljno spreman. Niko ne može nositi ovu dužnost osim pod direktnim Božjim vođstvom i usmeravanjem. Stoga je to iskustvo velike poniznosti. Gledajući oči i lica delegata i vernika Crkve razumevate kako je ovo nešto puno više od ičega što možete sami nositi. I sama pomisao je vrlo otrežnjavajuća. Postoje tri stvari koje u ovom trenutku možete da učinite: možete da se povučete i smatrati se potpuno nespremnim, te tako postati pasivni, a Bog to ne želi. Možete da postaenete toliko hrabri zbog poziva za vođu, da postajete previše samouvereni, a Bog ni to ne želi. On želi da upotrebite darove koje vam je dao, ali želi da u celosti zavisite od Njega. Stoga u ovom slučaju osećam svu težinu službe i polažem je u podnožje krsta. Što bih drugo mogao da učinim?
U kancelariji držim jednu uspomenu koju sam davno dobio. Na pločici se nalazi tekst iz knjige „Proroci i carevi“, strana 31: „Kada onaj koji nosi teret želi mudrost više no što želi bogatstvo, moć ili slavu, tada neće biti razočaran. Takav će učiti od Velikog Učitelja ne samo što treba činiti, već i kako to činiti na način kojim će zadobiti božansko odobravanje.“
Našao sam se u istom položaju kao i Solomun na početku svoje službe. Jedino je Bog sposoban da nosi teret ove službe. Tokom prošlih pet godina vidio sam kako se Bog umešao u mnogim situacijama, kako je posložio stvari daleko iznad svega što sam uopšte mogao da zamislim ili lično učinim. Postoji natprirodna Ruka u ovoj Crkvi i Gospod je neće ostaviti. To mi daje hrabrost. Svi mi koji smo stavljeni u službu, bilo kao administrativni službenici, pastori ili vernici, trebamo dase ponizimo pred Gospodom u molitvi za pozni dažd, za Svetoga Duha.
Kada pogledam raspored vašeg rada, pogotovo raspored putovanja prema kojemu ste delovali posljednjih pet godina, pitam se gde ćete naći snagu tokom još jednog mandata.
Zapravo mislim da neću više toliko putovati. Po mišljenju moje supruge – neću! Stvarnost i razum vam postavljaju određene granice. Smatram kako će biti jako važno provoditi više vremena u duhovnom razmatranju razumevanja načina na koji Bog želi nastavak delovanja ove Crkve. Juriti s mesta na mesto može izgledati kao napredak, međutim uz tehnologiju danas je daleko lakše uspostaviti potrebne veze elektroniskim putem, no što je to bilo moguće pre deset ili petnaest godina. Tehnologija je napredovala do tačke kada je moguće biti stalno povezan, u svakom trenutku i bilo gde u svetu. Naučio sam kako najkorisnije primenjivati elektronsku poštu i poruke. Da, u pravu ste, postoji granica do koje telo može da izdrži!
Verujte mi, mnogi od nas će se moliti da imate više vremena za spavanje u sledećih pet godina!
Pridružujem vam se u toj molitvi!
Kada su u pitanju važne odluke koje će za nekoliko dana biti donesene na ovom zasedanju Generalne konferencije – bolji jezički izrazi u osnovnim verovanjima, te davanje ili ne davanje dopuštenja crkvenim divizijama za rukopolaganje žena za službu – vrlo je verovatno postojanje osoba ili grupa koje će biti razočarane jednom od ovde donesenih odluka. Izabrani ste za vođenje cele Hrišćanske adventističke crkve. Što ćete reći onima koji bi mogli biti razočarani nekom od odluka koje će biti donesene ovde u San Antoniju?
Podsetiću ih na činjenicu da će ova Crkva, bez obzira koju odluku donela, o kojem bilo pitanju, još uvek ostati zenica Njegovog oka. Kakve god se odluke donesu, čak i kada vam se one ne sviđaju, nema drugog mesta kamo bismo mogli otići. Ovo je Božja crkva ostatka. Ako u to ne verujete, onda u svom vlastitom umu imate neko drugo rešenje. Ali, ja nisam nigde u Svetom Pismu, niti u spisima Duha Proroštva pročitao da postoji neki ostatak ostatka.
Stoga bih pozvao sve koji su razočarani, čak i one koji bi se mogli osećati obeshrabreno, neka gledaju širu sliku. Adventistička crkva će ići dalje, ali ne samo kao ljudska organizacija. To je pokret, pokret koji ima biblijsku poruku. Takvo razumevanje nam pomaže u nalaženju stabilnosti za vlastiti život i za poslanje Crkve. Ponekada ćete duže vreme nastaviti s protivljenjem odluci, no Duh proroštva govori da kada zasedanje Generalne konferencije donese odluku, tada se trebamo pokoriti pred time i ne ustrajavati na vlastitom mišljenju. Priznajem da neki ljudi ovo neće smatrati odgovarajućim odgovorom, no obeshrabrenje ili razočaranje se može, ako ne pazimo, pretvoriti u ogorčenost. Stoga to trebamo staviti pred Gospoda i reći: „Gospode, pomozi mi da prođem kroz ovo i gledam šire, jer je zapravo najvažnija misija, konačno spasenje ljudi i Tvoj skori dolazak.
Moje iskustvo povremenog propovedanja na evangelizacijama, poput ovog nedavnog u Zimbabveu, propovedanja zadivljujućih biblijskih istina, podsetilo me na to da je Božja namera za Njegovu crkvu uvek puno veća od bilo koje pojedinačne odluke. Moj stav prema bilo kojem problemu, koliko god ga se čvrsto držao, mora se na kraju pokoriti višim namerama koje Bog ima za svoj narod poslednjeg vremena.
Pretpostavljam da ste često vodili odborske sednice koje su završavale donošenjem odluka koje nisu bile onakve kakve ste možda želeli.
Mnogo puta. Naučio sam koliko je važno posmatrati širu sliku, ne zaboraviti da Gospod nadgleda rezultate.
Poznato je da ste u poslednjih pet godina započeli niz značajnih inicijativa, kao što su „Probuđenje i reforma,” “Projekat Velike borbe,” “Opsežna zdravstvena služba” i “Misija u gradovima.” Trebamo li očekivati još takvih inicijativa u sledećih pet godina ili se uglavnom nadate jačanju već započetih?
Široko usmerene inicijative dale su nam jak temelj u prošlom petogodišnjem periodu, i zasluge ne pripisujem sebi, jer su one proizašle iz Svetog Pisma i Duha proroštva, i kao takve će se nastaviti. No, postoje tri područja na koja će biti usmereno, nadam se, sve što budemo radili u sledećih pet godina.
Prvo područje je naglašavati Hrista i Njegovu pravednost, što je srž poruke trojice anđela. Ova poruka vraća ljude na pravo obožavanje Boga, na razumevanje lepote Njegove pravednosti i milosti koja nas pokriva, te na iskustvo posvećenja, što je isto tako Njegovo delo.
Sve započete inicijative upućuju na obnavljanje, što i jeste namera poruke trojice anđela: obnavljanje ljudi vraćanjem celovitom odnosu s Gospodom. U svakom programu koji započnemo ili nastavimo ukazivaćemo na Hrista i Njegovu pravednost.
Drugo područje nastojanja je vernost. Živimo u egzistencijalnoj kulturi koja smatra kako niti jedna vrsta odanosti nije trajna, a Bog nas poziva na veću vernost Njemu i Njegovoj reči. Govorićemo o vernosti u međusobnim odnosima, vernosti biblijskoj istini, vernosti u proučavanju Reči. Naglašavaćemo vernost u molitvi, u proučavanju spisa Duha proroštva, u porodičnim odnosima, i na području koje je meni posebno važno, a to je prisutnost u Subotnjoj školi. Vernost je jedino moguća tek kada u celosti razumemo svoju potpunu zavisnost od Hrista i Njegove pravednosti.
Treće područje je kritično, a to je potpuno uključivanje celokupnog članstva, potpuno osposobljavanje vernika za evangelizaciju i svedočenje, tako da nemamo samo plaćenu profesionalnu grupu ljudi koja radi na dosezanju ljudi, već da vernici širom sveta razumeju kako je to naš posao. Elen Vajt u Svedočanstvima, sveska 9, stranica 117, piše: „Božje delo na ovoj zemlji ne može biti dovršeno sve dok muškarci i žene koji čine naše crkveno članstvo ne prionu na posao ujedinjujući svoje napore s naporima propovednika i crkvenih službenika.“ To će biti jedno od najvećih područja nastojanja u sledećoj petogodišnjici: svi trebaju da budu uključeni. Neće svako propovedati na evangelizacijama, iako bi to mnogi koji i ne misle tako mogli raditi! Ipak, razumeti dar spasenja znači kako svako treba da pronađe područje na kojem može postati dio Božjeg plana za dosezanje sveta. Vidio sam nedavno u Zimbabveu koliko uključenost može nadahnjujuće delovati, kada je dvadeset mladih osoba došlo iz Oblasti koja obuhvata Arkanzas i Luizijanu, i održavalo evangelizacijske sastanke u sklopu organizacije ShareHim (Podijeli Njega). To je promenilo njihov život!
Kada svoju veru svedočite, bilo propovedanjem, poučavanjem ili jednostavno razgovorom sa susedima, Gospod će učiniti nešto presudno i za vas. Upravo zbog toga je Isus u svojoj milosti tražio od nas ljudi da se uključimo u svedočenje, zato što nam je potreban novi život i oživljavanje, koje tako i primamo.Upravo ste spomenuli organizaciju ShareHim u kojoj deluju vernici i potporne crkvene službe za međunarodno svedočenje. Recite nešto o ulozi potpornih službi u ‘uključivanju svakog pojedinog vernika’.
Tokom prošlih pet godina pokušali smo proširiti razumevanje značenja potpornih službi, i to razumevanje je poduprto u Duhu proroštva. Ne govorim o organizacijama koje iscrpljuju, već o onima koje daju, upotrijebiću izraz koji se mnogima sviđa, koje daju „dodatnu vrednost“. Prave potporne službe su upravo to što tvrde da jesu – potporne. Ako ne podupiru, onda naravno i nisu zaista deo trajnog poslanja Crkve. Potporne službe čine ljudi koje, iz bilo kojeg razloga, ne plaća Crkva. Oni su pronašli druge načine samofinansiranja, no planski su usredsređeni na misiju Crkve, što znači na širenje vesti trojice anđela i vesti o Hristovom skorom dolasku. Tako će potporne službe u ovome odigrati važnu ulogu. Svaka crkva, svaki pastor, svaki vernik može biti deo neke potporne službe organizovane za svedočenje, ne samo kao posmatrač, već i kao bitan učesnik. Ne zanima me opterećivanje ljudi krivicom. Ne želim da se vernici zgražavaju govoreći na primer: ‘O, ne! Moram da delim literaturu’. Dopustite Bogu da vas povede u nešto što je prilagođeno vama lično, a još uvek unapređuje Njegovo carstvo. To može biti nešto kreativno, nešto drugačije od očekivanja drugih, no ako je u tome Bog, to će pomagati u izgradnji Njegovog carstva.
U ovakvim trenucima obično se izabranom vođi postavlja pitanje: S kojim se velikim problemom susreće Hrišćanska adventistička crkva danas? Šta mislite, koji je problem najveći?
Mislim da zapravo postoje dva problema. Prvi je snažno nastojanje društva, a verujem i đavola, da obezvredi Sveto Pismo, a i znanje o Pismu. Čak i u adventističkom okruženju mnogi adventisti imaju znanje o Bibliji, no ne poznaju dobro samu Bibliju. Zato smo započeli inicijative „Verujte prorocima“ i „Ujedinjeni u molitvi“ za novi petogodišnji period, kao podsticaj da se zaista upozna Božja Reč i Duh proroštva, te pronađe velika snaga i poniznost u molitvi što će nas voditi ka izlivanju Svetog Duha. Kada vernici urone u biblijske istine i nadahnute savete Elen Vajt, pronaći će duboko duhovno iskustvo koje ranije verojatno nisu poznavali.
Drugi veliki problem je nešto što me već dugo zabrinjava. Mnogi adventisti možda ne razumeju proročku ulogu ovog pokreta u društvu – da je Adventistička crkva jedinstvena organizacija, proročki narod. Kao što sam pre rekao, mi smo proročki pokret s proročkom porukom na proročkom poslanju. Ako vernici ovo ne razumeju, a ti, Bil, kao istoričar ćeš da razumeš, tada oni ne razumeju ni istoriju Božjeg čudesnog vođstva ovog pokreta niti kako će ga On i dalje voditi u burnim danima koji su pred nama.
Gotova svakoe sedmice službenici časopisa „Adventist Rivju“ i „Adventistički svet“ primaju vesti o vernicima koji su progonjeni zbog toga što slede biblijsku istinu. Šta biste rekli adventistima koji se sada nalaze u teškoćama, na mestima gde ne mogu slobodno praktikovati svoju veru ili govoriti o istinama do kojih ih je Bog doveo?
Bog nas u svim okolnostima poziva na pokazivanje duhovnog roda. Te predivne osobine same po sebi će vas učiniti svedocima, čak i kada ne možete otvoreno govoriti o Božjoj poruci za poslednje dane. Gospod će vam pomoći da prepoznate kako najbolje uticati na život ljudi, a oni će primetiti razliku. Sami će doći i pitati zašto ste ljubazni, nežni i strpljivi. Gospod može pomoći svakome od nas u pronalaženju kreativnih načina za iznošenje Njegove istine, čak i kada o njoj ne možemo otvoreno govoriti.
Crkva se brzo kreće prema područjima gde postoji opasnost od velikog protivljenja ostalih religija i državnih vlasti. Često razmišljam i molim se za vernike koji se ponekad bore kako bi ostali odani svojoj veri.
Nadam se da znaju kako postoji mnoštvo ljudi, zapravo milioni, koji ih spominju u svojim molitvama. Kamo god da idem, podsećam naše vernike koji osećaju da se nalaze u nekom malom ćošku, odsečeni od ostalih, da ne zaborave kako su deo svjetske adventističke porodice. Verni ljudi vas se svaki dan sećaju u svojim molitvama koje se uzdižu k Nebu koje čuje, deluje i štiti. Bilo da se nalazite u najslobodnijoj državi na svetu ili onoj koja ograničava slobodu, ta povezanost s Nebom pomoći će vam kada se osećate obeshrabreno i usamljeno. Vi ste deo svetske porodice, a svi Božji anđeli su upravo tu, s vama. Znam da Bog priprema srca mnogih ljudi širom sveta za veliki posljednji poklič. Kada gledam što se događa u različitim okolnostima svuda u svetu, vidim da je kraj vremena vrlo blizu. Gospod uskoro dolazi! Bog radi na čudesne načine, a pozni dažd će uskoro pasti. Prednost je biti deo Njegovog adventnog pokreta u ovom istorijskom trenutku. Stoga gledajte Gospoda u svakom trenutku. Uzdignite Hrista, Njegovu Reč, Njegovu pravednost, Njegovu službu u Svetinji, Njegovu spasiteljsku moć u velikoj borbi, Njegovu poruku trojice anđela, Njegovu zdravstvenu poruku, Njegovo poslanje svetu u posljednjim danima i Njegov skori dolazak. Budite hrabri, kao što i naše ovogodišnje zasedanje Generalne konferencije poručuje: „Ustani!Svetli se! Isus dolazi!“
Intervju vodio Bil Knot.
