„Pitanja obezbeđuju da se stvari odvijaju i kreću unapred. Dobra će vas pitanja provesti kroz celokupna putovanja, uzbudljive doživljaje i nežne susrete.“

Carmen Kindl-Beilfuss, Fragen können wie Küsse schmecken (Pitanja mogu imati ukus poljubaca), str. 9.

Pitanja, pitanja, pitanja…

Danas sam otac dvema odraslim devojkama, od 18 i 20 godina, ali ako se u mislima uputim unazad kroz vreme, rekao bih da su naša iskustva najbliže povezanosti bila ona u kojima su one počele da mi postavljaju pitanja. Moram da priznam da su mi njihova pitanja ponekad bila suvišna, zato što su, i kad sam im odgovorio na mnoštvo pitanja, uvek iznova postavljale i dodatno: „A zašto?“
Zašto su nam uopšte pitanja toliko važna? Na celoj našoj planeti učitelji ih koriste kao najbolje sredstvo da zaključe šta su njihovi učenici naučili i razumeli. Pitanja ih obaveštavaju i usmeravaju da mogu bolje da planiraju sledeće korake u svom poučavanju.

Naše subotnoškolske pouke, materijali za proučavanja u malim grupama, kao i biblijske teme, imaju jednu zajedničku osobinu: sadrže pitanja! Mi ih sve vreme koristimo da bismo podstakli razgovore.

A kad se to tiče Isusove službe, pitanja su bila veliki deo Njegovog načina poučavanja. Treba da razmotrimo barem dva različita razloga zbog kojih je On odlučivao da se usredsređuje na pitanja u procesu poučavanja svojih učenika.

Prvi razlog zbog kojeg je Isus čeznuo za prilikama da poučava pomoću pitanja proizilazio je iz odgovora pojedinih ličnosti na Njegovo pitanje: „A vi šta mislite ko sam ja?“ (Matej 16,15) Petrov odgovor je bio značajan: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga“ (Matej 16,16).

Drugi se razlog sastojao u tome što je On znao da će pitanjima proizvesti preobražaj u životu onih sa kojima je razgovarao. „A zašto vidiš trun u oku brata svojega, a brvna u oku svome ne osećaš?“ (Matej 7,3) Takvo pitanje vas nije moglo ostaviti ravnodušnim. Bili biste pokrenuti da prestanete sa osuđivanjem drugih i da počnete sa promenom svog ponašanja…
Nadam se da će ovo pomoćno sredstvo za poučavanje – zasnovano na 8 pitanja koja vam Bog postavlja – proizvesti ne samo dubokoumne razgovore, već i životno važan preobražaj vašeg sopstvenog srca.

„Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život.“

(Priče 4,23)

„Iznad svega čuvaj svoje srce, jer ti ono određuje celokupni tok života.“

(Priče 4,23. NLT)

Kako najbolje iskoristiti ovo pomoćno sredstvo za proučavanje?

Savet 1 – Molitva

Važan deo pristupanja bilo kom tekstu za razmišljanje jeste da to činimo sa molitvom. To je izvanredna prilika za uspostavljanje navike za redovno zajedništvo sa Bogom. Razgovarajte sa Njim kao sa prijateljem. Zatražite od Njega da proučavanje ovog materijala ostvari nešto značajno u vašem životu. Dozvolite svakoj temi da vas nadahne u molitvenom životu. Možete početi da ispisujete svoj molitveni dnevnik a zatim, kako vreme bude prolazilo, možete se osvrnuti i videti kako je Bog odgovorio na vaše naročite molitve. Brzim pretraživanjem (engl. izraza: prayer journal) na Google-u dobićete mnoštvo ideja kako da napravite svoj sopstveni molitveni dnevnik.

Savet 2 – Molitveni dnevnik

Koristite dnevnik ili svesku kako biste zapisali misli i ideje koje vam dolaze dok čitate ili slušate temu. Možete ga koristiti i za zapisivanje molitava, ili svojih reči zahvalnosti Bogu, za ono što On čini u vašem životu. Važno je da otvorite svoje srce za uticaj Svetoga Duha i da napišete (ili nacrtate!) ono čime vas On nadahnjuje.

Savet 3 – Pitanja

Na kraju svakog glavnog teksta naći ćete nekoliko pitanja za razmišljanje. Ona mogu biti korisna i za vaše lično razmišljanje i za razgovor u grupi.
Obavezno zatražite od Boga mudrost i jasnoću rasuđivanja, kao i osetljivo srce kako biste ih mogli maksimalno iskoristiti.
Kada u grupi zajednički odgovarate na pitanja, setite se da je potrebno da pokažete poštovanje prema drugima. Pomozite u uspostavljanju prave atmosfere za razgovor svojim pozitivnim stavom i voljom da saslušate mišljenje drugih bez osuđivanja.

Savet 4 – Lični izazov

Želimo da misli u svakoj pouci budu nešto više od prolaznih reči. Zbog toga je cilj svakog ličnog izazova da vam pomogne da sprovedete u život ključnu zamisao iz teksta. Neće uvek biti lako i moraćete aktivno da se uključite, ali tek na taj način ćemo moći da prenesemo zamisli i odluke u svakodnevni život.

Savet 5 – Zagazite u dublje vode

Možda vam nakon što ste pročitali tekst ostane želja za dodatnim sličnim razmišljanjima. Uključili smo odeljak sa nekoliko predloga pomoću kojih ćete moći dublje da se pozabavite istom temom. Predlozi obuhvataju: čitanje nekih dodatnih biblijskih stihova, ili poglavlja iz knjiga, kao i nekoliko citata koji vas izazivaju da o njima razmišljate. Spisak nije dug ni iscrpan; ohrabrujemo vas da to bude početak sveobuhvatnijeg istraživanja.

The post Uvod first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

„…I sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu. A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: ’Gde si?’“

(1. Mojsijeva 3,8.9).

Ključni tekst: 1. Mojsijeva 3,1-10.

U velikim trgovačkim centrima, parkovima, pa čak i na planinarskim stazama, ugledaćete često tablu na kojoj se često nalazi karta celog okolnog područja. Negde na karti nalazi se i uočljiva strelica sa natpisom „VI STE OVDE!“

Ako želite da putujete, recimo u Ženevu, vi ukucavate u GPS adresu svog odredišta i zatim se na ekranu pojavljuju dve istine: gde ste sada i gde želite da stignete. Slično tome najvažnija životna pitanja su ona o vašem polaznom mestu i odredištu. Priča o životu počinje odgovaranjem na ključna pitanja u Prvoj knjizi Mojsijevoj.

Pogledajmo izveštaj iz vrta u kome se govori o Bogu koji stvara svet, organizuje sistem i pokreće život na zemlji: „U početku stvori Bog nebo i zemlju…Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma“ (1. Mojsijeva 1,1.31). Zvuči savršeno!

Izveštaj o stvaranju prikazuje savršeni svet stvoren za trajnu dobrotu i slavu.

Da li pripadate krugu onih osoba koje obično pročitaju početak i, obuzete zbivanjima u priči, požure na poslednje stranice da vide kako će se situacija razrešiti? Biblija otpočinje sa dva poglavlja prepuna opisa života u savršenom skladu, a završava sa poslednja dva poglavlja Otkrivenja koja nastavljaju sa opisom slavnog kraja kada će sve biti obnovljeno. Danas živimo u sredini knjige, negde između prvog vrta i onog obnovljenog, kome se nadamo na kraju.

„Ali zmija bješe lukava mimo sve zvijeri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu? A žena reče zmiji: mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu; samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete“ (1. Mojsijeva 3,1-3).

Bog stvara zemlju, drveće i biljke, svetlost, vodu, životinje i ljude. Adamu i Evi je rečeno da obrađuju, proizvode i umnožavaju se. Bog kaže ljudima da slobodno jedu plodove sa svih stabala, osim sa jednog. Kad malo razmislite, čini se neracionalnim reći: „Jedite voće! Dobro je, ali jedenje onog tamo, naročitog voća, nije za vas dobro – ono već nije u redu. “Ako ne postoji moralni čin nasilja, mogli biste razumeti kad bi ljudi sagledali Boga kao suviše strogog ili zahtevnog. Površno gledano, kazna ne odgovara prestupu. „Jedite voće, svo voće, osim sa jednog jedinog drveta, jer ako to učinite, umrećete.“ Zašto je jedenje tog voća toliko pogrešno?

Ne radi se o prirodi samog tog voća. Problem je u vašem većem poverenju u sopstvena čula i razumevanje nasuprot jasnoj zapovesti vašeg Stvoritelja. Kad pređete preko te prekretnice, na kojoj uzdižete sopstvenu volju iznad Božje volje, prelazite na područje na kome vi sami postajete božanstvo. Ako samo ostanete istrajni u tom svom novom razumevanju, vi postajete nova referentna tačka. Imajte na umu da kušač nije tvrdio da je Stvoritelj zao. Nije ni nagoveštavao da Bog ne postoji. Promena nije o Bogu, već o tebi. Središnje pitanje u padu naših praroditelja sastoji se od malog prilagođavanja koje menja vaš sopstveni položaj u odnosu na Boga.

Božja su deca prišla bliže drvetu jer ih je privukao glas zmije. Pošto su se našli tako blizu plodu – u sadejstvu sa zmijskim rečima – Adam i Eva su bili povedeni da pogledaju prema sopstvenim željama, umesto prema Božjoj volji. Posumnjali su u srce Božje.

Prevara je u njihovom položaju stvorila zastrašujući rezultat. Kad je Bog došao u vrt kako bi pronašao svoju decu, oni su se osećali strancima u Njegovom prisustvu. Prvo pitanje koje je Bog postavio bilo je: „Gde si?“ (1. Mojsijeva 3,9). Jasno je da je Bog znao gde se kriju Njegova deca. Pravo je pitanje bilo zašto su se sakrili.
Kad osećaš da je bekstvo tvoj izbor, možeš da veruješ da Bog i dalje zna gde se kriješ. Odgovor na pitanje „Gde si?“ deo je procesa Njegove obnove. Ako se nisi uskladio sa Bogom, time otvaraš najmanje dve mogućnosti: 1) da ostaneš na mestu sakrivanja i 2) da Mu odgovoriš na pitanje.

„Gde si?“ Kad biste danas vi odgovarali na to pitanje, kakav bi bio vaš odgovor? Adamova ispovest otkriva kako deluje greh u našim srcima: „Čuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih“ (1. Mojsijeva 3,10).

Čuo sam…

Uplašio sam se…

Bio sam go…

Sakrio sam se…

Da li ste u iskušenju da uradite isto? Da se usredsredite na svoju trenutnu situaciju i da se sakrijete? Da pokušate da sve popravite sami? Ili da se okrenete prema Bogu i suočite se s Njim?
Kada se okrenete Bogu, sagledavate sve drugačije. Videti Boga (umesto sebe) je prvo i najvažnije prilagođavanje koje možete da izvršite u svom životu. Jednom je A. V. Tozer rekao: „Ono što nam padne na pamet kad razmišljamo o Bogu je najvažnija istina o nama“. Videti na pravi način Boga menja sve.

A i držanje suprotnog stava potvrđuje tu istinu. Lucifer je otkrio da će vam način gledanja promeniti opažanje, a opažanje će vam zatim promeniti sve, baš kao što piše u Isaiji:

„S neba si pao,
Svetlonošo, zorin sine! […]
Ti si govorio u svom srcu:
‘Do nebesa ću se podići,
Iznad Božjih zvezda podići ću svoj presto;
I sešću na zbornu goru
Na krajnjem severu.
Podići ću se iznad oblaka.
Izjednačiću se sa Svevišnjim’“
(Isaija 14,12-14 – NSP).

Možete da istaknete „ja tako hoću“ umesto „neka bude volja Tvoja…“ Ista iskušenja se uvek iznova vraćaju i u izveštajima o Isusovom životu: tvoja volja ili Božja volja. Đavo je iskušavao Isusa u pustinji predlogom: „Ako si sin Božji, reci da kamenje ovo hljebovi postanu“ (Matej 4,3).

Đavo je kasnije došao i u Getsimanski vrt. Isus se ponovo suočio sa istim iskušenjem: „Da izaberem ono što ja hoću“ ili „da izaberem da izvršim Božju volju“. Isus je odgovorio: „Oče! kad bi htio da proneseš ovu čašu mimo mene! ali ne moja volja nego tvoja da bude“ (Luka 22,42). To bi mogla da bude najteža molitva ako tako stvarno i mislite!

Čak i posle pobedonosne odluke u Getsimaniji, izraelske su vođe izazivale Isusa na krstu istim iskušenjem:

„Ako si sin Božji, siđi s krsta!“ A tako i glavari sveštenički s književnicima i starješinama potsmijevajući se govorahu: „Drugima pomože, a sebi ne može pomoći“ (Matej 27,40-42).

Okrenite se Bogu. To je težak korak, ali je jedino ispravan. Druga mogućnost jeste da se držite podalje od Boga nadajući se da ćete tokom sakrivanja otkriti neki drugačiji način. Kad promenite svoj položaj, menja se i odnos. Reč „pokajte se“ u Bibliji jednostavno znači „okrenuti se“ ili „promeniti svoje mišljenje“. Možda verujete da ste napravili suviše koraka odlazeći od Boga da biste se stvarno okrenuli i vratili nazad. Možda mislite da prvo morate da promenite svoj život, da dokažete svoja ispravna uverenja i krenete pravim putem pre nego što Bog izleči udaljenost među vama.

Istina je da je jedina udaljenost između vas i Boga vaš trenutni položaj. U momentu u kome se obraćate Njemu, Bog popunjava jaz. Udaljenost se briše Božjom blagodaću.

Prisetite se rajskog vrta. Zašto su se Adam i Eva sakrili? „Uplašio sam se.“ Možda se sećate da je Jovan zapisao: „U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah. Jer strah je povezan s kaznom, a ko se boji, nije savršen u ljubavi“ (1. Jovanova 4,18. SSP).

Pomislite ponovo na rajski vrt. Kad je Bog pregledao štetu greha koji je zmija izazvala, Bog je izrekao dva prokletstva. Da li je Bog prokleo Adama i Evu? Ne! Prema izveštaju o stvaranju Bog je prokleo zmiju zbog njenog užasnog zločinačkog dela (1. Mojsijeva 3,14), a i zemlju (1. Mojsijeva 3,17). I na kraju Bog će uništiti zmiju a zemlju očistiti vatrom (Otkrivenje 20). Bog je prorekao da će greh stići do svog krajnjeg odredišta.

Pomislite ponovo na rajski vrt. Kad je Bog upitao: „Gde si?“ Adam i Eva su odlučili da se okrenu ka Bogu. Iako će biti smrti i mnogo bitaka, a nastupiće i dug vremenski period pre nego što otkupljenje i obnovljenje budu potpuno završeni, Bog je smesta počeo da deluje i obukao Adama i Evu (1. Mojsijeva 3,21). Dao im je obećanje o budućem pomirenju preko Isusa: „I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između sjemena tvojega i sjemena njezina; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati“ (1. Mojsijeva 3,15; vidi takođe i 2. Korinćanima 5,19-20).

1997. godine časopis Čikago Tribjun objavio je članak o padobranskoj nesreći. Obično možete da očekujete da se nesreća, koja ima neke veze sa skokom iz aviona, neće završiti dobro. Majkl Kostelo (Michael Costello), instruktor padobranstva, skočio je iz aviona sa Geretom Grifitom (Gareth Griffeth), početnikom u skokovima padobranom. Geret je ubrzo otkrio koliko je imao sreće što je imao tako veštog instruktora. Kad je povukao uže za otvaranje padobrana, on se nije otvorio i njih dvojica su nastavljali da padaju kroz vazduh pravo prema zemlji. Ali neposredno pre nego što su udarili u zemlju, Majkl Kostelo se zakotrljao, udarajući prvi o tlo i ublažavajući Geretov pad. Instruktor je poginuo na mestu, ali Geret je preživeo, sa slomljenom kičmom, međutim, ipak ne u toliko strašnoj meri da bi ostao paralizovan. Bilo bi lako zamisliti kako se Geret redovno vraća na mesto na kome je neko drugi ublažio njegov pad spasavajući mu život i kako ono postaje za njega sveto tlo.

Od početka je plan bio da se slomljenost zbog greha prekrije žrtvom Sina. Kao rezultat Hristove žrtve, možete se sa pouzdanjem okrenuti i suočiti se sa Bogom. Na pitanje „Gde si?“ možete sa sigurnošću odgovoriti: „Ja sam sa Njim“.

Molitva dana:

Gospode, pomozi mi da budem iskren prema sebi i prema Tebi oko toga gde se u životu trenutno nalazim. Obraćam Ti se i pozdravljam dobrodošlicom Tvoju prisutnost u mom životu.

Navod iz dela EGV:

„Svojim životom i smrću Hristos je postigao više nego što je samo obnovljenje onoga što je grehom bilo razoreno. Sotonina namera je bila da prouzrokuje večnu razdvojenost između Boga i čoveka; ali u Hristu smo se mnogo prisnije sjedinili sa Bogom nego što bi to bilo da nikad nismo pali. Time što je uzeo našu prirodu, Spasitelj se povezao sa čovečanstvom vezom koja se nikada neće raskinuti“ (Elen G. Vajt, Čežnja vekova, str. 25).

Pitanja za razmišljanje:

1. Da li vam je lako da objasnite pojam greha i pada u greh? Jedan prijatelj je jednom rekao: „Mislim da ako pogledate, mi smo uglavnom dobri: ne krademo, ne povređujemo druge, ni ne ubijamo“. Kako biste objasnili šta je greh prijatelju koji ništa ne zna o Bogu?
2. Razmislite o razgovoru između žene i zmije (1. Mojsijeva 3,1-6). Da li iz ovog iskustva možemo da naučimo nešto o izbegavanju greha i pobedi nad iskušenjima? Objasnite.
3. „Čuo sam… Uplašio sam se… Bio sam go… Sakrio sam se…“ Kad radimo nešto pogrešno, ili osećamo stid i krivicu, zašto je sakrivanje naša prva instinktivna reakcija? Da li je sakrivanje uopšte korisno? Zašto?
4. Zašto smatrate da je Bog Adamu i Evi postavio pitanje: „Gde si?“ Šta vam Njegovo pitanje pokazuje o Njegovom karakteru?
5. Kako se osećate kad znate da Bog već zna svaki detalj vašeg života, da već zna „gde ste“?

Lični izazov:

Pogledaj se danas u ogledalo. Ko je u stvari osoba koja gleda u tebe? Da te Bog pita: „Gde si?“ šta bi odgovorio? Da li nešto sakrivaš od Boga što donosi krivicu i sramotu?
Umesto da se sakrivaš, pozabavi se otvoreno sa svojim problemom. Odlaganje neće ništa rešiti i neće učiniti da problem nestane. Priznaj Bogu u molitvi (tihoj molitvi, pisanoj molitvi, poemi ili pesmi koju komponuješ…) one aspekte života i karaktera koje bi želeo da On preobrazi. Seti se, pobeda je već tvoja u Isusu: „Nikakva dakle sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu“ (Rimljanima 8,1).

Zagazite u dublje vode:

• 2. Dnevnika 30,9; Joilo 2,13; Dela 3,19; Jakov 4,8; 1. Jovanova 4,18; Otkrivenje 12; Rimljanima 5 i 6; Galatima 5,13; Filibljanima 2,5-11.
• Elen G. Vajt, Stvaranje, patrijarsi i proroci, pogl. 1, „Zašto je dozvoljen greh?“ pogl. 3, „Kušanje i pad“ i pogl. 4, „Plan otkupljenja“.
• „Pred Bogom je svaki moj pokušaj da prikrijem sopstveni greh uzaludan i arogantan. On me je već očistio od greha – koliko je onda besmisleno pokušavanje da ga sakrijem.“ (Catherine Parks. Real: The Surprising Secret to Deeper Relationships, UK, 2018, str. 32)
• „Kada biće stvoreno da živi za Boga umesto toga živi za sebe, ono prestupa razlog svog stvaranja“ (Tim i Kathy Keller. The Songs of Jesus: A Year of Daily Devotions in the Psalms. NY: Penguin, 2015, str. 189)
• „Pad čoveka u greh u osnovi je bio kršenje zaveta ljubavi.“ (Ty Gibson. The Sonship of Christ: Exploring the Covenant Identity of God and Man. USA: Pacific Press Publishing Association, 2018, str. 229)
• „Čovek koji priznaje svoje grehe u prisustvu brata, zna da više nije sam sa sobom; on doživljava prisustvo Boga u stvarnosti druge osobe.“ (Dietrich Bonhoeffer. Life Together: A Discussion of Christian Fellowship. NY: Harper & Row Publishers, 1954, str. 116)

The post 1. Gde si? first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

„…Reče joj: ženo! gdje su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi? A ona reče: nijedan, Gospode! A Isus joj reče: ni ja te ne osuđujem, idi, i otsele više ne griješi“

(Jovan 8,10.11).

Ključni tekst: Jovan 8,1-11.

Neko je rekao: „Kad su vam drugi nešto skrivili, vi želite pravdu; ali kada ste vi pogrešili, tada želite blagodat“. Oba iskustva mogu biti veoma žestoka. Izveštaj iz osmog poglavlja Jovanovog evanđelja često se navodi kao jedan od najboljih primera Božje nesavladive blagodati. Iznenađuje vas svaki put kad ga pročitate. Možda nas taj izveštaj tako duboko zaokuplja zbog toga što veoma lako možemo da se poistovetimo i sa tužiocima i sa optuženom ženom.

Ipak, dve osobine ovog izveštaja ga čine nezaboravnim: 1) pitanja koja je Isus postavio na kraju i 2) način na koji je Isus naveo ženu da glasno odgovori na Njegovo pitanje. Obično vas pitanja pokreću na razmišljanje, reagovanje, deljenje obaveštenja, ili ispravljanje nerazumevanja – a na prvi pogled čini se da je tako lako odgovoriti na Isusovo pitanje.

Na internetu postoje beskrajni forumi o „pitanjima sa smicalicama“; znate već tu vrstu pitanja zbog kojih se osećate nelagodno i sumnjičavo, jer se svaki odgovor dat odmah i na prvi pogled čini nekako suviše očiglednim. Studenti sumnjaju na najgore kada pitanja na ispitu izgledaju „suviše lako“ i kada se bore da pronađu „pravi“ odgovor. Kad je u pitanju verovanje, istina je da je Božansko spasenje potpuno besplatno za vas. Veoma je jednostavno. Ipak, najteže je zaista poverovati da te Bog spasava. Vaša bi priroda radije izabrala da obezbedi uspeh sopstvenim sredstvima. Mada se samopouzdanje ovde i ne pokazuje baš kao neka vrlina.

Svesni da su ljudi sposobni za velikodušna dela ljubaznosti, kao i za zastrašujuće surovosti, posmatramo mesto na kome se odigrava prizor bezvremenog izveštaja o katastrofalnoj bruci u predvorju hrama.

Ironično je da se ovaj događaj zbiva baš u predvorju hrama.

Vratimo se samo na trenutak unazad. Svetinja je bila izgrađena tokom putovanja kroz pustinju. Nakon 400 godina robovanja, Izraelci su krenuli na put iz ropstva ka obećanoj zemlji. U međuvremenu, Bog im je uputio poruku da naprave jedan naročito odvojeni prostor: „I neka mi načine svetinju, da među njima nastavam“ (2. Mojsijeva 25,8).

Sa ulaskom greha u svet, promenio se odnos između Stvoritelja i Njegovih stvorenja. Postao je sasvim očigledan jaz razdvajanja između Boga i ljudi. Stvarnosti „odvojenosti“ od Stvoritelja direktno nasuprot bila je postavljena prisutnost svetinje – Bog je sada sa nama, ili stanuje u našoj sredini.

Ako je bilo gde postojalo mesto na kome su se mogli sresti sveti Bog i izgubljeni grešnik to mesto bilo je u hramu, u prostoru u kome biste svakodnevno mogli da se približite Bogu. Spoljno predvorje hrama bilo je spremno da svima prenese poziv da su prihvaćeni i da je svima oprošteno. Namena tog svetog prostora opisana je u psalmima:

„Za jedno samo molim Gospoda,
samo to ištem,
da živim u domu Gospodnjem
sve dane života svojega,
da gledam krasotu Gospodnju
i ranim u crkvu njegovu“
(Psalam 27,4).

Pa ipak, krasota, gracioznost i istinitost „tog prostora“ postali su osnovna pozornica za užasan prizor. Prema Jovanu: „Književnici i fariseji dovedoše k njemu ženu uhvaćenu u preljubi, i postavivši je na srijedu, rekoše mu…“ (Jovan 8,3.4).

Retko ćete naći ljude koji kliču: „Dobro je! Najzad smo uhvatili prestupnicu!“ Pre će se kod vas javiti zaprepašćenje i ogorčenost prema verskim vođama koji klize ka katastrofalnoj bruci. Ipak, ceo prostor predvorja i prostora za suđenje je savršen – ceo događaj se zbiva u hramu, pred Isusom. I tako se „nameštaljka“ za ovu ženu, koja je bila namenjena da u zamku uhvati Isusa, pretvorila u savršeno izjalovljen plan verskih vođa. Uostalom, nalazili su se pred Isusom, prozvanim i Emanuilo, što znači: „S nama Bog“ (Matej 1,23).

Verske vođe su povukle svoj strateški potez, ali postojala su dva kobna nedostatka u njihovim dokazima. Pre svega, iako je ova žena bila uhvaćena u preljubi, zakon je zahtevao smrtnu kaznu za oba prestupnika (5. Mojsijeva 22,22 i 3. Mojsijeva 20,10). Oni su doveli samo ženu i nisu imali nijednog svedoka. Prema zakonu, svako iskrivljavanje istine na sudu bilo je kažnjivo smrću. Drugi važan sporni detalj sastojao se u tome što je za svaku smrtnu kaznu morao da zaseda rimski sud.

Prizor je veoma upečatljiv: Isus piše po zemlji usred predvorja hrama i, pošto je prstom ugravirao istinu, ispravlja se i predlaže nešto što poput zvona odzvanja po celom tom mestu: „Koji je među vama bez grijeha neka najprije baci kamen na nju“ (Jovan 8,7).

Niko nije rekao ni reč. Nije bilo odgovora. Mogli ste da čujete samo zvuk sandala vučenih po zemlji, izazvan stopalima ljudi koji odlaze. Nekoliko minuta kasnije predvorje je bilo prazno, osim žene i Isusa, koji su ostali na sredini predvorja.

Glas koji poziva planete u postojanje i šapatom utišava uragane, postavlja dva pitanja: „Ženo! gdje su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?“

Zapamtite, pitanja koja Bog postavlja često su vrata ka novom životu. Izveštaj je gotovo suviše dobar da bi bio istinit za ženu uhvaćenu u preljubi. Da li je Isusovo pitanje nosilo novu smicalicu, ili joj je njime bila zaista data nova prilika da otpočne iznova?

Ako vam je teško da provalite istinu o blagodati, niste u tome sami. Pomalo je suviše jednostavna. Pomalo je i suviše dobra da bi bila istinita. Glasno izgovaranje reči „spasen sam“ ili „slobodan sam“ još je dublji problem za čovečanstvo. Blagodat i milost nisu komplikovani pojmovi za razumevanje ili objašnjavanje, ali ih je veoma teško prihvatiti i prigrliti.

Ponovo razmislite o pitanjima: „Gdje su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?“ Postoji jedan prizor iz Otkrivenja kojim je prelepo obuhvaćen odgovor:

„Sad posta spasenije i sila i carstvo Boga našega, i oblast Hrista njegova; jer se zbaci opadač braće naše, koji ih opadaše pred Bogom našijem dan i noć. I oni ga pobijediše krvlju jagnjetovom i riječju svjedočanstva svojega, i ne mariše za život svoj do same smrti“ (Otkrivenje 12, 10-11).

Ova istina važi za ženu uhvaćenu u preljubi, a važi i za vas. Da li ćete danas objaviti ovu istinu? Kažite je glasno! Kad to učinite, ona će vam značiti više nego kad biste svoje misli zadržali samo za sebe. Dok je izgovarate, ta istina jača u vašem srcu i umu.

Mislite li da je žena čula Isusa kad joj je rekao: „Ni ja te ne osuđujem, idi, i otsele više ne griješi“ (Jovan 8,11)? Možda zbog toga razmišljate o svojoj sopstvenoj životnoj priči i o svojim:

• izneverenim obećanjima,
• slaboj posvećenosti,
• skoro stalnoj nedoslednosti,
• ljudima koje ste izneverili
• i prikrivanju istine.

Međutim, Isus ne dovodi ljude u položaj u kome će propasti. Isus je podseća da „ide i da više ne greši“. Ako smatrate da se poenta Njegovog „idi“ nastavlja uputstvom „i postani potpuno besprekorna“, ceo izveštaj je kontradiktoran. Drugi dobar način da iskažete: „Idi, i više ne greši“ jeste: „Pošto si sada slobodna, idi i hodaj u toj slobodi nesputana vezama ropstva“.

Neki se bore sa predstavljanjem mogućnosti da život na zemlji greha može ikad dozvoliti duboko i postojano pouzdanje u spasenje, ali postoji još jedna istina: sada ste mu mnogo bliži nego što to shvatate.

Razmislite o ovom događaju koji se zbio pre mnogo godina.

Pošto je Antonio Stradivari ručno izrađivao svoje violine, sa tako velikom pažnjom i preciznošću, one su zbog svog plemenitog zvuka postale najčuvenije na svetu. Kada je Piteru Kroperu (Peter Cropper), priznatom britanskom violinisti, ponuđen jedan takav, 258-godina star Stradivarijev instrument, da na njemu svira na svojim koncertima, umetnikov životni san se ostvario.
Stiglo je i dugo očekivano veče. Izašao je na pozornicu i, nažalost, spotakao se, pretvorivši svoj san u noćnu moru kad je tako pao preko svoje Stradivarijeve violine da joj je otkinuo vrat. Pogledao ju je i na svoj užas zapazio da je neprocenjivo vredan instrument sada slomljen.

Kao što možete i da zamislite, Piter Kroper je bio potpuno poražen. Odneo je violinu majstoru da pokuša da je popravi. Iako su mnogi mogli da preduzmu takvu popravku lepkom, alatima i obilnim stručnim radnim vremenom, niko od njih nije mogao da pretpostavi da li će violina ikada ponovo zazvučati kao ranije. Posle popravke, Piter je saznao da zvuk više nije isti. U stvari violina je zvučala još bolje. Objasnio je: „U suštini, violina je sada u boljem stanju nego ikad i proizvodi mnogo rezonantniji ton“. (Albin Krebs i Robert Mcg. Thomas. “Notes on People; Music to His Ears”, The New York Times, October 3, 1981.)

Slomljena. Popravljena. Bolja. Nakon života sebičnosti i greha, da li ćete ikada ponovo biti blizu Bogu? Da li je čak moguće biti bliži Bogu nakon lomova i padova? Elen Vajt je zapisala jednu od onih izjava koje nam „izgledaju suviše dobre da bi bile istinite“:

„Svojim životom i smrću Hristos je postigao više nego što je samo obnovljenje onoga što je grehom bilo razoreno. Sotonina je namera bila da prouzrokuje večnu razdvojenost između Boga i čoveka; ali u Hristu smo se mnogo prisnije sjedinili sa Bogom nego što bi to bilo da nikad nismo pali. Time što je uzeo našu prirodu, Spasitelj se povezao za čovečanstvom vezom koja se nikada neće raskinuti“ (Čežnja vekova, str. 25).

Danas ste Mu, zbog Hristove žrtve na krstu, mnogo bliži nego što ste to ikada mogli da zamislite. Možda ste čuli izreku „moj greh je bio velik, ali Božja ljubav je bila još veća“. To je apsolutno tačno.

Ali, potrebno je da učinite više nego da se samo sa tim složite u svom umu. Potrebno je da to izgovorite naglas i da živite u skladu sa tim. Prošetajte do hramskog predvorja u kome je presuđeno i pronađite blagodat u Isusu.

Navod iz dela EGV:

„U činu opraštanja ovoj ženi i hrabrenju da živi boljim životom, Isusov karakter odsjajuje lepotom savršene pravde. Iako ne prikriva greh, niti smanjuje osećanje krivice, On ipak ne želi da osudi, već da spase“ (Elen G. Vajt, Čežnja vekova, str. 462).

Molitva dana:

Gospode, žena iz ovog izveštaja me podseća na Tvoju neumornu, beskrajnu i zauvek odanu ljubav prema meni. Tvoja blagodat mi je dovoljna. Pomozi mi da to ne samo shvatim, već da to duboko u svom srcu i u potpunosti prihvatim.

Pitanja za razmišljanje:

1. „Ako je bilo gde postojalo mesto na kome su se mogli sresti sveti Bog i izgubljeni grešnik to mesto bilo je u hramu, u prostoru u kome biste svakodnevno mogli da se približite Bogu.“ Da li to, kao istina, važi i za vašu crkvu? Kako to? Ako ne, kako bi vaša crkva mogla da postane brižnija? Šta možete da učinite kako bi vaša crkva bila sigurno mesto za nesavršene grešnike?
2. Razmislite o ženi pred Isusom. Znala je da je kriva. Bila je ponižena pred svima. A zatim čuje kako je Isusa oslobađa i daruje joj Svoju blagodat. Šta mislite kako se osećala? Kako biste opisali blagodat iz ugla njenog iskustva?
3. „Blagodat i milost nisu komplikovani pojmovi za razumevanje ili objašnjenje, ali ih je veoma teško prihvatiti i prigrliti.“ Da li se slažete? Zašto? Možete li da smislite primere iz stvarnog života koje biste mogli da podelite sa grupom?
4. Isus progovara ženi: „Idi i više ne greši“. Pisac to prevodi kao: „Pošto si sada slobodna, idi i hodaj u toj slobodi nesputana vezama ropstva“. Kako biste to izgovorili svojim sopstvenim rečima: „Idi i ….“.
5. Šta vam je lakše: da prihvatite blagodat ili da je nekom prenesete? Zašto?

Lični izazov:

• „Gdje su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?“
• Možda se čini pitanjem sa smicalicom, ali nije. Isus isto tako kaže i tebi da ti je Njegova blagodat dovoljna.
• Isprobaj sledeće: Jedne sedmice otpočinji svaki dan podsećajući sebe na dar blagodati čitanjem ovog stiha: „Bog vas je spasio svojom blagodaću kad ste poverovali. I za to ne možete da preuzmete zasluge; to je Božji dar” (Efescima 2,8 – NLT).
• Odštampajte ga, odredite mu neki zanimljiv font, obojite ga, napravite ga privlačnim na svoj način, i stavite ga na ogledalo u kupatilu ili na neko drugo mesto gde ćete ga videti svakog jutra.
• Dok se svakodnevno družite sa drugima, podsetite se Božje blagodati i izaberite da delujete sa blagodaću prema svakoj osobi sa kojom vam se ukršta put. Unapred isplanirajte praktične načine za to. Na primer: „Ako mi danas neko neljubazno progovori, umesto da odgovorim istim tonom, odgovoriću ljubazno i blago“. Na kraju sedmice se zapitajte kako ste se osećali zbog ovog izazova.

Zagazite u dublje vode:

• Rimljanima 6, 7 i 8. Vidi takođe: Fabian Looser Grönroos, “Powerful grace: Operating Manual on How to Defeat Sin” (pogl. 6, bazirano na Rimaljanima 6); Pierrick Avelin, “The Christian’s Paradox: The Christian Walk, An Unexpected Journey” (pogl. 7, bazirano na Rimljanima 7); i Raphaël Grin, “The Radical and Unconditional Love of God: How God Is Dealing with Evil” (pogl. 8, bazirano Rimljanima 8) u Romans Study Guide. Edited by Youth Department of the Inter-European Division of SDA, 2017. Dostupno za preuzimanje na: https://icor.church/resources/
• Efescima 2, 4-9; 2. Korinćanima 12, 9; Isaija 30,19; 2. Timotiju 1,9; Titu 3,7.
• Elen G. Vajt, Čežnja vekova, pogl. 50, „Među zamkama“.
• Na Isusovu priču o radnicima u vinogradu (Matej 20,1-16): „Blagodat nije o tome da li ste stigli poslednji ili prvi; ona je o nebrojanju. Mi primamo blagodat kao dar od Boga, a ne kao nešto što težimo da zaradimo… Rizikujemo da propustimo suštinu priče: da Bog daje darove, a ne platu. Niko od nas ne dobija platu po zaslugama, jer niko od nas ne stiže ni blizu zadovoljavanju Božjih zahteva za savršenim životom.“ (Philip Yancey. What’s so Amazing about Grace? Grand Rapids, Michigan: Zondervan, 1997, str. 61-62)
• „Hrišćanstvo nije žrtva koju dajemo, već žrtva u koju verujemo.“ (P. T. Forsyth)
• „Isus je dar. On je blago. Blagodat je dragocena jer je to On. Blagodat menja živote zato što ih On menja. Blagodat nas obezbeđuje zato što to On čini. Dar je sam Davalac. Otkriće blagodati znači otkrivanje Božje posvećenosti vama, Njegove tvrdoglave odlučnosti da vam pruži ljubav očišćenja, izlečenja, ljubavi koja oporavlja i ponovo uspravlja ranjene… To je dar koji Bog daje. Blagodat koja nam prvo daje snagu da primimo ljubav, a zatim i moć da je pružimo.“ (Max Lucado. Grace: More than We Deserve, Greater than We Imagine. Nashville, Tennessee: Thomas Nelson, 2012, str. 150)

The post 2. Gde su oni što te tužahu? first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

„Reče im Isus: a vi šta mislite ko sam ja? A Simon Petar odgovori i reče: ti si Hristos, sin Boga živoga“

(Matej 16,15-16).

Ključni tekst: Matej 16,13-20.

Eugen Peterson je jednom rekao: „Danas živimo u svetu koji je postao osiromašen zbog nedostatka priče“ (Eugen H. Peterson, Eat this book: a conversation in the art of spiritual reading, Colorado Springs, 1932, str. 48). Iako sve možete da uradite brže i bolje, umesto da vam život zbog toga bude bogatiji ili dublji, preostaje još toliko mnogo toga što mora da se uradi tokom sve kraćeg vremena. Postepeno počinjete da osećate kako vam nešto nedostaje. Kad se suočite sa najvećim životnim pitanjima, otkrivate da su vam potrebni i priča i pripovedači.

Pre mnogo godina sproveden je istraživački eksperiment tokom kojeg je posmatrano ponašanje majmuna da bi se saznalo kako oni razvijaju svoje „običaje“ ili „navike“. Za vreme tog ogleda, četiri su majmuna bila stavljena u jednu prostoriju. U sredinu je bio postavljen visoki stub, a na njegovom vrhu nalazile su se banane. Kad bi se majmun popeo da dohvati banane, debeli mlaz hladne vode bi pao sa plafona i polio ga. Majmuni su jedan po jedan pokušavali da dohvate banane, ali su na kraju odustajali nakon što su shvatili da će neminovno biti poliveni.

Zatim su istraživači odlučili da zamene jednog majmuna u ovoj grupi. Kad je ambiciozni pridošlica pokušao da dohvati banane, drugi majmuni su ga povukli unazad i držali ga dok nije odustao od penjanja.

Naučnici su jednog za drugim zamenjivali majmune novim, a oni koji su se već nalazili unutra uvek su zaustavljali sve pokušaje penjanja. Ubrzo je soba bila ispunjena majmunima koji nikada nisu doživeli polivanje hladnom vodom u svom posezanju za bananama. Nijedan od majmuna nije se više nikada penjao na stub bez obzira što bilo koji od njih u prostoriji više nije znao zašto.

Danas slušamo mišljenja analitičara o politici, pronalazimo nove internetske mimove za prenošenje ideja, gledamo protoke beskrajnih traka sa cenama akcija, kao i tabele sa novim poretkom sportskih timova, trenutne podatke o vremenskim uslovima, kalendarske podsetnike i kratke nizove slova, kao što je „LOL“, kojima se čitavi izrazi preoblikuju u skraćenice. Kad digitalne baze podataka daju odgovore na sva pitanja i zahteve, jednostavno možete upitati Siri ili Aleksu: „Gde je suština? Zašto živim? Kako je otpočeo život? Kako će se završiti? Da li sam uopšte bilo kome bitan? Da li je ono što osećam stvarnost ili iluzija? Šta je smisao smrti? Koja se etika, moral i vrednosti uklapaju u svakodnevni život? Ima li nečega uzvišenijeg u životu od golog preživljavanja u svakom novom danu? Ako je Bog moćan, dobar i svestan života na zemlji, zašto izgleda da su zlo, razaranje i bol sve rašireniji?

Odgovore na najumnije misli i pitanja o životu nećete dobiti obaveštenjima iz baze podataka. Ta pitanja zahtevaju da vi sami odgovorite zašto. A za to su vam potrebni priča i pripovedač.
Kad je poslednji Isusov živi apostol zapisivao svoje evanđelje, zapisao je svoj izveštaj i o priči i o pripovedaču:

„Ovo je onaj učenik [pripovedač] koji svjedoči za ovo [svoju životnu priču], koji i napisa ovo: i znamo da je svjedočanstvo njegovo istinito. A ima i drugo mnogo što učini Isus, koje kad bi se redom popisalo, ni u sami svijet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige“ (Jovan 21,24.25).

„A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojijem koja nijesu pisana u knjizi ovoj. A ova se napisaše, da vjerujete da Isus jest Hristos, sin Božji, i da vjerujući imate život u ime njegovo“ (Jovan 20,30.31).

Pričanje svoje životne priče je od presudne važnosti, ali je čak i ono što odlučite da ne ispričate isto tako važno. Da li ste ikada razmišljali da vaše ćutanje, na jedan ili na drugi način, može značiti odobravanje? Kad zadržite svoje usne da tokom razgovora ne ispričaju vašu životnu priču, to vas menja. Naprosto morate da progovorite.

Možda je i Isus smatrao da je došlo vreme da progovori. Jednog dana je okupio učenike da dobije povratna obaveštenja i upitao ih:

„Ko govore ljudi da je sin čovječji? A oni rekoše: jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi Jeremija, ili koji od proroka“ (Matej 16,13.14).

Učenici su odgovorili navodeći šta se sve „na ulici“ govorilo o Isusu, ali su, za imena koja su Mu naveli, znali da ne odgovaraju istini. Skoro polovina učenika ranije je sledila Jovana Krstitelja – tako da je to očigledno bila glasina. Naziv „Ilija“ obično bi podsticao sjajno podsećanje – jer se na kraju poslednjeg poglavlja Malahijine knjige spominje ovaj senzacionalni prorok – ali učenici nisu prihvatili ni tu priču. Možda je postojao kult sa grupom sledbenika koji su očekivali da Mesija oživi Izrael – kao što je to učinio Jeremija – ali oni nisu zagrizli ni tu udicu.

Glasine i ankete o popularnosti su zanimljive, ali Isus ih je zatim pritisnuo da progovore istinu, da podele svoju životnu priču. Pa ih je upitao:

„A šta je sa vama? Šta vi mislite ko sam ja?” (Matej 16,15).

Možete zamisliti učenike kako se premeštaju s noge na nogu i sa strahom pogledaju oko sebe. Opasno je na ovom svetu reći ono što zaista mislite. Neprijatnu pauzu su verovatno osećali i mnogo duže nego što je u stvari trajala. Napokon, Petar je upao i odgovorio:

„Ti si Hristos, sin Boga živoga“ (Matej 16,16).

Ponekad će neko nešto izustiti, izgovarajući jednostavnu rečenicu, koja će vas naprosto preneti preko praga. Premestiće vas iz jednog u drugi život. Petrovo je priznanje tako jednostavno proglasilo ono što je „znao“ i „verovao“ o Isusu Hristu. Da li ste se već borili sa izjavama koje su bile toliko čvrste da su izgledale kao „slepa vera?“ A kakve vrste vere uopšte postoje?

• Vera zasnovana na pretpostavkama,
• slaba vera,
• vera nabijena osećanjima,
• spora vera,
• nezrela vera …

Koju god vrstu vere imali, to je ipak vera. Vera nije završetak putovanja, već upis na novi način razmišljanja, gledanja i življenja. Mnogi čekaju još više obaveštenja i novih saznanja nadajući se da će time pronaći nepokolebljivu sigurnost, a ipak je retko pronalaze. Ako se borite sa prirodom svoje vere, uzmite u obzir izreku: „Ne dozvoli da te ono što ne znaš zbuni oko onoga što znaš“. Uvek će postojati trenuci nesigurnosti, ali pojedinosti koje već znate ne bi trebalo da budu precrtane zbog spiska onih koje vam još nisu jasne. Uvek postoji nešto novo što je moguće naučiti i saznati.
Isus je znao da je Petrova vera bila nesigurna, nepouzdana i precenjena. Kasnije, tokom noći u kojoj je Isus bio uhapšen, Njegove reči Petru obuhvatile su i stvarnost slabosti te vere i poverenje da će on tu slabost pobediti: „Simone! Simone! evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu. A ja se molih za tebe da tvoja vjera ne prestane; i ti kadgod obrativši se utvrdi braću svoju“ (Luka 22,31.32).

Ohrabrujuće je saznanje da je Petrovo srce bilo sposobno za izdaju, a i ispunjeno do te mere Svetim Duhom da je mogao da progovara nadahnjujući životom hiljade. Presudni trenutak nastaje kad konačno izgovorite ono što verujete. Čak ako i ne izgovorite nijednu reč, i time šaljete poruku. Ako ne ustanete kada ste na to pozvani, time što nastavljate da sedite na mestu progovorićete protiv vašeg verovanja. S druge strane, kada pričate svoju životnu priču, ne postoji snaga koja bi se mogla suprotstaviti vašim rečima u prilog Hristu.
Možda se borite sa odlukom zbog toga što smatrate da je vaša životna priča nezanimljiva. Možda mislite da su vam neuspesi brojni, a pobede sporadične i retke. Najbolja su svedočanstva uvek iskrene izjave ljudi koji traže, bore se i sežu ka novim iskustvima:

• Slepac je rekao: „Ne znam; samo znam da ja bijah slijep, a sad vidim“ (Jovan 9,25).
• Samarjanka je trčala ka svom gradiću da objavi: „Hodite da vidite čovjeka koji mi kaza sve što sam učinila: da nije to Hristos?“ (Jovan 4,29).
• Čovek koji je bio opsednut demonima vratio se u rodni grad i posvedočio rekavši: „Bog mi se smilovao. Dozvolite mi da vam kažem šta je Bog učinio za mene!“ (Marko 5,19.20).

Jedno svedočanstvo počinje izjavom: „Ne znam“.

U drugom se postavlja pitanje: „Da nije to Hristos?“

A u još jednom jednostavno se iznosi opis životne priče rečima: „Bog mi se smilovao“.
Nećete videti njihove životne priče među govorima na TED-u, ili ispričane filmom na YouTube-u, ali se svet promenio zbog ljudi nalik njima. To se događa kad ustanete i progovorite. Hrišćanski se pokret kreće napred samo zbog toga što ljudi odgovaraju na Isusovo pitanje: „A vi šta mislite ko sam ja?“
Snaga priče je neosporna. Kad objavite šta verujete o Isusu i šta ste iskusili u dodiru sa Njim, te reči postaju početak nade i novog života. Na kraju, važno je ono što kažete, pa čak i ono što ne kažete.

Navod iz dela EGV:

„Od samog početka Bog je želeo da Njegova Crkva pokaže svetu Njegovu puninu i Njegovu dovoljnost. Vernici Crkve, oni koje je pozvao iz tame k čudesnom videlu svome, treba da odražavaju Njegovu slavu“ (Elen G. Vajt, Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 10).

Molitva dana:

Gospode, želim da Te priznam za svog ličnog Spasitelja. Želim da doživim lično iskustvo sa Tobom i želim da budem Tvoj sledbenik svakog novog dana. Takođe želim da budem hrabar i da svoju životnu priču podelim sa drugima.

Pitanja za razmišljanje:

1. Zašto je važno lično odgovoriti na Isusovo pitanje: „Ko kažete da sam ja?“ Šta to znači o prirodi naše vere (kao pojedinaca)?
2. Razmislite o svojoj, ličnoj zajednici sa Isusom. Koji su bili ključni trenuci koji su doveli do vašeg obraćenja? Podelite sa grupom.
3. Kako se osećate kad bi trebalo da sa drugima razgovarate o Isusu, naročito sa ljudima koji nisu hrišćani? Podelite svoja iskustva sa grupom.
4. Da li se od svakog hrišćana očekuje da bude Isusov svedok? Na koji način?
5. Šta vam je neophodno da biste mogli da sa drugima razgovarate o Isusu? Kako možete da podržavate jedni druge u ostvarenju tog zadatka?

Lični izazov:

„Šta je sa tobom? Ko kažeš da sam ja?“ I vi mate svoje lično iskustvo sa Isusom, svoju životnu priču koju je potrebno da ispričate. Ovom prilikom izazov je da napišete svoje evanđelje, kao Matej, Marko, Luka i Jovan.

Kao pomoć mogu da vam posluže sledeće smernice:

• Opišite svoj život pre nego što ste postali Isusov sledbenik;
• Razmislite i porazgovarajte o ključnim trenucima vašeg iskustva obraćenja;
• Objasnite koliko je vaš život danas drugačiji zbog Isusa.

Uvežbajte da svoje lično „evanđelje“ iznesete prijatelju.

Sada, kad vas bilo ko upita o vašoj veri, možete da podelite svoje „evanđelje“!

Zagazite u dublje vode:

• Efescima 2, Isaija 56, Matej 1, Luka 3,21-22, Jovan 1,1-42, Jevrejima 1,1-4, Jovan 17.
• Rimljanima 5,15-19. Vidi takođe: Slavi Mitrev, „Friends Again, Friends Forever” (pogl 5. bazirano na Rimljanima 5) u Romans Study Guide. Edited by Youth Department of the Inter-European Division of SDA, 2017. Dostupno za preuzimanje na: https://icor.church/resources/
• Ty Gibson. The Sonship of Christ: Exploring the Covenant Identity of God and Man. USA: Pacific Press, 2018.
• Elen G Vajt. Čežnja vekova, pogl. 45, „U senci krsta“.
  „Svaka druga osoba koja je u središtu bilo koje religije imala je svoj početak bilo u svetu fantastičnog ili u stvarnosti… Trenutku Isusovog rođenja u Vitlejemu prethodila je večnost. Njegovo biće nije nastalo u vremenu, niti je nastalo voljom čovečanstva. Autor vremena, koji je živeo u večnosti, utelovio se u vremenu kako bismo mogli da živimo sa večnošću u pogledu. U tom smislu, Hristova poruka nije bila uvođenje religije, već uvođenje istine o stvarnosti onakve kakvu sam Bog poznaje.“ (Ravi Zacharias. Jesus Among Other Gods: The Absolute Claims of the Christian Message. Nashville: Thomas Nelson, 2000, str. 34-35)
• „Moramo se zapitati: Zašto ne postoji neki drugi Jevrejin iz prvog veka koji danas ima milione sledbenika? Zašto ne postoji pokret Jovana Krstitelja? Zašto je Isus od svih ličnosti iz prvog veka, uključujući i rimske careve, i danas poštovan, dok su se drugi rasuli po prašini istorije? To je zato što je ovaj Isus – istorijski Isus – takođe i živi Gospod. Eto zašto. To je zato što je On još uvek pored nas, dok su ostali odavno nestali.“ (Lee Strobel. The Case for Christ. Grand Rapids, Michigan: Zondervan, 1998, str. 141)
• „Odlučivanje o tome ko je Isus Hristos, ne sme da bude samo neka zaludna intelektualna vežba. Ne možete Ga odložiti na policu kao velikog moralnog učitelja. To nije validna opcija. On je ili lažov, ludak ili Gospod. Morate da odlučite.“ (Josh McDowell. The New Evidence that Demands a Verdict. USA: Thomas Nelson, 1999, str. 162)

The post 3. A vi šta mislite ko sam Ja? first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

„A on mu reče: šta je napisano u zakonu? kako čitaš? A on odgovarajući reče: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom; i bližnjega svojega kao samoga sebe“ (Luka 10,26.27).

Ključni tekst: Luka 10, 25-37.

Da li bi već prvi pogled na spoljašnjost avokada mogao kod vas da izazove glad?

Zamislite da planinarite i primetite grm ananasa na strani brda pred vama. Da li biste odmah pomislili: „Ura, dobar smuti!“, ili biste pre izbegli tu biljku zato što vam izgleda opasno? Kad ugledate njegovu izbrazdanu koru, šarene krljušti na telu u obliku glave i oštro lišće u toj odbojnoj frizuri, možete pre u strahu pobeći od njega, ili ga bar prijaviti!

Ružno voće? Neka, hvala. Biljka hlebovac? Možda ćete osetiti trenutnu alergijsku reakciju samo zamišljajući da treba da je pojedete.

Kokos? Bez obzira da li vas je to drveno topovsko đule sa neba udarilo po glavi, ili ste se nepromišljeno peli na njegovo drvo bez grana kako biste stigli do plodova ispod gornjeg lišća, početno iskustvo sa njim nije baš impresivno. Ko može gledajući plod kokosovog oraha da pomisli: „Kakav izvrstan desert!“ ili: „Odlično alternativno ulje“, „Savršeni izbor za ukrašavanje pečenog hleba!“ ili: „Baš će se sjajno uklopiti sa čokoladom!“? Zaista? Kakva bi osoba mogla da zgrabi tu okruglastu tvrdu drvenastu kamenicu i da promrmlja: „Pitam se ima li mleka unutra?“

Na površini se čini da je neko voće običnog oblika. Unutrašnjost vas, međutim, može iznenaditi. Da li ste se već nekada našli u razgovoru o nekoj temi zbog koje ste se automatski isključili, prevrnuli očima, ili krenuli da radite nešto drugo?

Pitanja koja je Isus postavljao nisu u početku neminovno bila zanimljiva.

„Onda ustade jedan učitelj zakona da iskuša Isusa pa ga upita: ’Učitelju! šta treba da učinim da bih nasledio večni život?’ ’Šta piše u zakonu?’ reče mu Isus. ’Šta čitaš tamo?’“ (Luka 10,25.26; SSP).
Zakonik je postavio pitanje. Njegove reči su verovatno bile lukavo smišljene. Pre svega, možda ćete primetiti da zakonik nije pitao kako „da zaradi“ večni život, već kako da ga „nasledi“. Tako da se, dakle, razgovor ne vodi o očiglednom legalizmu. Upleten je u to dublji problem. Jedini način da se nešto „nasledi“ jeste da neko umre kako bi zakonski naslednik, ili određena osoba, dobila svoje „nasledstvo“.

Pravo pitanje u tome nije „kako postati naslednik?“ Lak odgovor na to bi bio: „Rođenjem kao Jevrejin, kao Avramovo dete“. Teško je zamisliti da su Jevreji u to vreme verovali kako su oni jedini koji će naslediti večni život. Sama priroda Avramovog životnog iskustva govorila je o njegovoj misiji u svetu: „U tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji“ (1. Mojsijeva 12,3). Isaija 56 zapisuje pesmu o tuđinima koji postaju bliži od članova domaćinstva:

I neka ne govori tuđin
koji pristane uz Gospoda:
Gospod me je odlučio od svoga naroda.
[…] Njima ću dati u domu svom
i među zidovima svojim
mjesto i ime bolje
nego sinova i kćeri,
ime vječno daću svakome od njih,
koje se neće zatrti (Isaija 56,3.5).

Smešna je cela ta zamisao da je jedini put do neba preko toga što će neko postati „Jevrejin“. Može se dogoditi da imate potpuna obaveštenja a da ipak propustite da shvatite smisao. Jevreje je kao narod pratio glas da se odvajaju i izoluju od sveta.

„Šta treba da učinim da bih nasledio večni život?“

Umesto da neposredno odgovori na njegovo pitanje, Isus je zakoniku postavio dva nova pitanja: „Šta je napisano u zakonu?“ i „kako čitaš?“ Isus najverovatnije navodi zakonika da pronađe dublji odgovor nego što je nameravao. Isus ga je upitao o sadržaju (šta je u zakonu?) i o tumačenju (kako ga čitaš?). Postavljajući ta dva pitanja bolje ćete usmeriti osobu nego ako je usredsredite samo na jedno. Svako od ova dva pitanja je opasno ako stoji samo za sebe. Sadržaj bez konteksta i osobe koja će ga primenjivati može biti sasvim promašen. A opet tumačenje bez obaveštenja o stvarnosti je neobavešteno mišljenje – uobičajeno, ali bezvredno.

Zakonik je odgovorio na oba pitanja rekavši: „Ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom; i bližnjega svojega kao samoga sebe. Reče mu [Isus]: pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ“ (Luka 10,27.28).

Neverovatno! Spojiti svih pet Mojsijevih knjiga u ove dve izvanredne izjave kao rezime Zakona! Prvi deo je preuzet iz 5. Mojsijeve 6,5, a drugi iz 3. Mojsijeve 19,18. U jednom odgovoru zakonik je sjajno udružio ljubav prema Bogu i ljubav prema ljudima. Dobro obavljeno! Nastava završena.

Jer kad pažljivo pogledate pitanje i zakonikov odgovor, poslednji deo je savršen:

„Kako nasleđujete večni život?“

„Jedino što možete ’da učinite’ jeste da budete naslednik – to jest da volite Boga svim onim što imate. Da volite Boga. Ta veza je uvek u središtu najvažnijih životnih tokova.“

„Ako poznajete i volite Boga, volećete i druge.“

Razmotrite molitvu kojom se Isus molio Bogu: „A ovo je život vječni da poznaju tebe jedinoga i istinoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista“ (Jovan 17,3).

Zakonik još uvek pritiska Isusa dajući mu prostora da u potpunosti odgovori na pitanje u skladu sa Njegovim genijalnim učiteljskim sposobnostima. To je tako mali pomak, da biste ga mogli propustiti ukoliko niste veoma pažljivi. Zakonik dalje pita: „A ko je bližnji moj?“

Do ovog trenutka zakonik je pitao o šta. Šta treba da uradim? Šta je sve na tom spisku? Kakva su to dela? Šta se zahteva kao odgovor? Njegovo celokupno usmerenje predstavljaju zahtevi da dobije obaveštenja, sve dok se pitanje ne prebaci sa obaveštenja na osobu – na ko.

Razgovor o zakonu je poput kokosa, ili avokada, koji čekaju da ih neko pogleda unutra, umesto da se usredsredi na neimpresivni spoljašnji izgled. O zakonu je moguće razmišljati u tri sfere, ili na tri nivoa. Najistaknutiji deo bilo koje istine naziva se pravilom, ili merilom kojim možemo da merimo, opišemo i definišemo kako treba da se ponašamo. Ako pogledate oko sebe, videćete milione pravila koja organizuju parametre ponašanja. Međutim, iza većine zakona koje doživljavate u svom iskustvu postoji dublji motiv. Kad se deci ne sviđa, ili ne razumeju neko pravilo, oni mogu da pitaju: „A zašto?“ To nas dovodi do drugog nivoa ili sfere istine, a to je razlog. Pravila će se vremenom menjati, ali razlog za određenu istinu će i dalje postojati. Na primer, ograničenje brzine na putu se promenilo kad su se poboljšale osobine automobila, puteva i vozačkih veština, a da svim tim promenama nije bilo ugroženo osnovno načelo – načelo bezbednosti. Isus je u Propovedi na gori objasnio odnos između pravila i njihovog razloga (ili zbog čega su data):

„Čuli ste kako je kazano starima: ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu. A ja vam kažem da će svaki koji se gnjevi na brata svojega ni za što, biti kriv sudu“ (Matej 5,21.22).

Pravilo glasi: „Ne ubij“. Ali, vi možete zaobići slovo zakona kršeći duh istine i oštećujući svetost života sebičnošću. Kad dublje pogledate pravila, obično pronalazite motiv, ili razlog za primenu načela.

Ipak, ako želite da saznate „Istinu“ koja stoji iza bilo koje „istine“, morate da pogledate poreklo bilo kog pravila. Načela koja objašnjavaju razlog zbog kojeg su zakoni korisni potiču iz izvora – iz odnosa. Istina nije izjava vere, već Ličnost. Osoba. „Ko“ jeste u stvari Onaj koji stoji iza „šta“ i „zašto“ istine.

„Ne ubij!“ Zašto? Zato što je „život svet.“ A zašto? „Jer je Bog život.“ Sama Božja priroda je izobilni život (Jovan 10,10).

„Ne laži!“ Zašto? Zato što je „istina sveta“. Zašto? Zato „što je Bog istina“. Bog ne može da laže.

Isus je put, istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim kroz Njega (Jovan 14,6). Kad god pratite nit Božjih zakona u istoriji do samog njihovog kraja, uviđate da se ne radi o knjizi, nego o Osobi.

Nazad na pitanje: „Ko je moj bližnji?“

„Šta misliš dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci? A on reče: onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: idi, i ti čini tako“ (Luka 10,36.37).
Opet, odgovor nije „šta“ ili „kako“, već ko i kome? Idite i činite isto tako u kontekstu zajedništva sa Bogom ispunjenog ljubavlju, a ne kao delova nekog spiska, prepunog odgovora na „šta“, a bez ljubavi.

Navod iz dela EGV:

„Ako ne postoji stvarna samopožrtvovnost za dobro drugih u porodičnom krugu, u susedstvu, u crkvi i gde god se nalazimo, tada bez obzira na to šta kažemo za sebe, nismo hrišćani“ (Elen G. Vajt, Čežnja vekova, str. 505).

Molitva dana:

Gospode, želim da ljubav bude preovlađujuće načelo u mom životu. Želim da Te volim iznad svega, a bližnje iz svoje okoline kao samog sebe. Pomozi mi da to pokažem u svojim stavovima i postupcima.

Pitanja za razmišljanje:

• Da li ste već nekada bili zavedeni onim što se videlo na prvi pogled? Možda ste procenjivali knjigu po koricama, ili osobu po njenom izgledu, samo da biste kasnije otkrili da one nisu ono što ste u početku mislili, već su mnogo bolje. Podelite svoje iskustvo sa grupom.
• Koja je razlika između verovanja da nasleđujemo večni život i verovanja da ga zarađujemo? Kako poznavanje te razlike utiče na vas, kao pojedinca i kao Crkvu? Koji je najtačniji način da se to izrazi u okvirima Božje blagodati?
• Zašto smatrate da je Isus odgovorio na zakonikovo pitanje o nasleđivanju večnog života sa dva pitanja o zakonu?
• U ovom razgovoru između Isusa i zakonika šta je najviše uticalo na vas? Podelite svoje misli sa grupom.
• Isus je završio ovaj razgovor o tome kako da nasledi večni život pozivajući zakonika da učini isto ono što je učinio Samarjanin (vidi Luka 10,30-37). Pre svega, ko je vaš bližnji? Na koji način vi i vaša crkva možete „otići i činiti isto“? Razmislite o jednoj ili dve zamisli koje biste mogli da ostvarite tokom sledećeg meseca.

Lični izazov:

• Isusov predlog je da delujemo, nadahnuti ljubavlju prema Bogu i posledično prema drugima.
• Odvojite malo vremena da odredite ko je vaš bližnji. Sa kim najviše komunicirate? Sa kakvim se strancima srećete?
• Izaberite jednu osobu o kojoj biste danas mogli dodatno da se pobrinete i pređete „dodatnih sat hoda“. To može značiti da je potrebno da preuredite svoj raspored, ili da žrtvujete neku aktivnost koja vam se sviđa, kako biste bili tamo zbog svog „bčižnjeg“. Zapamtite: „Idi i ti čini tako“ (Luka 10,37).

Zagazite u dublje vode:

• Matej 5,17-48; Matej 19,16-30; Luka 18,18-30; Efescima 2,8-9, Jakov 2,14-26; Osija 6,6; 1. Samuilova 15,22; Galatima 6,2.
• Elen G. Vajt, Čežnja vekova, pogl. 54, „Milostivi Samarjanin“, pogl. 57, „Još ti jedno nedostaje“ i pogl. 60, „Zakon Novog carstva“.
• Kad pročitate uputstvo: „Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski“ da li ste spremni da odustanete? Da li Isus očekuje nešto nemoguće? Pročitajte to uputstvo ponovo, ali umesto da „savršeni“ shvatite kao besprekorni, protumačite ga kao „zreli, kompletni, ili korišćeni u skladu sa planom“. Na primer, ako odvijač okreće vijak, odvijač je savršen. Ako je odvijač zarđan, ali okreće vijak, on je savršen. Ako je kratak ili tanak, ili na ručki ima kapljice boje ili ogrebotine, ali okreće vijak, još uvek je savršen. Nikada nećete biti sličniji Bogu nego kad opraštate i volite svoje neprijatelje. To je savršeno. (Troy Fitzgerald)
• „Isus nadmašuje druge učitelje. Propoveda jednostavan način života, budi uzvišene ideale i poučava duboku filozofiju postojanja… Od njih traži da budu ’savršeni’ (Matej 5,48), odnosno da dostignu svoj puni potencijal snagom božanske blagodati!“ (Youth Department of the Inter-European Division of SDA (Ed.). Decisive Encounters. Youth Week of Prayer 2019, str. 13. Dostupno za preuzimanje na: https://icor.church/resources/)
• „Prema Bibliji, svi smo mi nalik tom čoveku, koji umire na putu… i kad je Isus došao u naš opasni svet, sišao je našim putem… Došao je do nas i spasio nas, ne samo rizikujući Svoj život, kao u slučaju Samarjanina, već po cenu Svog sopstvenog života… Pre nego što budete mogli da date ovu ljubav bližnjima, potrebno je da je primite. Samo ako uvidite da vas je blagodaću spasio Neko ko bi trebalo da vam pokaže sve suprotno od toga, izaći ćete u svet želeći da pomognete apsolutno svima u potrebi. Jednom kad kroz Isusa primimo ovu krajnju, korenito drugačiju ljubav prema bližnjima, možemo početi da budemo onakvi bližnji kakve nas Biblija poziva da budemo.“ (Timothy Keller. Generous Justice: How God’s Grace Makes Us Just. New York: Riverhead Books, 2010, str. 77)

The post 4. Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš? first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

„A ondje uđe u jednu pećinu i zanoći u njoj; i gle, riječ Gospodnja dođe mu govoreći: šta ćeš ti tu, Ilija?“ (1. Carevima 19, 9)

Ključni tekst: 1 Carevima 19, 9-18.

Bilo da uživate u kokicama ili ne, pravljenje ovih zalogaja hrane je intrigantno. Zrna kukuruza se zagrevaju na dnu posude dok očekujete da počne erupcija. Odjednom, nasumično, jedno zrno kukuruza eksplodira u belu pahuljastu kuglu skroba 20 puta veću od svoje originalne veličine. Iako znate da treba da očekujete glasno „pop“, taj zvuk vas ipak iznenadi svojim naglim pojavljivanjem, a zatim ih je sve više i više, a i mnogo njih se sada otvaraju odjednom. Nakon nekoliko sekundi, rastuće mnoštvo kokica diže se prema vrhu posude. Dok čujete prigušene zvuke onih koje iskaču ispod već gotovih, penasta materija na površini kreće se kao da kokice imaju neki svoj samostalni život.

Pravljenje kokica je zanimljivo, a taj nadolazeći talas njihove plime, koji se izdiže preko oboda posude može da se uporedi sa jednim veoma važnim razdobljem Ilijinog života. Smlavljen. Pritisnut sa svih strana nerazrešenim stresom. Čini se da izveštaj o proroku Iliji obuhvata izbijanje jednog dramatskog zbivanja za drugim, sve dok se Božji prorok potpuno ne ukoči.
Od kako je preneo najavljeno proročanstvo o suši, pa sve do bekstva u pećinu, doživljaje ovog čoveka možemo da sažmemo u nekoliko prizora:
Ilija:

• suočava cara sa nepopularnom Gospodnjom porukom (1. Carevima 17,1);
• beži i sakriva se, a gavrani ga hrane (1. Carevima 17,3-7);
• svedok je čuda kod udovice iz Sarepte (1. Carevima 17,8-16);
• oživljava udovičinog sina (1. Carevima 17,17-24);
• vraća se da se suprotstavi caru Ahavu (1. Carevima 18,1-16);
• postavlja izazov sa vatrom na gori Karmil (1. Carevima 18,17-40);
• uspešno se moli za kišu (1. Carevima 18,41-46);
• beži u strahu od Jezaveljine pretnje (1. Carevima 19,1-8)
• i ruši se u pećini (1. Carevima 19,9-18).

Možemo pogledati kako se zatim nastavlja biblijski izveštaj. U pećini Ilija čuje Glas kako ga poziva: „Šta ćeš ti tu, Ilija?“ (1. Carevima 19,9). Poznato je da kad Bog postavlja pitanje, On ne traži nova obaveštenja. Božja pitanja obično podstiču ljude da promene smer.

Da li ste ikada sebi postavili pitanje: „Kako sam stigao dovde?“ Možda ste bili pritisnuti suviše brojnim poslovima pa niste imali dovoljno vremena da ih sve obavite. Ili je možda Božji glas kod vas ugušen zbog mnoštva stalnih odvraćanja pažnje. Možda odgađate najvažnije životne pojedinosti da biste uspeli da se pozabavite onim hitnim koje vam tako glasno zvone. Ponekad možete biti toliko preokupirani dobrim stvarima koje činite da se na kraju osećate suviše iscrpljenim, tako da ne možete da pronađete ni pravi odmor. Ka ovom mestu, ka ovoj pećini, vode stotine različitih staza, ali iz nje postoji samo jedan izlaz.

Ilija je u prošlosti slušao Božji glas i doživljavao Njegovo vođstvo, tako da nas iznenađuju njegovo očajanje i strah. Uspeo je da objavi caru neke prilično rđave vesti; pronašao je hrabrost da progovori istinu veoma moćnim ljudima; uspešno je organizovao takmičenje u disciplini „uradi ili umri“. Pa ipak, kako je moguće da posle doživljavanja čuda za čudom, na kraju dozvolite zloj carici da vas otera toliko daleko van grada da se na kraju nađete u pećini?

U pećini možete da se uživite u tajnovitost mračnih uglova i da se osećate zbunjeni, obeshrabreni, osiromašeni, razočarani i potišteni. Možete biti potpuno iscrpljeni brigom; savladani prevelikom količinom zbivanja; pod tako velikim pritiskom da nemate ni blagog pojma kako bi bilo najbolje da reagujete. Možete ovde početi da koristite i sopstvene reči kojima ćete opisati brzo ugaslu vatru poleta, snagu koja kao da isparava i oduševljenje iščezlo u jutarnjoj izmaglici.

Ilija je naučio da se izlaz iz pećine, kao i ponovni povratak u puni život, sastoji – od tri pokreta.

Prvi pokret

Ilija je počeo da izlazi iz pećine razmišljajući o Božjem pitanju: „Šta ćeš ti tu?“ Pitanje uzburkava strahove koje nosite, način na koji razumevate stvarnost oko sebe, duboko osećanje krivice i sva neodgovorena pitanja koja nosite u svom umu. Neki su u iskušenju da, dok su u pećini „ne razmišljaju“, ali vam razmišljanje ipak navodi srce i glavu ka mestu boljeg razumevanja i slušanja.

Prelazite sa osećanja da vam je sve zbrkano ka pažljivom i usredsređenom razmišljanju.

Za Iliju je prepričavanje istina, sopstvenih shvatanja i pretpostavki o onome što se upravo dogodilo bilo važno, mada ne i zabavno. On navodi:
• „Revnovah veoma za Gospoda…“
• „Jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavjet Tvoj…“
• „Tvoje oltare razvališe, i proroke tvoje pobiše mačem…“
• „… a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu.“

Obrada događaja izgovaranjem naglas od suštinske je važnosti. Na putu za Emaus učenici su razgovarali o svojim razmišljanjima. Iskreno i otvoreno su izražavali svoje razočarenje. Nakon što su bili sa Isusom, njihova obrada stvarnosti bila je sređena a njihove tužne uspomene pretvorile su se u veličanstveno i radosno probuđenje.

Drugi pokret

Bog zatim poziva Iliju da „izađe i stane na goru pred Gospoda“ (1. Carevima 19,11). Bog nije samo upitao Iliju gde se to nalazi, već ga je pozvao da Mu se približi. Pouka za nas je: Kad ne možete da pronađete jasnoću, približite se Bogu umesto da se udaljite od Njega.

Približiti se i ući u Božju prisutnost znači naći se na jedinom mestu sa boljim pogledom, sa promenjenom perspektivom. Kad je Ilija krenuo prema Bogu, iskusio je nešto novo.
I gle, Gospod prolažaše, a pred Gospodom velik i jak vjetar, koji brda razvaljivaše i stijene razlamaše; ali Gospod ne bješe u vjetru; a iza vjetra dođe trus; ali Gospod ne bješe u trusu; A iza trusa dođe oganj; ali Gospod ne bješe u ognju. A iza ognja dođe glas tih i tanak. A kad to ču Ilija, zakloni lice svoje plaštem i izašav stade na vratima od pećine (1. Carevima 19,11-13).

Jesi li razmišljao o dosadašnjim čudesnim zbivanjima? Hrana se svakog dana pojavljivala u udovičinoj ostavi. Kad si bio iscrpljen, ptice su ti donosile užinu. Na brdu Karmil se nije događalo ništa uobičajeno i svakodnevno – sam Bog je spustio vatru sa neba i svi su je videli! Sigurno, Bog ponekad progovara na upadljiv i svima očigledan način. Međutim, Bog neće svaki put koristiti munje, bučnu grmljavinu, zemljotres i jaku svetlost. Ponekad će progovoriti tiho, šapatom, čak i u dubokoj tišini, što ti je možda najpotrebnije kad si u pećini. Ilija je prepoznao Božje prisustvo u tihom šapatu kad je izašao iz pećine da Mu se približi. Kad čujete Božji tihi šapat, približite Mu se.

Treći pokret

Bog je zatim zatražio od Ilije da obavi tri naročita zadatka: da pomaže Azaila za cara nad Sirijom, da pomaže Juja za cara nad Izraelom i da pomaže Jelisija da bude prorok umesto njega (1. Carevima 19,15.16). Iskreno govoreći, ovo putovanje sa zadatkom „pomazanja vođa“ nije nosilo isti oreol uzbuđenja kao Ilijini prethodni zadaci, ali su i ti koraci bili važni za njegov napredak i rast. To su bili zadaci koje je sasvim sigurno mogao lako da obavi.

U tome je pouka za nas da učinimo ono što možemo sa onim što imamo. Nema potrebe da zahtevamo od sebe više nego što možemo da damo. Jednostavno moramo da napredujemo korak po korak.

Poslednja pouka za Iliju bila je razumevanje da tokom svih svojih životnih okolnosti nikada nije bio sam. Opažanje može biti varljivo. Iako je osećao da je potpuno sam, Bog je stalno bio pored njega. I ne samo to; bilo je još 7.000 ljudi koji su bili verni isto tako kao Ilija (1. Carevima 19,18). Kad mislite da ste sami, Bog vam je bliži nego što mislite.
Ilijino iskustvo u pećini podseća na način na koji školjka proizvodi biser. Pre svega, biser je proizvod njene patnje. Školjka zaptiva svoje ivice kako bi zaštitila svoj unutrašnji život od peska ili drugih stranih tela iz spoljne sredine. Kad se dogodi da zaptivni materijal ipak bude oštećen, tako da zrno peska može da klizne u unutrašnjost, to zrno prouzrokuje iritaciju u ovojnici školjke i ona zatim počinje da reaguje. Jedini način da se suoči sa nastalim problemom jeste da odvoji deo sopstvene ovojnice – svog sedefa – kako bi prekrila strano telo. Prekrivajući iritaciju sopstvenim sedefom školjka se posvećuje rešavanju nastalog problema. Biser je proizvod njenog dugog vremena borbe. Potrebno je 3 do 5 godina stalnog rada da bi se od početnog problema stvorio predivni biser.

Najvažnija pouka u ovom procesu jeste da biser predstavlja proizvod skrivenog delovanja. Sa spoljašnje strane, školjka izgleda kao prljavi kamen na dnu mora, ali se u njenoj unutrašnjosti, u tajnovitosti njene unutrašnje borbe, oblikuje nešto prelepo. Ako se usredsređujete samo na sopstvenu situaciju, možda će i vama biti nemoguće da vidite blago. Ilija nije video sakriveno delovanje kod više od sedam hiljada ljudi koji su verovali i postupali baš isto tako kao i on.

Priča se da je jedan car umetnicima ponudio veliku nagradu za onoga od njih koji bude uspeo da naslika najbolju sliku mira. Na kraju slikarskog konkursa, carevu su pažnju privukle samo dve slike.

Jedan umetnik naslikao je prizor savršeno mirnog jezera okruženog veličanstvenim planinskim vrhuncima nad kojima su lebdeli paperjasti oblaci. Mnogi su komentarisali da je to savršeni pejzaž mira.

I na platnu drugog umetnika bile su prikazane planine, ali ove su bile hrapave i gole. Zatamnjeno nebo okružavalo je grube planine, a blistava kiša pljuštala je na pejzaž ispod. Munja preko sivog neba osvetljavala je slap vodopada koji se rušio niz planinsku stranu. Ta slika uopšte nije izgledala mirno.

Car ju je pomno pregledao i, kao najbolju, odabrao baš ovu sliku. Objasnio je: „Pogledajte, iza vodopada možete da zapazite mali grm izrastao usred pukotine u steni. U grmu je majka ptica sagradila svoje gnezdo. Usred besa oluje, ptica u savršenom miru sedi na svom gnezdu.“

Car je odabrao drugu sliku zato što mir ne znači nalaziti se na mestu na kome nema borbe, buke, neprilika i neslaganja. Mir znači biti usred oluje dok vam se srce odmara na sigurnom mestu.

Da li možeš da čuješ Božji glas usred noći: „Šta ćeš ti tu?“ U mogućnosti si da odgovoriš na to pitanje. Razmisli o njemu. Priđi bliže. Zatim izađi sa osećanjem savršenog mira, znajući da nikada nisi sam.

Navod iz dela EGV:

„Nije uvek najučenije predstavljanje Božje istine ono što osvedočava i obraća dušu. Ne pridobijaju se ljudska srca rečitošću ili logikom, već nežnim uticajima Svetog Duha, koji deluje tiho i spokojno u preobražavanju i razvijanju karaktera. Upravo je tihi i tanki glas Božjeg Duha sila koja menja srce“ (Elen G. Vajt, Istorija proroka i careva, str. 169).

Molitva dana:

Gospode, priznajem da postoje trenuci u kojima se osećam beznadežno i potišteno. Osećam se kao Ilija. Podseti me na Svoju prisutnost i donesi mir u moje srce.

Pitanja za razmišljanje:

1. Koji vas trenuci ili okolnosti u životu mogu navesti da se sakrijete u pećini, kao što je to činio Ilija?
2. Kao hrišćani, možemo da osećamo beznadežnost i obeshrabrenje. Čak možemo da patimo od stresa, anksioznosti i depresije. Ipak, to u Crkvi često mogu biti tabu teme. Da li je to vaše iskustvo?
3. Kako mi (kao pojedinci i kao Crkva) možemo poboljšati način na koji pristupamo i bavimo se tim temama? Šta još možete da naučite iz Ilijinog iskustva zapisanog u 1. Carevima 19,4-8?
4. Šta mislite o „tri pokreta“ koja je pisac predložio za izlazak iz pećine? Šta možete da naučite iz njih?
5. Kad se nalazite u pećini, opažanje može da vas prevari. Ilija je dva puta odgovarao na Božje pitanje usredsređujući se na to kako je ostao sam, iako je bilo još 7.000 vernih ljudi sličnih njemu (vidi 1. Carevima 19,10.14). Nedugo zatim čak se molio Bogu da mu uzme život (stih 4). Bio je na mračnom mestu. Koje praktične korake možete preduzeti kad se nađete u pećini? Na primer, mogu da se obratim poverljivom prijatelju, članu porodice ili svom pastoru. Neću donositi ishitrene odluke. Verujem u pozitivne pojedinosti koje moji prijatelji, porodica i Bog govore o meni. Potražiću stručnu pomoć. Živeću svakog dana kao u zasebnoj vremenskoj celini. Slušaću omiljene pesme.
6. Sastavite svoj sopstveni spisak kao grupa i sačuvajte po primerak za svakoga, za one trenutke kad dani postanu napeti.
7. Iz Ilijinog iskustva saznajemo da nikada nismo sami. Bog je uvek tu pored nas i mi to možemo da osetimo ako smo osetljivi na Njegovu prisutnost. Kako možete da se podsetite na Božju prisutnost i ljubav kad se osećate potišteni i slabi? Kako možete da na to podsetite druge koji se slično osećaju?

Lični izazov:

„Smlavljen. Pritisnut sa svih strana nerazrešenim stresom. Zbunjen. Obeshrabren. Razočaran. Potišten.“ Da li ste ikada ovako osećali? Poznajete li nekoga ko se tako oseća?
Učinite danas nešto lepo za nekoga za koga znate da se loše oseća, ili da prolazi kroz teške trenutke. Pošaljite toj osobi ohrabrujuću poruku, zagrlite je i recite joj da može da računa na vas.

Zagazite u dublje vode:

• Jeremija 29,11-12; Priče 3,5.6; Jakov 4,5-8; 1. Petrova 1,13; Jovan 13,17; Isaija 40,31; 2. Korinćanima 12,9; Filibljanima 4,6-8, 4,11-13.
• Elen G. Vajt, Istorija proroka i careva, pogl. 12, „Od Jezraela do Horiva“ i pogl. 13, „Šta ćeš ti tu?“
• „Zato što je Sveti Duh aktivni delatnik u Novom zavetu, a Novi zavet znači ponovno uspostavljanje Božje ljubavi u ljudskoj ličnosti, delovanje Svetoga Duha predviđeno je da bude neprestano uključeno u proces osvedočavanja bez primoravanja, svedočenja bez kršenja volje, prenošenja poruka bez prinude, izvršavanja delikatnog zadatka uveravanja tokom našeg procesa razmišljanja i osećajnih izliva. Tom nežnom i delikatnom operacijom On nas spasava od greha, ostavljajući nam netaknuto dostojanstvo slobodne volje i čuvajući slavu naše individualnosti. Zbog toga se rad Svetoga Duha dosledno prikazuje kao uticaj, a ne kao sila.“ (Ty Gibson. The Sonship of Christ: Exploring the Covenant Identity of God and Man. USA: Pacific Press Publishing Association, 2018, str. 241-242).
• U mislima se borim protiv glasova koji mi kažu da nisam dovoljno dobra / Protiv svake laži koja mi govori da nikad neću dostići merila / Jesam li nešto više od sume svih visokih i svih niskih? /
• Podseti me još jednom samo ko sam, jer moram da znam (ooh oh) // Kažeš da sam voljena kada ne mogu ništa da osetim / Kažeš da sam jaka kad mislim da sam slaba / Kažeš da me držiš kad promašujem / kad ne pripadam, oh, Ti kažeš da sam Tvoja / i verujem (ja), verujem (ja ) / Ono što kažeš o meni (ja) / verujem // Jedino što je sada važno jeste sve što Ti misliš o meni / U tebi nalazim svoju vrednost, u Tebi pronalazim svoj identitet, (ooh oh) // Uzimam sve što imam i sad to polažem pred Tvoje noge. Imaš svaki neuspeh, Bože, a imaćeš i svaku pobedu, (ooh oh). (You Say – Ti kažeš – pesma Lauren Daigle)
• Da biste poboljšali mentalno zdravlje, pobrinite se da dovoljno spavate, da se redovno bavite fizičkom aktivnošću, da pazite na ono što jedete i pijete, i da ste povezani sa drugima i sa Bogom. (Torben Bergland, Mental Health and Lifestyle, July 2019, https://adventistreview.podbean.com/e/torben-bergland-mental-health-and-lifestyle-july-2019/)
• Posetite Tajne dobrog zdravlja = (na 9 jezika) Secrets of Wellness. Naročito potražite članke: “What You Think Matters!”, “Hope for Depression!” i “Bouncing Back!” https://www.secretsofwellness.org.
• Youth Alive je program osmišljen za izgradnju otpornosti među mladima, tako što će ih osposobiti za zdrave izbore. Više informacija na https://youthaliveportal.org/en

The post 5. Šta ćeš ti tu? first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

„A ondje bijaše jedan čovjek koji trideset i osam godina bješe bolestan. Kad vidje Isus ovoga gdje leži, i razumje da je već odavno bolestan, reče mu: hoćeš li da budeš zdrav?“ (Jovan 5,5.6)

Ključni tekst: Jovan 5,1-9.

Da li ste sujeverni? Svaki kulturni krug među svim narodima sveta gaji neka neracionalna i neutemeljena sujeverja.

„Ne idite pravo kući odmah posle sahrane.“ Idite u kupovinu, ili se negde zaustavite, kako vas zli duh ne bi pratio do kuće u vreme tugovanja.

„Ne ostavljajte štapiće u svojoj hrani.“ Zašto? Brojevi mogu biti srećni ili nesrećni. Štapići složeni da izgledaju kao „četvorka“ su loš predznak.

Ako želite da prizovete zlo, „zviždite melodiji u sebi“. Inače, bolje je da potpuno izbegnete zviždanje kako biste izbegli i prizivanje demona.

U Nemačkoj je očigledno da ako ste stavili samo vodu u podignutu čašu sa kojom nazdravljate svoje – živeli! – time ste pokazali da želite smrt svojim drugovima.

U Africi svakako želite da izbegnete spavanje sa glavom prema zapadu. To je tamo „ne-ne“.

„Ne igrajte se makazama.“ Ležerno igranje makazama bez prave svrhe donosi lošu sreću prema egipatskim saznanjima.

Možda će biti teško zamisliti da zima može da se produži na Islandu, ali ako tamo „štrikate na prednjoj verandi biće duga zima (ili će se produžiti)“.

„Nemojte se šišati u utorak.“

„Ne prolazite ispod merdevina naslonjenih na zid.“

„Ne pevajte za stolom.“

„Uz crne mačke idu samo baksuzne i crne prognoze.“

„Razbijena ogledala donose nesreću.“

Znajte ovo: Postoji Bog, postoji sotona a napolju su i anđeli i demoni. Natprirodni svet je stvaran, međutim, sasvim je sigurno da se duhovne sile ne pokreću zbog broja 4 u vašoj posudi sa pirinčom. U Isusovo doba između prirodnog i natprirodnog sveta postojala je tanka prozračna pregrada. Svi ljudi (i vernici i pagani) živeli su sa jasnom svešću da im je taj drugi svet veoma blizak. Vremenom, napredak savremene nauke, tehnologije i raznolika otkrića izgradili su zid od cigala umesto prozračne pregrade koja je razdvajala anđele i ljude.

Jedno od najupečatljivijih pitanja, koje je Bog ikada postavio nekom čoveku, izgovoreno je usred sujeverja u Jerusalimu, pored bazena u banji Vitezdi. Ispod pet pokrivenih tremova ove banje „ležaše mnoštvo bolesnika, slijepijeh, hromijeh, suhijeh“ (Jovan 5,3).

Tu je bio i čovek koji je na ovom mestu proživeo punih trideset i osam godina. On je privukao Spasiteljevu pažnju. Među mnoštvom slomljenih ljudi Isus ga je „video“ i postavio mu jednostavno pitanje: „Hoćeš li da budeš zdrav?“ (Jovan 5,6).

Adventistička crkva po svetu širi svetlu poruku pozivajući ljude na celovito zdravlje. Pitanje koje je Isus davno postavio još uvek zvuči sasvim ispravno: „Hoćeš li da budeš zdrav?“ Kako možete da odgovorite „ne“? Kako možete da se raspravljate? Bilo da je reč o želji za fizičkom snagom i izdržljivošću, ili za rastom u celovitom zdravlju, odgovor je nedvosmisleno „da!“

Međutim, umesto da odgovori, čovek navodi čitav spisak izgovora objašnjavajući zašto se taj nemogući san o zdravlju nikada neće ostvariti: „Gospodine… nemam čovjeka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja dođem drugi siđe prije mene” (Jovan 5,7). Kad u rečenici možete da prebrojite dva puta „ja,“ sa još dvojicom nekih „drugih ljudi“, ali da u njoj nigde ne pronalazite „Isusa“, to je već veliki problem.

Kad vam je jedini izvor isceljenja sopstveni napor, problem vam nisu bolesne noge, već paralizovan vid. A on je gori od slepila, jer bi svaka slepa osoba zatražila pomoć. Slepa osoba bi koristila beli štap, Brajevo pismo, ili bi se oslonila na svoje prijatelje. Ono što je gore od slepila jeste činjenica da pored toga što ste slepi smatrate da savršeno vidite.

Isus je lako mogao da jede i pije sa raznolikim prestupnicima zakona, carinicima i prostitutkama, ali Mu je bilo teško da se izbori sa onima koji su bili dovoljni samima sebi. „Hoćeš li da budeš zdrav?“ Čak i ako bi se pojavljivanje izlečenja činilo nemogućim, najmanje što biste mogli da učinite bilo bi da ga zatražite. To traženje bi pretpostavljalo da vi sami nemate odgovor, ali da bi možda mogao da ga ima neko drugi. Paralizovani um vidi samo ono što može da uradi sopstvenim naporima. Ima onih koji su pronašli da nemoguće postaje mnogo dostižnije već jednostavnim postavljanjem istraživačkog pitanja: „A kako bi to bilo moguće?“

Bog je odgovorio na snove ostarelog bračnog para da dobiju dete rekavši: „Ima li što teško Gospodu?“ (1. Mojsijeva 18,14).

Jov je bio svedok Božje sile i zato je izjavio: „Znam da sve možeš, i da se ne može smesti što naumiš. Ko je to što zamračuje savjet nerazumno?“ (O Jovu 42,1-3).

Kad gledate samo u svoje sopstvene sposobnosti umesto da vidite Božju snagu, vaš um tada „zamračuje savjet nerazumno“.

Kad posedujete bogatstvo, u iskušenju ste da poklonite poverenje sopstvenim sredstvima. To je prirodno. Ako ste snažni, poklanjate poverenje svojim mišićima. Ako ste pametni, verujete svojoj dovitljivosti. Ako ste mudri, u iskušenju ste da poverujete samo svojim logičkim zaključcima. Iznenađeni zamkom bogatstva učenici su povikali: „Ko se dakle može spasti? A Isus pogledavši na njih reče im: ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće“ (Matej 19,25.26).

Suočen sa Svojim najtežim izborom, Isus je pogledao sopstvenu želju, a zatim se okrenuo Bogu i izjavio: „Ava oče! sve je moguće tebi“ (Marko 14,36).

Ako postoji želja, postoji i očekivanje, a očekivanje je, u suštini, nada. Očekivanja su u veoma tesnoj vezi sa rezultatima.

Prvi psiholog koji je to sistematski proučavao bio je profesor sa Harvarda, Robert Rozental (Rosenthal). Želeo je da sazna kakav uticaj očekivanja nastavnika vrše na školska ostvarenja učenika. 1964. godine, sproveo je o tome jedan eksperiment u osnovnoj školi u San Francisku.

„Rozental je iz svakog razreda nasumično izabrao učenike (koje je nazvao ’naprednim’), a zatim je rekao njihovim nastavnicima da kod ’naprednih’ mogu da očekuju dramatični porast količnika inteligencije zato što je to bilo ’predviđeno’ njegovim novim testom. U stvari, ti se učenici nisu po bilo čemu razlikovali od ostalih; Rozental je lagao da imaju urođene prednosti sa ciljem da dokaže svoju teoriju. Pokazalo se da su očekivanja nastavnika imala važan uticaj na učenje i napredak učenika, tako da su ti ’napredni’ u svemu bolje uspevali baš onako kako je to Rozental predvideo“ (Katherine Ellison.“Being Honest About the Pygmalion Effect”, Discover, October 29, 2015).

Ako kažete zaposlenima u jednoj fabrici da dostignu samo kvotu minimalne proizvodnje, oni se sigurno neće potruditi da je nadmaše. Kad uklonite trud za minimalne rezultate i nagradite spretnost i brzinu u proizvodnji, radnici reaguju proizvodeći više nego ranije.

Otkriće da deluje „zakon očekivanja“ nije neki novi uvid, već i poznata vrlina Božjeg karaktera:

„Zaista, zaista vam kažem: koji vjeruje mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovijeh tvoriti: jer ja idem k ocu svojemu“ (Jovan 14,12).

Da li verujete da je to tačno? Veliki Učitelj očekuje velike stvari, ne zbog manipulacije ili trikova, već zato što je „Bogu sve moguće“.

Kad ste se tako duboko zaglavili u sopstvenoj samodovoljnosti, jedini način da iz nje izađete jeste da vam u tome neko pomogne. Uzeti čovek u banji nije mogao da sagleda kako je njegov ogromni problem – u stvari – on sam. Vaša ljubav prema Hristu se produbljuje kad vidite kako Isus pokušava da dopre do njega:

„Reče mu Isus: ustani, uzmi odar svoj i hodi. I odmah ozdravi čovjek, i uzevši odar svoj hođaše“ (Jovan 5,8.9).

Kad vi ne možete, Isus će. Trenutak učenja će vas uvek vratiti na mesto na kome se možete pokajati i promeniti mišljenje. Isus pronalazi čoveka kasnije u hramu i nudi mu „pravo isceljenje“ koje mu je bilo potrebno: „Eto si zdrav, više ne griješi, da ti ne bude gore“ (Jovan 5,14).

Da li je On to stvarno rekao? Većina nikada ne pročita kraj ovog događaja, reči kojima Isus progovara teško prihvatljivu istinu. Iako je bolna, ona može da bude lekovita. Čovekov „pravi greh“ bio je u tome što je sebe video kao jedini izvor, umesto da Isusa sagleda kao jedino moguće rešenje. Istina bi ga izlečila čim bi odgovorio na nju i pogledao prema Isusu.

Isti Duh poziva i nas da odgovorimo na pitanje: „Hoćeš li da budeš zdrav?“

Čežnja vekova potvrđuje poziv Duha:
„Neka ovi beznadežni ljudi koji se bore pogledaju gore. Spasitelj se nadvija nad one koje je iskupio Svojom krvlju, govoreći sa neizrecivom nežnošću i sažaljenjem: ’Hoćeš li da budeš zdrav?’ On vam nalaže da ustanete zdravi i spokojni. Ne čekajte da osetite da ste ozdravili. Verujte Njegovoj reči i ona će se ispuniti“ (Čežnja vekova, 203).
Hoćeš li da budeš zdrav? Stvarno?

Navod iz dela EGV:

„On vam nalaže da ustanete zdravi i spokojni. Ne čekajte da osetite da ste ozdravili. Verujte Njegovoj reči i ona će se ispuniti“ (Elen G. Vajt, Čežnja vekova, str. 203).

Molitva dana:

Gospode, promene mi teško padaju. Izgleda mi jednostavnije da sve ostavim u takvom stanju u kakvom je. Ali, danas želim da se probudim i prihvatim Tvoj poziv da me izlečiš iznad mojih očekivanja.

Pitanja za razmišljanje:

1. Kad je Isus upitao bolesnika da li želi da ozdravi, ovaj je odgovorio sa nekoliko izgovora. Na koji način možemo biti svoj najgori „neprijatelj“ kad je u pitanju ostvarenje postavljenih ciljeva?
2. Kako pronalazimo ravnotežu između nastojanja da pružimo sve od sebe i dozvoljavanja Bogu da obavi Svoj deo?
3. „Ono što je gore od slepila jeste činjenica da pored toga što ste slepi smatrate da savršeno vidite.“ Stavite to nasusuprot Luka 6,41. Koje se pouke o suđenju mogu naučiti, bilo da ste u pitanju vi sami ili neko drugi?
4. „Očekivanja su u tesnoj vezi sa rezultatima.“ Da li su vam očekivanja zdrava? Zašto jesu ili nisu? Kako očekivanja mogu da vam pomognu da se visoko uzdignete? Kakva je uloga vere u vašim očekivanjima?
5. Morate biti hrabri da biste prihvatili promene. Dobra je vest da niste sami, jer „Bogu je sve moguće“ (Matej 19,26). Možete li da se setite još nekih primera i navoda iz Biblije koji vas podsećaju na Božju moć? Imajte ih na umu dok sledite svoje ciljeve.

Lični izazov:

• „Hoćeš či da budeš zdrav?“ Drugim rečima, koja su vaša očekivanja? Koji su vaši najveći snovi? Šta je to nemoguće što biste želeli da ostvarite? Raščistite neko vreme u vašem dnevnom rasporedu za trenutak susreta sa Bogom. Zatvorite oči i molite se Bogu da vam podari mudrost.
• Zatim zapišite svoj najveći san i očekivanje u ovom trenutku. To bi moglo da bude nešto značajno, na primer, prevazilaženje mučnog zahlađenja koje vas trenutno razdvaja od vašeg nekada bliskog prijatelja. Ili vrhunski rezultat na ispitu iz ekonomije na fakultetu. Ili otpočinjanje sopstvenog eko-biznisa. Ili da budete najbolji brat / sestra / sin / ćerka / roditelj koji biste mogli biti. Ili da učinite svoj deo kako biste bili sigurni da je vaša crkva brižna i privlačna. Ili posvećivanje jedne godine ili meseca svog života za misiju. San je vaš, i bez obzira da li je veliki ili mali, vredi ga ostvariti.
• Moj san je (budite što je moguće precizniji): ………
• Sada kada ste to zapisali, dodajte sebi vremensku liniju za njegovo postizanje i niz malih, prepoznatljivih i merljivih koraka za tok njegovog ostvarivanja. Obavljajte sedmične, mesečne i godišnje kontrole vašeg sna. I ovaj postupak iznova ponavljajte svaki put kad postignete svoj cilj.
• Podelite svoje putovanje sa prijateljem!

Zagazite u dublje vode:

• Jovan 15,16; Jovan 14,12; Isaija 40,30-31; Jeremija 29,11; Jevrejima 12,1; 1. Korinćanima 9,24-27.
• Elen G. Vajt, Čežnja vekova, pogl. 21, „Vitezda i Sinedrion“.
• „Nikada nećete promeniti svoj život dok ne promenite nešto što svakodnevno radite. Tajna uspeha nalazi se u vašoj svakodnevnoj rutini.“ (FaceBook post Johna C. Maxwella od 16. aprila 2016. Dostupno na: https://www.facebook.com/JohnCMaxwell/posts/10154014149332954:0)
• „Ime Vitezda može da se prevede kao „Kuća milosti“, tako da Isus pokazuje milost na mestu na kome su ljudi tražili milost. Bazen banje Vitezde nalazio se severno od hramskog kompleksa. Napajao se vodom nestalnog potoka, što bi moglo da objasni povremena talasanja vode.“ (“Putting the Past Behind You” u The Gospel of John. Adult Sabbath School Bible Study Guide, Lesson 6, 2004, pp. 46-52. Available at: http://documents.adventistarchives.org/SSQ/SS20040101-01.pdf )
• „Slepilo je zavladalo kod ovih ljudi pored bazena; bili su tu a tu je bio i Hristos, koji je mogao da ih izleči, ali nijedan od njih to nije zatražio od Njega. Oči su im toliko bile uperene u vodu, očekujući da se zatalasa; bili su toliko zauzeti svojim odabranim putem izlečenja da su zanemarili pravi put.“ (Charles H. Spurgeon. Jesus at Bethesda; or, Waiting Changed for Believing. 7 April, 1867. Available at: https://www.spurgeon.org/resource-library/sermons/jesus-at-bethesda-or-waiting-changed-for-believing#flipbook/)
• Reč prevedena kao „zdrav“ je grčka reč ὑγιής (hygiē). Bolji prevod bio bi „celovit“. Pitanje bi zbog toga trebalo da glasi: „Želiš li da budeš celovit?“ U tom smislu isceljenje nadilazi puko obnavljanje zdravlja, jer obuhvata i preobražaj srca.

The post 6. Hoćeš li da budeš zdrav? first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

„A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sjedavši opet za trpezu reče im: znate li što ja učinih vama? […] Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih“ (Jovan 13,12.15).

Ključni tekst: Jovan 13,12-17.

Trojica žedne braće prišli su fontani sa ventilom na polugu kako bi popili malo vode. Jarko sunce je toga dana obasjavalo sve koji su se našli u parku. Dvojica starijih su se prvo kratko propinjali, a zatim baletski čvrsto oslonili na vrhove nožnih palčeva, uspevajući da se taman toliko ispruže da jezicima stignu do mlaza hladne vode. Najmlađi je plakao, visoko podignutih ruku, čekajući da ga neko podigne da pije. Jedan je čovek prilazio fontani da mu pomogne, ali je već bilo prekasno. Starija braća su se već potrudila oko toga.

Iako nisu bili mnogo veći od najmlađeg, uhvatili su ga svaki za jednu ruku i pokušali da ga podignu uvis kako bi bio dovoljno blizu da i on stigne do vode. Njihovi napori su bili plemeniti, ali su ruke mogle da im pridrže malog brata samo nakratko. To ipak nije bilo dovoljno dugo da on pije.

Braća su zatim preduzela drugačiji plan. Bio je to prizor koji je vredelo videti. Najstariji brat se spustio na ruke i kolena poput psa, pored vlažne kamene fontane, dok je drugi mališan podigao žedno dete na bratovljeva leđa. Jednom je rukom pritisnuo polugicu, a drugom je pridržavao srčućeg brata. Ovaj se glasno smejao dok je voda prskala svuda oko fontane i tokom tog procesa u potpunosti okupala svu trojicu. Pošto je nepristojna količina vode utažila žeđ najmlađeg deteta, ono je sišlo na zemlju, pa su braća uz zajednički smeh krenula u sledeću aktivnost. Bili su skroz mokri, ali su utažili žeđ.

Ljudi koji su posmatrali ceo prizor otišli su sa osećanjem da su dečaci to već radili i ranije. To što su izveli delovalo im je potpuno prirodno i već oprobano. Nesebičnost, saradnja i posvećenost proisticali su iz zajedništva koje su razvili.

Ali, nije neminovno da baš uvek bude tako:

Možete da služite, a da i dalje ne budete sluge.

Možete da dajete, a da uopšte ne budete velikodušni.

Možete poći na misionarsko putovanje i izbeći da postanete misionar.

Možete da učite, a da ipak ne uspete da postanete učenik.

Možete da se držite slova zakona, a da vam načela Božjeg karaktera ne budu ugravirana u mesno srce.

„I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugoga govoreći: šta je ovo? i kakva je ovo nauka nova?“ (Marko 1,27) „I kad svrši Isus riječi ove, divljaše se narod nauci njegovoj. Jer ih učaše kao onaj koji vlast ima, a ne kao književnici“ (Matej 7,28.29).

Isus je pravio razliku između onih koji poučavaju druge i onih koji su postajali uvaženi rabini, za koje bismo, prevedene današnjim izrazima, mogli smatrati da su ih učenici bez preterivanja zvali: „Moj genijalni“. Učitelj je izjavio: „Nema učenika nad učitelja svojega, nego i sasvijem kad se izuči, biće kao i učitelj njegov“ (Luka 6,40). Kad razmišljate o onima koji su vas poučavali, koje učitelje želite da oponašate? Ovde ne govorimo o preslikavanju svake njihove osobine, već o tome da sada prirodno radite ono što su vam oni preneli.

Za Isusa je završni ispit bio veoma jednostavan: „Po tom će svi poznati da ste moji učenici ako uzimate ljubav među sobom“ (Jovan 13,35). Jednostavni su učenici naučili pouku od suštinske važnosti. Čak su i njihovi kritičari mogli reći da je kod njih nešto drugačije: „A kad vidješe slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, a znadijahu ih da bijahu s Isusom“ (Dela 4,13).

Pavle poziva sve vernike da oponašaju Hrista, iznutra u srcu, sve do spoljašnjih dela:

Ništa ne činite uz prkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugoga većeg od sebe. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugijeh. Jer ovo da se misli među vama što je i u Hristu Isusu… (Filibljanima 2,3-7)

Da li želite da imate „Isusov um?“ Posedovanje srca sluge nije nalik primanju presađenog srca; njegov preobražaj je postepen. Hristovo srce i karakter razvijaju se tokom vremena. Kada se mladi žene i udaju, neki opisuju svoju izabranicu ili izabranika kao „srodnu dušu“ koju su pronašli. Ako pitate iskusniji bračni par, oni će se složiti da nikada ne pronalazite srodnu dušu, već vremenom vi postajete ta srodna duša.

Kad pregledate sva četiri evanđelja da biste uočili ljude koje je Isus pohvalio, ti primeri se na kraju svedu na jedan kratak spisak; jer kad god se zaustavio i za nekoga izjavio: „Ovaj čovek je izvanredan“ ili: „Ova žena je izuzetna“, to se veoma lako može zapaziti. Na vrhu tog kratkog spiska nalazimo ime Jovana Krstitelja.

Jovan Krstitelj je u zatvoru očekivao smrt boreći se sa mučnom neizvesnošću o Isusovoj prirodi i misiji. Kao i mnogi drugi, i Jovan je imao sasvim određena očekivanja o Sinu Božjem. Zato je poslao svoje učenike da neposredno upitaju Isusa: „Jesi li ti onaj što će doći, ili drugoga da čekamo?“ (Luka 7,19).

Iako se znalo da je Jovan samouveren i hrabar, očigledno je sumnjao u Isusovu misiju i Njegov način rada. Isus je odgovorio kriptičnom zagonetkom:

„Idite i kažite Jovanu što čujete i vidite: Slijepi progledaju i hromi hode, gubavi čiste se i gluhi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima propovijeda se jevanđelje. I blago onome koji se ne sablazni o mene“ (Matej 11,4-6).

Mnogi bi bili zbunjeni odgovorom, ali su te Isusove reči odjekivale kao slavna zvonjava u ušima Jovana Krstitelja. Osobine Cara savršeno su se podudarale sa načelima Njegovog Carstva! Elen Vajt je opisala taj trenutak „prodora svetlosti“ u Jovanov um na ovaj način:

„Učenici su odneli vest i to je bilo dovoljno. Jovan se setio proročanstva o Mesiji: ’Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glase krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sužnjima da će im se otvoriti tamnica. Da oglasim godinu milosti Gospodnje’“ (Isaija 61,1.2 – Čežnja vekova, str. 217).

Iako je Jovan Krstitelj umro u zatvoru, njegov život nesebične službe, koja priprema put Isusu, predstavlja prvu i najveću pouku. Zbog toga Isus i koristi Jovana kao primer učenika koji je dao tačan odgovor i izjavljuje: „Nijedan između rođenijeh od žena nije izišao veći od Jovana Krstitelja“. Međutim, iako ga je postavio na sam vrh razreda, sledeći deo rečenice ističe još dublju pouku: „A najmanji u carstvu nebeskome veći je od njega“ (Matej 11,11). Drugim rečima, kad ste vi manji, a drugi su uzvišeniji od vas, počinjete da razumevate prirodu Carstva i njegovog Cara. Glavno načelo ovde jeste da je služenje drugima od presudne važnosti u našem zajedništvu sa Bogom.

Mnogo meseci kasnije Isus je okupio svoje učenike u gornjoj sobi na završnom ponavljanju gradiva Svog razreda. Umesto da ih poučava kao rabin, Isus se ponašao kao sluga perući im noge.
„A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sjedavši opet za trpezu reče im: znate li što ja učinih vama? Vi zovete mene učiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam. Kad dakle ja oprah vama noge Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge. Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih“ (Jovan 13,12-15).

U prošlim poukama, možda su vas Božja pitanja navela na neka od dubljih preispitivanja od onih koja ste doživljavali ranije. Međutim, nije dovoljno da samo volite poučne događaje iz Biblije. Nije dovoljno da shvatite plan spasenja otkriven u Svetom pismu. Nije dovoljno da se složite da je Car dostojan vašeg obožavanja i da su pravila Carstva vredna da budu poslušana. Veliki Učitelj vam postavlja poslednje ispitno pitanje: „Znate li što ja učinih vama?… i vi tako činite kao što ja vama učinih“.

Jednom kad odgovorite na Učiteljevo pitanje, na vama je, kao na učeniku, da i vi sada poučavate. Pošto vas je Učitelj dobro naučio, trebali biste da budete nalik svom Velikom Učitelju. Sprovodite u život ono što propovedate, ili još bolje, propovedajte iz onoga što upražnjavate.

Navod iz dela EGV:

„Time što je oprao noge Svojim učenicima, Hristos je pokazao da bi izvršio svaku službu, ma koliko bila skromna, koja bi ih učinila Njegovim sunaslednicima u večnom bogatstvu nebeskoga blaga. Njegovi učenici, vršeći isti obred, svečano se zavetuju da na isti način služe svojoj braći. Kad god se ovaj obred pravilno ispunjava, Božja deca dolaze u svetu vezu da bi pomogli i blagoslovili jedni druge“ (Elen G. Vajt, Čežnja vekova, str. 651).

Molitva dana:

Gospode, otvori mi oči da razumem šta si učinio za mene. Želim da moja služba drugima proistekne iz istine da si me Ti prvi zavoleo.

Pitanja za razmišljanje:

1. U Isusovo vreme, pranje prašnjavih nogu gostiju bio je zadatak rezervisan za najniže sluge u domaćinstvu. Koji bi zadatak Isus danas mogao da iskoristi u prenošenju Svog stava sluge? Šta je najteža, najneprivlačnija stvar koju biste u današnje vreme mogli da učinite za nekog drugog?
2. „Možete da služite, a da i dalje ne budete sluge. Možete da dajete, a da uopšte ne budete velikodušni…“ Pisac navodi niz aktivnosti koje možemo da preduzmemo sa pogrešnim stavom srca i pogrešnom motivacijom. Koje su pojedinosti sa spiska najviše uticale na vas? Možete li da smislite još primera? Zašto je važno imati pravi stav dok služite drugima?
3. Koje su prednosti služenja drugima? Da li ste ikada doživeli da neko propoveda putem služenja? Podelite sa drugima svoja životna iskustva sa služenjem i kako ste se tada osećali.
4. Zamislite Isusa kako pere noge učenicima. Šta učite o Njemu iz ovog Njegovog primera? Kako vam Njegov primer pomaže da bolje razumete načela Njegovog Carstva?
5. Šta možemo da učinimo kako bismo negovali duh služenja u našoj Crkvi? Kako na bolji način možemo da služimo jedni drugima?

Lični izazov:

Razmislite o načinu na koji biste danas mogli da služite drugima. Ako želite da koraknete dalje, pokušajte da redovno uključite ove aktivnosti u svoj raspored, na primer, jednom nedeljno ili jednom mesečno.

Evo nekoliko ideja:

• Dragovoljno darujte svoje vreme.

• Sastavite paket za studenta ili misionara.

• Očistite kuću osobe koja je bolesna ili trudna.

• Posetite lokalnu dečju bolnicu.

• Očistite smeće u lokalnom parku.

• Uradite nekome dobro delo.

• Pomozite starijoj osobi u kupovini namirnica.

Recite osobi kojoj pomažete da može da pokaže zahvalnost za vašu uslugu tako što će pomoći nekome drugom. Otpočnimo „lanac služenja“ i plaćajmo ga unapred!

Zagazite u dublje vode:

• 1. Jovanova 3,16-18; Jevrejima 10,24; Galatima 6,9-10; 1. Solunjanima 5,9-11; Mihej 6,8; Matej 5,6 i 7; Luka 7,36-50.
  Elen G. Vajt, Čežnja vekova, pogl. 71, „Sluga slugama“.
• „Klečeći sa posudom i ubrusom, Isus je redefinisao veličinu.“ (Gillespie, Timothy. “Day 3: Transforming Our World” in The Kingdom of God. Eternity Now. Senior Youth Week of Prayer 2014, GC Youth Ministries (ed.), p. 33, vidi takođe str. 29-41. Dostupno na: http://bit.ly/GCWOP2014
• „Slika Isusa koji pere noge Svojim učenicima predstavlja Njegovo oproštenje greha počinjenih posle krštenja. Slika učenika koji peru noge jedni drugima obeležava našu spremnost da oprostimo svakodnevne iritacije i prestupe koji prete jedinstvu u ljubavi planiranoj da se iskazuje kod Isusovih učenika (vidi takođe Jovan 13,34-35).“ („Putting the Past Behind You” u The Gospel of John.
• Adult Sabbath School Bible Study Guide, Lesson 6, 2004, p. 81. Dostupno na http://documents.adventistarchives.org/SSQ/SS20040101-01.pdf.)
• Razmotrite ovih 7 načela Božjeg Carstva: milost i saosećanje (Marko 6,34); ljubav (1. Jovanova 4,16); blagodat (1. Korinćanima 1,4.5); vera (Marko 11, 22-24); Bog kao vladar (Psalam 95,7); snaga (1. Dnevnika 29,11); i jedinstvo i zajedništvo (2. Korinćanima 13,14). Možete li da ih nabrojite još?

The post 7. Znate li što ja učinih vama? first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

„A Gospod mu reče: šta ti je to u ruci? A on odgovori: štap“ (2. Mojsijeva 4,2).

Ključni tekst: 2. Mojsijeva 4,1-4.

„Neprijatno mi je.“

„Plašim se.“

„Osećam se nevešt.“

„Preosetljiv sam.“

„Nisam dobar u tome.“

„Ne mogu.“

„Naprosto nisam u stanju.“

Takvi su odgovori koje dajete kad smatrate da nešto nećete moći da obavite. Većinom se ne radi o suštinskoj napetosti između mogućeg i nemogućeg, već o tome da se osećate manje sposobnim od onih za koje smatrate da bi to mogli da obave bolje od vas.

Ako bi od vas bilo zatraženo da propovedate, mogli biste reći: „Ne dolazi u obzir! Kad bih morao da izađem pred mnoštvo ljudi i progovorim, odmah bih umro!“ U stvari, mnogo će više ljudi umreti dok energično povlače i guraju četkicu prilikom pranja zuba, nego što će ih umreti za vreme javnog govora.

Možete reći: „Prestravljen sam, neprijatno mi je, trapav sam i nespretan i u potpunosti ubeđen da su drugi veštiji“. I to je sve, najverovatnije, tačno. Međutim, kad se od vas traži da učinite nešto za šta se osećate nespremnim, nekvalifikovanim i nesposobnim, šta je vaš odgovor?

Vozeći se jedne mračne, kišovite noći, tri tinejdžerke su iznenada ugledale kako automobil ispred njih izleće sa puta i udara u drvo. Bez mnogo premišljanja stale su da pomognu. Kad su se približile slupanom automobilu, u njemu su na vozačkom sedištu zatekle ženu bez svesti i dvoje male dece kako plaču na zadnjem sedištu. Iza njih se zaustavio još jedan automobil iz koga je izašla žena koja im se pridružila i počela da procenjuje situaciju. Rekla je: „Ja sam medicinska sestra i već sam prijavila udes i pozvala hitnu pomoć. Da li mi možete pomoći?“

Tri mlade devojke, koje su imale oko 17 godina, nisu se osećale kao da bi mogle bilo šta da učine, ali su automatski klimnule glavom. Posle provere u kakvom je stanju povređena žena, medicinska sestra im je mirno, ali odlučno rekla: „Potrebna mi je pomoć. Majčina noga i bok krvare, a decu je potrebno ukloniti iz automobila zajedno sa njihovim sedištima“. Dve tinejdžerke su oslobodile decu zajedno sa auto-sedištima i pažljivo ih prenele u svoj automobil, dok je preostala među njima začula glas sestre kako je poziva: „Ti! Molim te! Pomozi mi da zaustavim krvarenje.“

Sestra je pronašla neki komad odeće da njome pritisne ranu i, dodajući ga devojci, rekla: „Pritisni ovo čvrsto na ovom mestu na nozi“.

Devojka je priznala: „Od pogleda na krv vrti mi se u glavi. Biće mi muka. Sigurno ću povratiti!“

Sestra joj je smirenim, ali zapovedničkim glasom odgovorila: „Možeš da sedneš pored nje i da, ako želiš, dobiješ vrtoglavicu. A možeš slobodno i da povratiš. Samo pazi da stalno pritiskaš ranu.“

Pritiskala je i nekoliko puta povratila, ali kad je stigla hitna pomoć, cela je porodica bila spasena.

Jasno je da se ponekad nešto traži od nas ne zbog toga što smo u mogućnosti, nego zato što smo dostupni. Kad je Bog pozvao Mojsija da postane usta za oslobođenje Njegovog naroda, Mojsije Mu je odgovorio čitavim nizom izgovora zašto on to ne može. Bog je saslušao Mojsijeve sumnje i ograde i odgovorio: „Šta ti je to u ruci?“ (2. Mojsijeva 4,2).

U tom trenutku, Bog se predstavio kao veliki „JA SAM“ i opisao zadatak ogromnog preokreta u Egiptu. Bog je rekao Mojsiju zašto, šta, kada, gde i kako će doći do izlaska Njegovog naroda, samo da bi pronašao Mojsija bolesnog od neizvesnosti. Možemo da čujemo Mojsija kako progovara: „Veliki je to plan. U svakom mogućem detalju to je savršen plan – osim jednog malog problema – a to sam ja!“

„Ti možeš da budeš veliki JA SAM, ali sam ja, Mojsije, ono što sam i to baš ne izgleda dobro za Tvoj plan.“

Večni Bog sa veličanstvenim planom da spasi dva miliona ljudi iz Egipta, zastaje da pita: „Šta ti je to u ruci?“

Očigledno, Bog zna da je taj predmet u ruci štap. Bog zna i da Mojsije zna da je njegova duga pastirska palica samo običan štap. Veoma dobro poznajete taj izveštaj, ali pročitajmo ga ponovo:

„Gospod mu reče: ’Šta ti je to u ruci?’ A on odgovori: štap. A Bog mu reče: baci ga na zemlju. I baci ga na zemlju, a on posta zmija. I Mojsije pobježe od nje. A Gospod reče Mojsiju: pruži ruku svoju, pa je uhvati za rep. I pruži ruku svoju, i uhvati je, i opet posta štap u ruci njegovoj…“ (2. Mojsijeva 4,2-4).
Biblija je ispunjena zbivanjima u kojima Bog koristi obične stvari da izvrši izvanredno velika dela za Svoje carstvo.

„Šta ti je to u ruci?“

Štap u tvojoj ruci je tvoja pažnja. Tokom dana vi sabirate utiske onoga što vidite; međutim, niste videli baš sve što je moglo da se zapazi. Ljudski um stvara navike sopstvenih razmišljanja i opažanja, tako da će nakon nekog vremena propustiti redovne obrasce zbivanja, osim ako na njih ne obrati naročitu pažnju.

Ako biste tražili narandžastu boju, trebali biste da se na nju usredsredite i da je prepoznate. Ne biste primetili toliko narandžaste boje oko sebe da niste bili veoma pažljivi.
Džon Stilgo (John Stilgoe) je profesor sa Harvarda koji predaje istoriju slikanja pejzaža. Njegova se predavanja u suštini svode na primećivanje stvari. Ako biste se našli u njegovom razredu i bili zagledani kroz prozor, možda biste već radili svoj domaći zadatak. Osvajanje veštine usredsređivanja pažnje na svet oko sebe ključni je činilac uspeha. Ako vidite samo ono u šta već verujete, vaša sočiva za posmatranje života se svakodnevno smanjuju. „Obraćanje pažnje“ vam otvara vrata za nove mogućnosti saradnje sa ljudima.

Kad pogledate u evanđelja, otkrićete izraz: „Isus ju je video“ ili: „Isus je ugledao mnoštvo“. Isus je obraćao pažnju. Da li dobro vidite? Da li kad šetate vidite mnoštvo ljudi a nikada ne razmišljate o duši bilo koga od njih? Bog koristi ljude koji obraćaju pažnju. Kao Mojsije koji je „video“ neobičan gorući grm i odgovorio, Bog može da iskoristi svakoga ko je dostupan da Mu odgovori: „Evo me“ (2. Mojsijeva 3,4).

Možda osećate da ste nevešti i nespremni. Možda ne osećate sigurnost da ste 100% posvećeni Bogu. Pa, stanite onda u red i pridružite se celoj velikoj grupi! Ipak, Bog koristi obične ljude za obavljanje izvanrednih zadataka po planu koga ima za njih.

„Šta ti je to u ruci?“

Bog želi vašu pažnju, a potreban Mu je i vaš trud. Nije protivrečno reći: „Bog koristi vaše slabosti“, a zatim kazati: „Dajte Bogu svoje najbolje“. Pavle je sa Korinćanima podelio svoje razumevanje o snazi i slabostima. Bog mu je neposredno progovorio:

„I reče mi: dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvijem. Daklem ću se najslađe hvaliti svojijem slabostima, da se useli u mene sila Hristova. Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan“ (2. Korinćanima 12,9.10).

Razmislite o Kući Slavnih iz Jevrejima 11. Sva navedena imena nisu heroji, niti su neminovno uvek postupala na herojski način. Ali svi su odgovorili: „Evo me, ovde sam“. Jeste li vi na raspolaganju?

Petar se nadovezuje na ovaj razgovor o ulaganju truda u našoj saradnji sa Bogom. Nakon što je podsetio vernike da su spaseni Božjom blagodaću, njegov savet je:

„I na samo ovo okrenite sve staranje svoje da pokažete u vjeri svojoj dobrodjetelj (vrlinu), a u dobrodjetelji razum, a u razumu uzdržanje, a u uzdržanju trpljenje, a u trpljenju pobožnost, a u pobožnosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav“ (2. Petrova 1,5-7).

Za one koji su spremni da sve daju Bogu, kao rezultat javlja se napredak u rastu. Ali, nemojte zameniti saradnju sa Bogom koja proizvodi rast, sa prihvatanjem Božjeg spasenja kao poklona. Rast se javlja na osnovu dostupnosti, a vaše večno spasenje zbog primanja dara blagodati poklonjene na krstu. Lako je pomešati ih, jer se oboje (i rast i prihvatanje Božje blagodati) događaju u zajedništvu sa Bogom. Petar to još potpunije razjašnjava kada kaže:

„Jer kad je ovo u vama, i množi se, neće vas ostaviti lijene niti bez ploda u poznanju Gospoda našega Isusa Hrista. A ko nema ovoga slijep je, i pipa zaboravivši očišćenje od starijeh svojijeh grijeha“ (2. Petrova 1,8.9).

Ako se borite sa krivicom i razočarenjem zbog svih svojih prošlih neispunjenih obećanja i nepotpunih predanja Bogu, pročitajte ovaj odlomak ponovo. Niste izgubljeni, ali imate problem sa svojim „ja“. Kao i kod Mojsija, uobičajeno je upasti u iskušenje da gledate na svoje sopstvene sposobnosti i nedostatke, umesto na Božji poziv za vaš život. „Kratkovido“ je sagledavati kao mogući izvor samo sebe, svoje veštine i sposobnosti, ili čak svoju ličnost. Bog vas poziva da krenete na put sa „svojim štapom“ u ruci koji će On koristiti.

Bog koristi vašu pažnju i vaš trud, ali postoji još jedan štap koji imate u ruci o kome Bog želi da razmislite. Vaše danas je najkorisniji dar koji morate dati Bogu. Kad oklevate da se predate Božjem pozivu, vaše odugovlačenje ima neželjeno delovanje na vaše sopstveno srce. Tiho i neprestano vas muči vaša neodlučnost, i ona vam zauzvrat još uzrokuje krivicu i stid. Izbegavanje, odlaganje, poricanje i ometanje samih sebe postaju vaše prvenstvene preokupacije. To će vas samo sprečiti da pronađete mir, radost i ljubav kojima se nadate. Laž je smatrati da možete sačekati do sutra očekujući da će tada sve biti lakše, ili da ćete biti sigurniji ili uvereniji u Božji poziv.

Isti Glas koji je davno progovorio iz gorućeg grma i danas poziva sa naizgled nemogućim zahtevima. Njegovo je pitanje: „Šta ti je to u ruci?“ To pitanje predstavlja i veoma jednostavnu metaforu koja vas podseća da vas Bog poziva da budete dostupni zato što će vas On učiniti sposobnim.

Navod iz dela EGV:

„Isti saosećajni Spasitelj živ je i danas i isto je tako spreman da sasluša molitvu vere kao kada je vidljivo hodao među ljudima. Prirodno sarađuje sa natprirodnim. Deo Božjeg plana je da nam obezbedi, odgovarajući na našu molitvu vere, ono što nam ne bi dao da Ga za to nismo molili“ (Elen G. Vajt, Velika borba, str. 525).

Molitva dana:

Gospode, pomozi mi da budem hrabar i da koristim svoje darove u Tvojoj službi. Želim da se oni umnože kao što se to dogodilo sa ljudima iz priče o talantima. Pomozi mi da poverujem da možeš da me osposobiš kad se osećam nesposobnim.

Pitanja za razmišljanje:

1. U kojim oblastima ste dobri? Podelite neke od svojih darova i talenata sa grupom. Kako možete da iskoristite te darove u Crkvi?
2. Mojsije je jasno osetio da je tokom Božanskog poziva bio izvučen iz svoje zone udobnosti. Kako se vi suočavate sa sumnjom, nesigurnošću i strahom?
3. Da li ste već nekada izbegavali da uradite nešto za šta ste osećali da vas je Bog na to pozvao? Koje ste izgovore navodili? Kakav je bio konačni ishod?
4. Da li nas Bog obično poziva da uradimo ono što nam je prijatno zato što nam je dao darove za to? Ili smatrate da nas Bog namerno poziva da učinimo nešto van svoje zone udobnosti kako bi nam pomogao da rastemo? Objasnite svoj odgovor. Zatim odgovor postavite nasuprot Mateja 25, 14-30.
5. Pisac teksta vam u svom predlogu nabraja tri pojedinosti koje možete da iskoristite za Boga: vašu pažnju, trud i vreme kojim raspolažete. Zatim završava snažnom tvrdnjom: „Bog vas poziva da budete dostupni zato što će vas učiniti sposobnim“. Šta vam Božje pitanje: „Šta ti je to u ruci?“ lično progovara?

Lični izazov:

Stigli smo do kraja ove serije proučavanja, koja su nas vodila putem otkrića, pošto smo naišli na 8 različitih pitanja koja je Bog postavljao. Ta pitanja se i danas odnose na nas.

Sada vam predstavljamo četiri različita izazova, pomoću kojih možete da izaberete kako želite da završite ovo putovanje i otpočnete jedno novo.

1. Odvojte malo vremena za pregled svih pouka, naročito one o vašim očekivanjima i snovima (pouka br. 6). Iskoristite sledeću stranicu da zapišete svoje zaključke o ovom putovanju. Šta je najviše uticalo na vas? Koji su vaši sledeći koraci?

2. Da li vam je ponestalo vremena da ispunite neki od ličnih izazova? Sada je savršeno vreme za to. Možete odlučiti da se usredsredite na jedan lični izazov i da ga pretvorite u svoj nedeljni, mesečni ili godišnji cilj.

3. Koristite ključni tekst iz svake pouke tokom svog ličnog vremena za zajednicu sa Bogom. Koristite ovih 5 pitanja da biste iz teksta izvukli najveću korist. Zapišite odgovore u svoj dnevnik.

3.1. Šta je za mene u tekstu novo?

3.2. Šta me iznenađuje?

3.3. Šta ne razumem?

3.4. Čega ću se pridržavati ili šta ću primeniti?

3.5. Šta ću od ovoga podeliti sa nekim tokom ove nedelje?

4. Rastite u svom molitvenom životu. Molitva je životno važan deo hrišćanske vere. Tako komunicirate sa Bogom. Elen G. Vajt kaže da je „molitva otvaranje srca Bogu kao prijatelju“ (Put Hristu, str. 93). Imajući to u vidu, evo nekoliko koraka koji vam mogu pomoći:

4.1. Uspostavite redovan raspored za molitvu. Mi obično odvajamo vreme za ono što nam je važno, kao što su naši dragi prijatelji, naročiti događaji ili omiljene TV serije. Učinite isto i za svoje razgovore sa Bogom. Odredite vreme za svakodnevne susrete sa Njim. Čak ako je to za početak samo desetak minuta. Što više budete upražnjavali molitvu, to će vam ona postajati draža.

4.2. Izaberite naročito mesto za vaš susret sa Bogom. Neka to bude vaše jedinstveno mesto susreta sa Stvoriteljem Univerzuma, mesto koje postaje značajno za vaše zajedništvo sa Bogom.

4.3. Koristite akronim O.I.Z.T. (Obožavanje, Ispovedanje, Zahvaljivanje i Traženje) za usmeravanje vašeg vremena za molitvu:

4.3.1. Obožavanje je molitva kojom se proslavlja i veliča Bog.

„Naređujući nam da Ga proslavljamo, Bog nas poziva da uživamo u Njemu.“

„Kroz njega dakle da svagda prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest, plod usana koje priznaju ime njegovo.“ (Jevrejima 13,15)

Psalam 150 je poziv da slavimo Boga sa svim onim što imamo.

Objavljujte Božju dobrotu i milost. Proslavljajte Ga zbog Njegove neiscrpne ljubavi. Priznajte Ga za Stvoritelja. Izrazite svoje divljenje prema Njegovom imenu. Usmerite svoj pogled i um na Božji

karakter. Usredsredite se na to ko je Bog.

4.3.2. Ispovedanje je molitva u kojoj se iskreno i pošteno odnosimo prema grehu.

„Ništa u našem životu nije suviše grešno da On to ne može da zna. Nijedan problem nije tako velik da On ne može da ga reši.“ (Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 100)
„Ako rečemo da grijeha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama. Ako priznajemo grijehe svoje, vjeran je i pravedan da nam oprosti grijehe naše, i očisti nas od svake nepravde.“ (1. Jovanova 1,8.9)

Budi iskren / na. Budi određen / na. Budi otvoren / na. Priznaj svoje greške. Suoči se sa sopstvenom tamom. Ispovedanje će omogućiti Bogu da ti pomogne u napredovanju. Da rana zaraste. Da počneš ponovo.

4.3.3. Zahvaljivanje je ka Bogu usmerena hvala, ponizno izražavanje zahvalnosti.

„Veoma smo škrti u iskazivanju zahvalnosti. Stalni smo primaoci Božjih blagoslova, a ipak iskazujemo tako malo zahvalnosti!“ (Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 102)

„Na svačemu zahvaljujte; jer je ovo volja Božija u Hristu Isusu od vas.“ (1. Solunjanima 5,18)

Istaknite šta Bog čini ili šta je uradio. Obuhvatite u mislima sve što imate. Setite se važnih ljudi u vašem životu. Radujte se zbog naročitih trenutaka koje ste doživeli. Podsetite se na blagoslove i životne prednosti. Zahvalnost menja stavove uma i čini nas spremnim da uživamo u trenucima koji dolaze.

4.3.4. Molitva traženja je iskanje od Boga onoga što u veri možemo da očekujemo.
„Nešto se događa kada se na ovaj način molim za druge. Time što njih uvodim u Božje prisustvo to menja moj stav prema njima i na kraju utiče na naš odnos.“ (Philip Yancey. Prayer: Does It Make a Difference? Grand Rapids, Michigan: Zondervan, 2010, str. 303)

„Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.“ (Matej 7,7)

Iznesite svoje posebne zahteve prema Bogu za sebe a i za druge (posredujte).

4.4. Ostavite malo mirnog vremena na kraju da biste dozvolili da Duh Božji vodi vaše srce.

Za više nadahnuća za molitvu možete pogledati film War Room (Ratna soba). Pogledajte za više informacija www.warroomthemovie.com. Dostupno i na Netflixu.

I zapamtite, možete da se molite tokom celog dana, gde god da se nalazite. „U bilo koje vreme, ili na svakom mestu, prikladno je prineti Bogu tihu molitvu. Ništa nas ne može sprečiti da podignemo svoje srce u molitvi. Možemo se moliti dok se nalazimo u prepunoj ulici i dok radimo svoj posao“ (Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 99).

Moja lična razmišljanja:

Šta je najviše uticalo na vas u ovih 8 lekcija? Kako ćete to primeniti u svom životu?

Zagazite u dublje vode:

• Matej 25,14-30; 1. Korinćanima 12; Rimljanima 12,3-13; Efescima 4,7.8;
• Elen G. Vajt, Stvaranje, patriajarsi i proroci, pogl. 22, „Mojsije“ i Pouke Velikog Učitelja, pogl. 25, „Talenti“.
• Elen G. Vajt, Put Hristu, pogl. 11, „Prednost molitve“.
• Procenjivanje duhovnih darova je dostupno na mreži na stranici: http://bit.ly/spiritualgiftsweb
  „Mojsije u četrdesetoj nam se sviđa. Ali Mojsije u osamdesetoj? Ne dolazi u obzir. Prestar je. Suviše umoran… Kakav bi on uticaj imao na faraona? Pogrešan čovek za taj posao. […] Mojsije tako i ne bi otišao. Ni vi ga ne biste poslali. Ni ja ga ne bih poslao. Ali Bog jeste. Kako to misliš? […] Jadni Mojsije. Nije ni znao da je odabran. Ali bio je. I pogodite šta je sledeće? I ti si. Glas iz grma je glas koji šapuće tebi. Podseća te da Bog još nije završio sa tobom. (Max Lucado. Cast of Characters. Nashville, Tennessee: Thomas Nelson, 2008, str. 117-118).
• „Niti bilo koje aktivnosti, a ni dostignuća koja možemo da povežemo u celinu, nisu ono što sačinjava dobro proživljen život, već je to mudrost srca sticana i korišćena na putu“. (Lysa TerKeurst. The Best Yes: Making Wise Decisions in the Midst of Endless Demands. Nashville, Tennessee: Nelson Books, 2014, str. 228-229)
• „… svaki put kad donesete odluku, vi pretvarate središnji deo sebe, taj deo koji bira, u nešto malo drugačije od onog što je on bio pre. A uzimajući život u celini, sa svim njegovim nebrojenim izborima, vi tokom celokupnog života polako pretvarate taj svoj središnji deo u nebesko stvorenje ili u pakleno stvorenje: bilo u stvorenje koje je u skladu sa Bogom, sa drugim stvorenjima i sa samim sobom, ili sa onim koje je u mržnji i ratu sa Bogom, sa bližnjima i sa samim sobom. […] Svako od nas u svakom trenutku napreduje ka jednom ili drugom stanju.“ (C. S. Lewis. Mere Christianity. New York: Harper Collins, 1980, str. 92)
• „Jedan od najefikasnijih ’evanđelista’ koje sam ikad upoznao bila je mlada devojka sa cističnom fibrozom, koja je smrtno bolesna ležala u bolničkoj sobi. Dve godine ranije, primila je transplantaciju oba plućna krila, ali su ubrzo posle toga počele komplikacije. Nekoliko meseci kasnije dijagnostikovan joj je veoma agresivni oblik raka. Lekari su joj rekli da ne mogu više ništa da učine i da joj je preostalo manje od godinu dana života. Na većinu ljudi, njena životna priča delovala je poražavajuće tragično – mlada devojka sasečena u cvetu života. Ali ne mogu da se setim da sam ikada bio u prisustvu neke osobe koja je isijavala tako doslednim mirom i radošću. Rekla je lekarima i medicinskim sestrama na svom spratu, a i svima drugima koji su bili voljni da je slušaju, da ono kroz šta prolazi nije ništa u poređenju sa onim što joj je Bog pripremio u večnosti – da su naši životi, bilo da živimo 20 ili 120 godina, samo male kapi vode u poređenju sa ekspanzivnom lepotom okeana večnosti. Tokom njenih poslednjih nekoliko meseci izgledalo je da svake sedmice srećem nove ljude u našoj crkvi, koji su tu stigli pod uticajem njenog svedočenja. Život joj je bio gorući grm koji je mnoge pozivao da mu priđu. Nailazite li na neki od ovih gorućih grmova? Da li ste mu prišli da slušate?“ (J. D. Greear. Not God Enough. Grand Rapids, Michigan: Zondervan, 2018, str. 51-52.)

Šta mislite o ovom materijalu za proučavanje Biblije? Molimo da nam pošaljete povratne informacije na web stranicu: http://bit.ly/8Qs2020

The post 8. Šta ti je to u ruci? first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.