verska sloboda - Hrišćanska adventistička crkva

Konferencija u Moskvi naglašava uspon religijskog ekstremizma

urednik — Tue, 19 Jan 2016 12:47:42 +0000

Održan je Treći internacionalni forum religije i mira u organizaciji Ruskog predsedničkog saveta za saradnju sa religijskim organizacijama i Moskovskog odeljenja nacionalne politike, međuregionalnih odnosa i turizma. Događaj je podržan od strane predsednika Vladimira Putina i Ruskog patrijarha Kirila, kao i drugih religijskih i vođa i javnih ličnosti. Na forumu su učestvovali pastor Franklin Grejem, sin dobro poznatog evanđeliste Bilija Grejema, mitropolit Ilarion, direktor Odeljenja za spoljne odnose Ruske pravoslavne crkve i Sheikh-ul-Islam Allahshukur Pashazade veliki muftija Kavkaza.

Adventističku crkvu predstavljali su dr Ganun Diop, direktor Odeljenja za odnose sa javnošću i versku slobodu Generalne konferencije i pastor Oleg Gončarov, direktor ovog crkvenog odeljenja u Evroaziji.

U svom obraćanju okupljenima, Diop se fokusirao na fundamentalno mesto religijske slobode u panteonu ljudskih prava. On je naglasio da je to Bogom dato pravo koje nije podložno političkim agendama i pozvao sve prisutne da rade zajedno na očuvanju i unapređenju ovog osnovnog prava.

Dan pre održavanja Foruma, Diop i Gančarov su posetili nacionalnu Dumu kako bi se susreli sa različitim zvaničnicima odgovornim za odnose države i crkve u Rusiji. Takođe su se susreli i sa Aleksandrom Kudrijavsevim koji vodi jednu od najaktivnijih organizacija fokusiranih na pitanja verske slobode, Rusku asocijaciju za zaštitu verskih sloboda.

Na kraju održavanja Foruma učesnici su usvojili rezoluciju koja izražava duboku zabrinutost u vezi jačanja verskog ekstremizma. Takođe su pozvali međunarodnu zajednicu da zaštiti hrišćanske zajednice na Bliskom istoku i Africi i izrazili svoju solidarnost sa svima koji trpe progonstva radi svoje vere.

The post Konferencija u Moskvi naglašava uspon religijskog ekstremizma first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Izjava povodom pedesete godišnjice „Opšte deklaracije o pravima čoveka“

urednik — Tue, 19 May 2015 12:28:47 +0000

Od samog svog početka sredinom devetnaestog veka Hrišćanska adventistička crkva zagovarala je prava čoveka. Nadahnuti biblijskim vrednostima, adventisti su se uključili u borbu protiv ropstva i nepravde. Tvrdili su da svako u skladu sa svojom savesti ima pravo izabrati šta će verovati i činiti, te s punom slobodom, bez diskriminacije, širiti svoju religiju, uvek poštujući jednaka prava drugih. Adventisti su osvedočeni da je primena sile u religiji suprotna Božjim načelima.

U promovisanju verske slobode, porodičnog života, obrazovanja, zdravlja, uzajamnog pomaganja i zadovoljavanja ljudskih potreba, adventisti potvrđuju dostojanstvo čoveka kao osobe stvorene po Božjem obličju.

Opšta deklaracija o pravima čoveka napisana je 1948. i prihvaćena od strane onih koji su preživeli nezamislivo uništavanje, dezorjentaciju i nevolje Drugog svetskog rata. Ovo strašno iskustvo dalo im je viziju i želju za budućim svetom mira i slobode. Potekla iz najboljeg i najuzvišenijeg dela ljudskog srca, Opšta deklaracija o pravima čoveka je temeljni dokument koji odlučno zastupa dostojanstvo čoveka, slobodu, jednakost i nediskrimnaciju prema manjinama. Od posebne je važnosti osamnaesti član koji podržava bezuslovnu versku slobodu u verovanju i praksi, jer je verska sloboda temeljno ljudsko pravo koje obuhvata i podržava sva ljudska prava.

Danas se Opšta deklaracija o pravima čoveka često krši, a pritom i osamnaesti član. Netrpeljivost često diže svoju odvratnu glavu, uprkos napretku u pravima čoveka postignutom u mnogim zemljama. Adventistička crkva poziva Ujedinjene nacije, vlade, verske vođe i vernike kao i nevladine organizacije da dosledno rade na primeni ove Deklaracije. Političari, vođe sindikata, nastavnici, poslodavci, predstavnici medija i kreatori javnog mišljenja treba ozbiljno da podupru prava čoveka. Tako će se odgovoriti i pomoći smanjenje napredovanja nasilnog verskog ekstremizma, netrpljivosti, zločina i diskriminacije zasnovane na verskom i protivverskom sekularizmu. Na ovaj će način Opšta deklaracija o pravima čoveka dobijati na važnosti i vrednosti, pa neće postati nepotreban dokument.

Ovu je izjavu prihvatio Administrativni odbor Generalne konferencije 17. novembra 1998., a objavilo je Odeljenje za odnose s javnošću pri Generalnoj konferenciji.

The post Izjava povodom pedesete godišnjice „Opšte deklaracije o pravima čoveka“ first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Izjava o verskoj slobodi

urednik — Tue, 19 May 2015 07:28:10 +0000

Više od jednog veka adventisti su aktivno zastupali versku slobodu. Svesni smo potrebe zagovaranja slobode savesti i vere kao osnovnog prava čoveka u skladu sa stavovima Ujedinjenih nacija.

Hrišćanska adventistička crkva prisutna je u 204 zemlje. Međutim, osim nekoliko izuzetaka, adventisti predstavljaju versku manjinu pa su ponekad izloženi ograničenjima i diskriminaciji. Iz tog razloga smatraju potrebnim da zagovaraju ljudska prava.

Kao lojalni građani, adventisti veruju da imaju pravo na slobodu religije, s tim što imaju jednaka prava kao drugi. U to spada sloboda okupljanja radi proučavanja i bogosluženja, svetkovanje sedmog dana u sedmici (Subote) i pravo da iznose verska gledišta propovedanjem u javnosti i posredstvom medija. Ovo pravo isto tako uključuje i pravo na promenu religije, kao i kulturno pozivanje drugih da to učine. Svako ima pravo da zahteva razumevanje kad god mu savest ne dopušta vršenje nekih javnih dužnosti, kao što je nošenje oružja. Kad god crkve dobiju pristup javnim medijima, pošteno je da u to budu uključeni i adventisti.

Mi ćemo nastaviti saradnju s drugima u odbrani verske slobode za sve, uključujući i one s kojima se možda ne slažemo.

Ovu je izjavu odobrio i prihvatio Administrativni odbor Generalne konferencije Crkve, a objavljena je na zasedanju Generalne konferencije u Utrehtu, u Holandiji, održanom od 29. juna do 8. jula 1995. godine.

The post Izjava o verskoj slobodi first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Sve više ljudi kažnjava se zbog vere

urednik — Mon, 04 Mar 2013 21:19:47 +0000

Izvor: MNN, Kazahstan

Prošlo je godinu dana od kada je Kazahstan proširio svoj Zakon o religiji i sve više ljudi kažnjava se zbog vere.

Prema vestima Foruma 18, nekoliko velikih kazni predato je lokalnim Baptistima od meseca avgusta a pripremaju se još dve. Forum 18 kaže da se vernici kažnjavaju zbog „ilegalne misionarske aktivnosti“ a kazne iznose i do sedam mesečnih plata, ili 1,150 američkih dolara.

Nekoliko ljudi kažnjenih zbog „ilegalne misionarske aktivnosti“ govorilo je o svojoj veri na ulici, dok su ostali vodili verske sastanke unutar svojih zajednica. Forum 18 kaže da progonjeni pojedinci uključuju četiri Jehovina svedoka, dva Muslimana i jednog hrišćanina.

Dva vernika koji čekaju suđenje su deo Almatskog Saveza baptističkih crkava, izveštava Forum 18. Pored toga što su optužili Jurija Bronickog i Fedora Karabeinikova za kršenje novog verskog zakona u Kazahstanu, vlasti su posetile još jednu Baptističku crkvu u području.

„Policija je došla za vreme bogosluženja i fotografisali su nas,“ žalili su se vernici Forumu 18. „Oni su rekli da imaju nalog… i sada kada je novi zakon usvojen, nameravaju da zatvore našu crkvu.“

Forum 18 takođe izveštava da je jedan vernik kažnjen na sudu zato što je delio hrišćanske knjige ljudima na ulici. Čovek je očekivao saslušanje, ali umesto toga direktno je odveden u sud posle posla.

To su najnoviji slučajevi u seriji protiv crkava od kada je Kazahstan izdao dva nova religiozna zakona u oktobru 2011. godine. Smatralo se da je Kazahstan jedna od slobodnijih zemalja u Centralnoj Aziji, ali pošto se pojavljuje sve više i više slučajeva, Kazahstan počinje da veoma liči na druge represivne zemlje čije se ime završava sa „stan.“

The post Sve više ljudi kažnjava se zbog vere first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Hrvatski aktivisti kažu da je verska sloboda osnovna za budućnost Evrope

urednik — Mon, 20 Feb 2012 13:06:14 +0000

Izvor: IRLA, januar 2012.

„Kada radite za ljudsku slobodu koju nam je Bog dao, onda se nalazite u dobrom društvu.“

Dr. Džon Grac, sekretar Međunarodnog udruženja za versku slobodu govori u Zagrebu

Hrvatski predsednik Ivo Josipović bio je među osmoro ljudi koji su počastvovani 28. januara od strane predstavnika verske slobode, zbog njegove posvećenosti „očuvanju i negovanju tolerancije i ljudskih prava.“ Više od 200 verskih i vladinih vođa prisustvovalo je događaju u prestonici, Zagrebu.

Dragutin Matak, sekretar Udruženja za versku slobodu u Republici Hrvatskoj, kaže da je ceremonija dodeljivanja nagrada bila usmerena ka ohrabrivanju da budu još aktivniji u podržavanju verske slobode. „Želimo da kažemo svima, „Kada radite za ljudsku slobodu koju nam je Bog dao, onda se nalazite u dobrom društvu.“

Primajući nagradu, predsednik Josipović je rekao, „U mom radu, a i u životu uopšte, uvek pokušavam da se držim Volterove maksime: „Možda se ne slažem s tobom, ali uvek ću braniti tvoje pravo na sopstveno mišljenje.“ On je dao obećanje da će nastaviti svoj trud cilju jačanja tolerancije i međusobnog razumevanja među različitim verskim zajednicama, dok Hrvatska ide ka budućnosti.

Internacionalno priznati teolog i aktivista za mir, dr Hans King, bio je još jedan primalac počasne nagrade na ovom događaju. U svom pismu prihvatanja rekao je da oni koji rade za slobodu treba da ispunjavaju svoje ciljeve sa snažnim smislom i „za realizam i za idealizam.“

Govornici na događaju bili su i Džon Grac, generalni sekretar Internacionalnog udruženja za versku slobodu (IRLA), Rafat Kamal, sekretar evropske filijale IRLA i Ljiljana Matković-Vlasić, predsednica Udruženja u Hrvatskoj.

U svom obraćanju, gospodin Kamal je upozorio da je postepena erozija ljudskog dostojanstva i verske slobode u nekim delovima Evrope potencijalno „opasnija za Evropu nego nedostatak kapitala ili nedostatak političke moći.“ Dodao je i da „Postoji potreba da prihvatimo našu odgovornost da se direktno obračunavamo s pretnjama ovoj dragocenoj slobodi.“

Drugi počastvovani primaoci nagrada na gala proslavi bili su predstavnici verske slobode u Hrvatskoj: Redžo Hamzić, Aziz Hasanović, Tihomir Kukolja, Don Stanko Lasić, Srđan Škunca, i Josif Takač.

The post Hrvatski aktivisti kažu da je verska sloboda osnovna za budućnost Evrope first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Adventistička crkva u Mađarskoj gubi legalan status i mora ponovo da se registruje zbog novog zakona

urednik — Thu, 11 Aug 2011 09:46:23 +0000

04 Avgust 2011, Silver Spring, Merilend, SAD [Betina Kraus/IRLA/ANN]

Tamaš Očai

Po novom kontroverznom zakonu koji je usvojen prošlog meseca, Adventistička crkva u Mađarskoj je jedna od 344 hrišćanske crkve i druge verske grupacije koja je izgubila svoj zakonski status i mora ponovo da aplicira mađarskom parlamentu za registraciju.

Samo 14 verskih organizacija je zadržalo prethodni status po novom zakonu koji su zastupnici ljudskih prava širom sveta označili kao “drakonski” i “tiranski”.

Tamaš Očai, predsednik Adventističke crkve u Mađarskoj, izrazio je svoje zaprepašćenje time da, uprskos ranijim uveravanjima vladinih vođa, crkva sada mora da započne značajan posao apliciranja Parlamentu za obnovu svoje registracije.

“Mi sada razmatramo ovaj problem sa svojim vernicima, pravnim ekspertima, Trans-evropskim odeljenjem i Generalnom konferencijom, i nameravamo da u septembru donesemo odluku o tome kojim putem je najbolje da idemo dalje”, rekao je Tamaš.

Adventistička crkva u Mađarskoj zadovoljava sve kriterijume za ponovnu registraciju prema novom zakonu”, rekao je on. “Molimo svoju braću i sestre širom sveta da se mole za nas dok se suočavamo sa ovim izazovom.”

Prema Raafat Kamalu, direktoru Odeljenja za odnose sa javnošću i versku slobodu Trans-evropskog odeljenja Adventističke crkve, zakon koji je usvojen u mađarskom parlamantu u rano jutro 11. jula veoma se razlikuje od verzije pokazane verskim grupama tokom konsultacija tokom maja i juna ove godine.

“Proces apliciranja za registraciju je sada postao ispolitizovan”, rekao je Kamal. “Ishod će biti zavisnost od političke klime u svakom trenutku, i može izložiti verske manjine diskriminaciji koja se ne može dokazati.”

Džon Grac, direktor Odeljenja za odnose sa javnošću i versku slobodu svetske Adventističke crkve, kaže da je ovaj novi zakon ozbiljno kompromitovao položaj Mađarske kao zemlje koja poštuje i štiti osnovna ljudska prava.

“Ovaj zakon je u suprotnosti sa evropskim vrednostima i međunarodnim ugovorima koji štite versku slobodu”, rekao je Grac. “Mi sa poštovanjem urgiramo kod mađarskih zakonodavaca da razmotre poruku koju ovaj zakon šalje međunarodnoj zajednici, i preduzmu korake da zaštite svoje verske manjine.”

Zakon, pod imenom “Zakon o pravu na slobodu savesti i religije, i o crkvama, verama i verskim zajednicama”, zahteva od verskih grupa koje ne spadaju u 14 “odobrenih” verskih grupa da započnu novi proces apliciranja za zakonski status. Novi zakon takođe sužava zakonsku definiciju “verskih aktivnosti” i nameće određeni broj strogih uslova koji moraju biti zadovoljeni pre nego što se organizaciji omogući da se naziva “crkvom”. Zakon stupa na snagu 1. januara 20.12 godine.

Adventistička crkva u ovoj centralnoevropskoj zemlji ima više od 100 lokalnih crkava i oko 5000 vernika. Od vremena komunističke vlast u Mađarskoj koja je završena 1989. godine, interesovanje za religiju je poraslo, tako da oko 55% populacije sebe identifikuje kao rimokatolike.

The post Adventistička crkva u Mađarskoj gubi legalan status i mora ponovo da se registruje zbog novog zakona first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Zabrana evangelizma ugrozila bi demokratsko društvo u Nepalu na samom početku

urednik — Wed, 20 Jul 2011 13:35:10 +0000

Jun 2011, Silver Spring, Merilnd, Sjedinjene Države

Jedan predloženi građanski zakon koji zabranjuje verska obraćenja u Nepalu preti pokušajima zemlje da izgradi društvo zasnovano na poštovanju prema ljudskim pravima, kažu predstavnici za versku slobodu.

Zakon bi zabranio trud da se „obrati osoba ili da se nagovori da promeni svoju religiju“ u ovoj južnoj azijskoj naciji. Naročito se traži zabranjivanje obraćenja sa ili bez „pobuda“ i zabrana propovedanja „drugačije vere ili religije.“ Ako bude prihvaćen, ovaj zakon obećava stroge kazne i zatvaranje prestupnika.

Posle deset godina građanskog rata, Nepal je 2006. godine napustio dugotrajnu monarhiju, a Hinduizam je bio državna religija. Trenutno je nepalska vlada upletena u proces pravljenja nacrta novog ustava koji treba da garantuje versku slobodu. U međuvremenu, sadašnji ustav zabranjuje prozelitizam.

Reči i namera predloženog zakona, ipak, podsećaju na Nepalski ustav tokom Hinduističke monarhije. Onda je zemlja štitila pravo građana da se bave religijom koja se prenosila „od drevnih vremena,“ ali zabranjivala je ne samo prozelitizam, već i verska obraćenja, kaže Svetski izveštaj o verskoj slobodi. Ovaj izveštaj publikacija je Odeljenja za odnose s javnošću i versku slobodu Crkve adventista sedmog dana.

„Nepal ima odgovornost da zaštiti slobodu svojih građana, uključujući i slobodu da budu religiozni, da ne budu religiozni, da promene religiju i da poučavaju i uče religiju. To je osnovno ljudsko pravo i Nepal ne može da izgradi demokratsko društvo ako zanemaruje ova prava,“ rekao je Džon Grac, generalni sekretar Internacionalnog udruženja za versku slobodu.

The post Zabrana evangelizma ugrozila bi demokratsko društvo u Nepalu na samom početku first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Hitno ponovno posvećivanje slobodi veroispovesti

urednik — Thu, 16 Jun 2011 11:05:29 +0000

Izvor: IRLA

Ubistvo jedinog hrišćanskog državnog ministra u Pakistanu, zagovornika verske slobode Šahbaza Bhatija, doprinelo je ozbiljnoj atmosferi na Večeri za versku slobodu 5. aprila u Vašingtonu.

Više od 200 vladinih službenika, ambasadora, verskih vođa i boraca za versku slobodu odalo je jednominutnu počast Bhatiju i mnogim drugima širom sveta koji su tokom proteklih godina patili zbog progonstva, zatvaranja ili su umrli zbog svoje vere.

Aktivisti za versku slobodu i oni koji ih podržavali sastali su se na devetoj godišnjoj Večeri za versku slobodu koju sponzoriše Internacionalo udruženje za versku slobodu, časopis Liberti i Severno američko udruženje za versku slobodu.

Pastor Ted Vilson, predsednik Generalne konferencije Crkve adventista sedmog dana, otvorio je događaj, govoreći da je verska sloboda deo „DNK Adventističke crkve.“ Potvrdio je dugogodišnji stav crkve da zagovara takvu slobodu za sve ljude, bez obzira na njihovu versku tradiciju.

Bhati, jedini hrišćanin u pakistanskom kabinetu, ubijen je 2. marta od strane pakistanskih talibana, koji su se protivili njegovoj otvorenoj kritici zbog diskriminatornih zakona u zemlji.

U emotivnom obraćanju, Noks Tames, prijatelj i kolega Šahbaz Bhatija i direktor za pravila i istraživanja Komisije o internacionalnoj verskoj slobodi u SAD, rekao je slušaocima da je najbolji način na koji mogu da se sećaju ovog čoveka od integriteta, ako učine da njegova smrt bude važna i nastave njegov rad.

The post Hitno ponovno posvećivanje slobodi veroispovesti first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Američki sud kaže da adventistički poštari ne mogu da dobiju slobodnu subotu

urednik — Fri, 22 Apr 2011 16:18:13 +0000

Izvor: Religion News Service

Ni kiša ni sneg ni subota ne smeju da spreče poštare u Misuriju u SAD da raznose poštu, presudio je federalni apelacioni sud.

Adventista sedmog dana Hosea Harel tvrdio je da je žrtva verske diskriminacije kada je Američka poštanska služba odbila da mu da slobodnu subotu. Harel je ipak uzeo slobodne subote i 2008. godine otpušten je s posla.

Ali Apelacioni sud, podržavajući odluku nižeg suda, presudio je da bi davanje slobodnih subota Harelu stvorilo „neopravdane teškoće“ njegovim kolegama poštarima i pošti u kojoj je radio.“

„Ovakvo dozvoljavanje bi opteretilo druge poštare da subotom više rade zato što ne dele Harelova verska ubeđenje,“ napisao je sudija Bobi Šepard.

Takođe, u toj dotičnoj pošti odlučuje starešinstvo i ta odluka ne bi mogla da se promeni a da se ne ugrozi kolektivni dogovor sa poštanskim sindikatom, prema Šepardu. Harel je bio najmlađi poštar. Od još šest poštara je zatraženo da se odreknu slobodne subote, ali oni su to odbili. Harelu je ponuđen drugi posao u poštanskom sistemu i dozvola da odlazi na bogosluženja subotom, ali on je to odbio. Američka poštanska služba tvrdi da poštanske rute ne bi moglo da pokrije manje radnika.

The post Američki sud kaže da adventistički poštari ne mogu da dobiju slobodnu subotu first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Korak napred u odnosima crkve i države u Azerbejdžanu

urednik — Tue, 01 Mar 2011 12:54:52 +0000

8 Feb 2011, Silver Spring, Merilend, SAD
Betina Kraus/IRLA/ANN

Adventisti u Azerbejdžanu se nadaju da će nedavni sastanak između crkvenih vođa i državnih službenika smanjiti tenzije i pomoći da crkva dobije zvanično priznanje na osnovu azerbejdžanskog zakona.

Sastanak sa predstavnicima državnog komiteta Azerbejdžana za verska udruženja održan je mesec dana nakon izveštaja da su državni službenici prekinuli adventističko bogosluženje u gradu Sumgait, ispitujući vernike i konfiskujući DVD-je i literaturu.

Ton ovog sastanka bio je pozitivan i profesionalan, rekao je Vasilij Stoliar, potpredsednik Evro-azijskog odeljenja Adventističke crkve, koji je prisustvovao zajedno sa tri lokalna crkvena lidera.

Stoliar je rekao da su predstavnici države “potvrdili svoje verovanje da je Hrišćanska adventistička crkva verska organizacija koja se pridržava zakona” i ponudili svoju podršku radu crkve kroz proces dobijanja registracije za svoje zajednice pod azerbejdžanskim zakonom.

Verska sloboda je ustavom zaštićena u Azerbejdžanu, ali samo za grupe koje su dobile zvanično priznanje. Tokom poslednjih osam godina, lokalni adventisti su bili neuspešni u svojim naporima da registruju crkvu u Sumgaitu, rekle su crkvene vođe.

Ovaj sastanak predstavlja korak napred u borbi za osnovnu versku slobodu u Azerbejdžanu, rekao je Džon Grac, generalni sekretar Međunarodnog udruženja za versku slobodu.

“Ovo je pozitivan razvoj događaja” rekao je Grac, koji takođe služi i kao direktor Odeljenja svetske crkve za odnose sa javnošću i versku slobodu.

“Nadamo se da on ukazuje na veću privrženost azerbejdžanske vlasti zaštiti sloboda svih građana u praktikovanju njihove vere, bez obzira na njihovu versku tradiciju”, rekao je Grac.

The post Korak napred u odnosima crkve i države u Azerbejdžanu first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.