SAD - Hrišćanska adventistička crkva

Adventisti proglašeni “rasno najraznolikijom religijskom grupacijom u SAD”

urednik — Fri, 07 Aug 2015 12:35:23 +0000

Adventističke vođe kažu da rezultati istraživanja odražavaju misiju Crkve da pripremi sve ljude za Hristov povratak.

Nemojte se zabrinuti ukoliko uđete u Adventističku crkvu u Sjedinjenim Američkim Državama, gde engleski jezik nije prvi jezik izbora. Moguće je da prisustvujete bogosluženju jedne od narastajućih adventističkih zajednica širom SAD-a.

Prema rezultatima istraživanja koja je sproveo Pju istraživački centar (Pew Research Center), poštovana nestranačka organizacija u Vašingtonu, adventisti sedmog dana su rasno i etnički najraznovrsnija religiozna zajednica u SAD-u.

“Trideset i sedam posto odraslih koji sebe identifikuju kao adventiste su belci, 32 posto su crnci, 15 posto su Hispanoamerikanci, 8 posto su Azijci, i ostalih 8 posto pripada ostalim mešanim rasama.” napisao je Majkl Lipka (Michael Lipka), urednik Pju istraživačkog centra.

Analiza je bazirana na podacima iz studije sprovedene 2014. godine širom zemlje unutar 29 najvećih religijskih grupacija. Rasne i etničke grupe su podeljene u 5 kategorija: belci, crnci, Hispanoamerikanci svih rasa, Azijci i svi ostali rasno mešani Amerikanci.

Geri Kruz (Gary Krause), direktor Adventističke misije Generalne konferencije, rekao je da je misija Crkve da pripremi sve ljude za Hristov drugi dolazak.

“Mi nismo američka crkva. Mi nismo ni afrička ili azijska crkva. Mi nismo evropska crkva, “ rekao je Kruz. “Mi smo svetski pokret sa misijom ka svim grupacija ljudi. “

On je istakao da Adventistička crkva deluje u 215 zemalja i teritorija sveta. “ Ipak, mi nismo zadovoljni sa ovim brojem jer prema listi Ujedinjenih nacija postoje još 22 teritorije na kojima Crkva nema uspostavljen rad. Mi smo svi Božja deca i ljudi svih rasa su dobrodošli u našu porodicu.”

Izvor: Adventist Review

Kompletnu vest možete pročitati ovde.

The post Adventisti proglašeni “rasno najraznolikijom religijskom grupacijom u SAD” first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Šta Donald Tramp i Papa otkrivaju o američkoj politici?

urednik — Fri, 07 Aug 2015 08:32:08 +0000

Komentar u vestima: Dva lidera imaju iznenađujući religiozni uticaj tokom predsedničke trke 2016.

Politička scena SAD-a je u krajnju ruku interesantna.

Ličnosti važnije od života, bacanje u blato, skandali, gafovi – nikada nije dosadno. I naravno, čitav proces je prožet sa više religije nego u bilo kom drugom narodu na Zemlji.
Uz sve priče o sekularizaciji SAD-a, to je i dalje jedna od nacija koja je najviše prožeta hrišćanstvom na Zemlji. (Govorim o ispovedanju a ne ponašanju). Deklarisani ateisti i dalje imaju problema da dobiju podršku u političkoj kampanji. Prošle jeseni, javno deklarisani ateistički kandidat prvi put se takmičio za Kongres u istoriji SAD-a. Jedan kongresmen (Pit Stark) priznao je da je ateista nakon što je preuzeo dužnost; izgubio je u pokušaju da bude reizabran 2012. godine. Kongresmen Barni Frank objavio je da je homoseksualac 1987. ali je čekao sa priznanjem da je nevernik dok nije predao dužnost.
Takozvana moralna većina možda nije moćni lobi kakav je nekada bila, ali hrišćanstvo nastavlja da snažno vodi i oblikuje javne rasprave i političke debate, čak i tamo gde je Ustva SAD-a sasvim jasan da „nikakav verski test neće biti nikada potreban kao uslov za javnu službu“.
Pretpostavka hrišćanstva je prisilila predsednika SAD-a Baraka Obamu da potvrdi da je hrišćanin više nego jednom. Isto se dogodilo i sa drugim predsednicima i predsedničkim kandidatima.
Sadašnji predsednički kandidat Donald Tramp izgleda da se pozicionira kao hrišćanski kandidat. On je u maju objavio da će biti „najveći predstavnik hrišćana kojeg su imali za dugo vremena“.
Tramp koji sebe predstavlja kao prezbiterijanca, takođe se osećao primoranim da brani svoje hrišćanstvo kada je nedavno upitan da li je ikada molio Boga za oproštenje. Njegov odgovor ukazao je na tragičan nedostatak razumevanja Jevanđelja, ali je bio osvežavajuće iskren – i nije se mnogo razlikovao od razumevanja Jevanđelja kod većine ljudi.
Šta je to osvežavajuće iskreno bilo u tome? Tramp nije težio da bude „ponovo-rođeni“ vernik (u onom smislu u kojem bi termin shvatila većina evanđeoskih hrićana SAD-a) da bi zadobio popularnost. On je mogao početi da iznosi pred kamerama ono što bi većina hrišćana želela da čuje, ali nije. I činjenica da otvoreno simpatiše hrišćanstvo izgleda, za većinu vernika, dovoljno dobro da ga se označi kao solidan izbor.
Ali Tramp nije jedina verski uticajna osoba u predsedničkoj trci. Naslov u Tajm magazinu privukao je moju pažnju: „Propovedati politiku Pape Franje moglo bi biti ključno da se postane predsednik“. Članak nije bio u potpunosti objektivan. Bio je to u stvari komentar vesti koji je napisao izvršni direktor „Alijanse katolika za opšte dobro“.
Ali ipak predstavlja iznenađenje. Ateisti nisu jedini koji se muče da dobiju podršku za ove važne izbore. Katolici su takođe imali teškoća godinama. Kao što članak ukazuje, 1960. je i Džon Kenedi morao da uverava narod SAD-a da neće dobijati naređenja od Pape da bi bio izabran.
Ukoliko je postojala raširena sumnjičavost u pogledu uticaja Rimokatoličke crkve na politiku SAD-a u prošlosti, izgleda da tome još nije kraj. Na listi sadašnjih visokih službenika koji su katolici su: potpredsednik SAD-a, dve trećine sudija Vrhovnog suda SAD-a kao i portparol Predstavničkog doma SAD-a.
Vaši pradede bi bili iznenađeni. Zid razdvajanja između crkve i države koji se nalazi u Ustavu, podignut je da zaštiti versku slobodu i drži ruke crkve podalje o svakoga ko ne želi da ga dodirnu. Bio je to jasan raskid sa moći koju je Katolička crkva imala vekovima u Evropi.
Ustavno razdvajanje ne isključuje kandidate katolike po sebi, već je želja da ne dođe do toga da Katolička crkva ne dobije uporište u SAD-u bila toliko snažna da su motivi i lojalnost katoličkih kandidata uvek dovođeni u sumnju.
Biskup Rima postao je, na oko, najpopularniji govornik u SAD-u i globalnoj politici. Naravno, postati popularniji od vašeg prosečnog političkog kandidata danas nije tako impresivan podvig, naročito ako vi niste politički kandidat i razmatrate zamor birača, veoma nepopularne vlade i način na koji se politika SAD-a pogoršala tokom vremena. Nasuprot mnogim političarima, papina težnja da prihvati izazov i moralno vođstvo deluje osvežavajuće mnogim ljudima. On je postao moćni moralni glas nakon decenija moralne suše.
Papa češe gde mnoge svrbi. On je čovek razočaranih i obespravljenih. On izaziva globalnu mašineriju korporacija i vlada i njegova publika raste. Ljudi koji su razočarani svetom i dugačkim nizom političara koji ne drže obećanja gledaju u njega kao u sledeću veliku nadu. Nakon njegovog izbora 2013. godine, Tajm magazin ga je odmah proglasio Ličnošću godine. Magazin Hrišćanstvo danas (Christianity Today) ga je nazvao „našim Franjom“. Uticaj njegove popularnosti teško se može preceniti.
U septembru, Papa Franja će se obratiti Kongresu , što je još jedan presedan za vladu SAD-a. Rečima magazina SAD Danas (USA Today), „Prema Istorijskom birou Predstavničkog doma SAD-a, nijedan papa ili verski lider koji služi kao poglavar države nije se obratio Kongresu“. Zašto? Zbog problema sa odnosom crkve i države.
Za studente koji istražuju Vladu i istoriju SAD-a, uticaj Pape predstavlja iznenađujući razvoj događaja. A za studente biblijskog proroštva – pa, oni su ovakav razvoj događaja očekivali već dugo, dugo vremena.

Izvor: Adventist Review/Shawn Boonstra

The post Šta Donald Tramp i Papa otkrivaju o američkoj politici? first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Konzervativni Prezbiterijanci osnovali novu veroispovest

urednik — Wed, 07 Mar 2012 09:00:07 +0000

Izvor: Religion News Service, 2012

Konzervativni prezbiterijanci osnovali su novu veroispovest 19. januara, navodeći da je Prezbiterijanska crkva u Sjedinjenim Američkim Državama (PC(USA)) previše zauzeta unutrašnjim sukobima i birokratijom da bi negovala zdrave crkvene zajednice.

„Ovo „novo reformisano telo“ ima za cilj na neguje novi način života crkve, baš kao što su tradicionalne, glavne veroispovesti ustale da služe u svoje vreme,“ pisale su vođe novog Evangelikanskog zavetnog reda prezbiterijanaca (ECO).

Više od 2000 ljudi prisustvovalo je sastanku ECO u Orlandu, na Floridi poslednje sedmice u januaru, ali ankete ukazuju da većina još nije odlučila da li da napusti glavnu Prezbiterijansku crkvu, navodi jedan nezavisni prezbitarijanski časopis.

Do stvaranja ECO došlo je posle glasanja u svim crkvama PC(USA) da se skine dugogodišnja zabrana da homoseksualci budu sveštenici. Iako se homoseksusalnost ne spominje u osnivačkim dokumentima ECO, njena posvećenost konzervativnoj teologiji i nepogrešivosti Biblije ukazuje na to da se homoseksualno sveštenstvo neće tolerisati.

ECO se nada da će biti drugačiji od ostalih tako što će stvoriti sistem za vršnjake u crkvama, zagovarajući obučavanje vođstva i postavljajući manje hijerarhijski oblik vođstva od PC(USA).

Crkvama koje im prilaze daće se prilika da zatraže zajedničko članstvo i u PC(USA) i u ECO, ili da se pridruže ECO kao punopravni članovi, što će zahtevati ispisivanje iz PC(USA).

Nekoliko desetina crkava već je počelo da napušta PC(USA) kako bi se pridružilo jednoj drugoj konzervativnoj veroispovesti, Evangelikanskoj prezbiterijanskoj crkvi. Za razliku od te veroispovesti, ECO kaže da je u „potpunosti posvećeen“ odobravanju da žene budu sveštenici.

Iako je i dalje najveća prezbiterijanska veroispovest u SAD, PC(USA) je prema crkvenim statistikama izgubila više od 500,0000 vernika između 1998. i 2009. godine prema, a sada se taj broj popeo na oko 2 miliona vernika.

U zajedničkoj izjavi, osam PC(USA) starešina molilo je konzervativce da ne napuštaju veroispovest, čak iako priznaju napetost zbog odluke o homoseksualnom sveštenstvu. „Nemojte da dozvolite da jednostrano mišljenje bude sve o čemu razmišljate dok težite da prepoznate Božji poziv za vas i vaše crkve,“ pisale su starešine.

The post Konzervativni Prezbiterijanci osnovali novu veroispovest first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Presuda protiv „odbeglih“ Episkopalnih parohija

urednik — Mon, 05 Mar 2012 18:06:49 +0000

Izvor: Religion News Service, 2012

Sedam crkava koje su se otcepile od Episkopalne crkve godine 2006. zbog njenih liberalnih stavova prema homoseksualcima nemaju pravo da zadrže imovinu parohija, koja se procenjuje na milione dolara, presudio je sud u Virdžiniji, SAD, 10. januara.

Sudija Rendi Belouz promenio je odluku koju je doneo 2008. i predao je veliku pobedu Episkopalnoj crkvi i Virdžinijskoj dijecezi, koja se uporno borila da zadrži imovinu.

Jedna od crkava, Crkva Fols, ima svoje korene još u Kolonijalnom dobu i ubraja među svoje članove bivšeg direktora CIA, bivšeg pisca govora u Beloj kući, kogresmene i brojne pripadnike medija. Nekoliko crkava nalazi se na dragocenom zemljištu u naprednom predgrađu Vašingtona.

Belouz kaže da se imovina mora vratiti Episkopalnoj crkvi i Virdžinijskoj dijecezi. U izjavi, crkve su rekle da će razmisliti o podnošenju žalbe na presudu.

Pošto su napustile Episkopalnu crkvu, sedam crkava pridružilo se Anglikanskoj crkvi u Severnoj Americi. Belouz kaže da su parohije imale pravo da se otcepe od Episkopalne crkve ali da nemaju pravo da sa sobom odnesu sedam crkvenih građevina.

Pod zakonom Episkopalne crkve, imovina koju poseduje bilo koji član crkve, parohije ili misije smatra se zalogom za nacionalnu veroispovest. Citirajući tu meru, svetovni sudovi su uopšteno donosili presude protiv desetine odbeglih parohija koje su se odvojile od Episkopalne crkve od kada je ona otvoreno izabrala jednog homoseksualca za biskupa 2003. godine.

The post Presuda protiv „odbeglih“ Episkopalnih parohija first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Načelnica sanitetske službe SAD pohvaljuje Adventiste

urednik — Fri, 17 Feb 2012 08:08:11 +0000

Izvor: Adventist News Network, 2012

Pokazujući solidarnost sa stotinama adventističkih zdravstvenih radnika, vođa zdravstvenih službi i pastora iz Severne Amerike, tokom poslednje sedmice u januaru 2012. godine, načelnica sanitetske službe SAD, Redžina Benjamin, govorila je o „holističkom“ (celovitom) pristupu zdravlju.

„Ako zaista želimo da promenimo i reformišemo zdravstvenu negu u ovoj zemlji, treba najpre da sprečimo ljude da se razboljevaju,“ rekla je Benjaminova tokom svog govora 28. januara na Zdravstvenom samitu Severnoameričkog odeljenja Hrišćanske adventističke crkve (Crkve adventista sedmog dana) u Orlandu.

Benjaminova, koja se nalazi na čelu Nacionalnog saveta za prevenciju, koji je uspostavljen kroz zdravstvenu reformu predsednika Baraka Obame, kaže da je vizija administracije da se promeni sistem zdravstvene nege u zemlji tako što će se umesto na bolesti i oboljenja usmeriti na dobro zdravlje i prevenciju.“

„Zdravlje se ne događa samo u lekarskoj ordinaciji ili bolnici,“ rekla je Benjaminova. „Zdravlje se događa tamo gde živimo, gde učimo, gde radimo, gde se igramo i gde se molimo.“

Načelnica sanitetske službe pohvalila je sposobnost Adventističke crkve da organizuje široku podršku i učestvovanje od strane njenih vernika. Ona je zapazila sličnosti između crkvenog programa „InStep for Life“ (Korak za život) i kampanje američke Prve dame Mišel Obame, „Let’s Move!“ (Pokrenimo se!), nacionalne inicijative koja se bori protiv epidemije dečje gojaznosti. Pošto „InStep for Life“ ima i element vere, program je „nadahnuo crkve i zajednice“ širom nacije, rekla je Benjaminova.

„Neprestano sam zadivljena inovativnim razmišljanjem koje se događa u Hrišćanskoj adventističkoj crkvi, kako bi se zdravlje učinilo nečim što živite a ne samo nečim čemu se nadate,“ rekla je ona.

Adventistička crkva se nalazi među 50 verskih i društvenih organizacija koje su 2010. godine obećale pomoć u projektu „Let’s Move“! Prošle godine, adventisti u više stotina crkava, škola i bolnica širom nacije učestvovali su u ovom projektu tako što su načinili korake ka cilju od jednog miliona kolektivnih milja fizičke aktivnosti.

Članovi crkve uspeli su da udvostruče taj cilj i postignu dva miliona milja 2011. godine, kaže Katja Rejnhart, sekretar Zdravstvenog odeljenja za Severnoameričkog odeljenja Hrišćanske adventističke crkve. Adventisti u Severnoj Americi takođe su posadili više od 100 novih bašti sa povrćem. Za siromašne porodice s niskim prihodima, koje se bore da prehrane svoju decu tokom letnjih meseci, članovi crkve su takođe pomogli u organizovanju mesta za obroke prilikom Letnje verske nastave i na drugim crkvenim aktivnostima.

Adventistička crkva u Severnoj Americi će u 2012. godini nastaviti da se usmerava na povećavanje fizičke aktivnosti među adventistima i članovima društvene zajednice i poboljšavanju pristupa zdravoj hrani po dostupnoj ceni.

„Naša je nada da će svaka Adventistička crkva postati zdravstveni centar u društvu, tako što će koristiti naša sredstva da motiviše ljude da dožive u potpunosti izobilan život i tako što će poboljšati zdravlje i blagostanje dece, porodica i zajednica širom Severne Amerike,“ rekla je Rejhnartova. Sa stopama gojaznosti koje su se udvostručile kod odraslih i više nego ustrostručile kod dece od 1980-tih, potreba da se poveća svest hitnija je nego ikada, kažu zdravstveni stručnjaci. Istraživanja pokazuju da je više od 20 miliona dece mlađih od pet godina u SAD sada gojazno.

Gojaznost je često glavni uzrok srčanih oboljenja, tumora i hipertenzije, i faktor rizika broj jedan za dijabetes tipa 2, kaže dr Albert Ris, dekan Škole medicine na Univerzitetu u Merilendu.

„Sada smo prvi na svetu kada se radi o gojaznosti. Sjedinjene Države žele da budu broj jedan u svemu, ali ovo nije područje na koje možemo da budemo ponosni,“ rekao je on.

Predsednik Adventističke crkve, Ted Vilson, koji ima magistrat iz javnog zdravlja sa Univerziteta Loma Linda, pohvalio je organizatore zdravstvenog samita zato što su uveli duhovnu perspektivu u zdravlje i blagostanje.

„Takvi događaji koji se usmeravaju na zdrav način života i koji nas upućuju ka Velikom Lekaru su od vitalne važnosti za Božju crkvu,“ rekao je Vilson.

The post Načelnica sanitetske službe SAD pohvaljuje Adventiste first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Američka savezna država Vašington ozakonila homoseksualne brakove

urednik — Thu, 09 Feb 2012 10:27:09 +0000

Zakonodavci u američkoj saveznoj državi Vašington izglasali su zakon kojim se legalizuju homoseksualni brakovi, čineći Vašington sedmom saveznom državom SAD koja je podržala istopolne brakove, javlja BBC.

Predstavnički dom je glasao sa 55 prema 43 glasova za usvajanje zakona, nedelju dana nakon što je on podržan od strane državnog Senata. Demokratski guverner Kris Gregori će po najavama potpisati meru sledeće nedelje, piše BBC. Prihvatanje ovog zakona došlo je dan nakon što je kalifornijski sud proglasio zabranu homoseksualnih brakova neustavnom. Homoseksualna venčanja su već legalna u Njujorku, Konektikatu, Ajovi, Masačusetsu, Nju Hempšajru, Vermontu i Vašingtonu DC.

Očekuje se da zakonodavci u državi Nju Džersi glasaju o ovom pitanju sledeće nedelje, a istopolni brakovi bi se mogli naći na glasačkim listićima i u državi Mejn u novembru.

U međuvremenu, amandmani o zabrani homoseksualnih brakova biće stavljeni na glasanje kasnije ove godine u Severnoj Karolini i Minesoti.

Ukoliko bude odobren, zakon o istopolnim brakovima će stupiti na snagu u Vašingtonu u junu, 90 dana nakon što ga guverner potpiše.

Tokom tog vremena, protivnici kažu da će se zalagati da to pitanje bude stavljeno na referendumsko glasanje u novembru, kako bi oborili zakon. Ukoliko uspeju da sakupe dovoljno potpisa za raspisivanje referenduma, zakon se neće sprovoditi sve do javnog glasanja. Prema istraživanju Univerziteta Vašington iz oktobra prošle godine, 43 % građana te države podržava gej brakove. Procenjuje se da u SAD ima oko 1,2 miliona dece koju podižu gej i lezbejski roditelji.

The post Američka savezna država Vašington ozakonila homoseksualne brakove first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Katolici nude 50 miliona dolara za Kristalnu katedralu

urednik — Mon, 05 Sep 2011 08:56:14 +0000

Izvor: Religion News Service, 2011

Rimokatolička dijeceza Orindž u Kaliforniji ponudila je 50 miliona dolara za kupovinu Kristalne katedrale, čuvene Protestantske mega crkve koja pokušava da se oporavi od krize izazvane bankrotom.

Dijeceza – jedanaesta po veličini u SAD – trenutno nema katedralu. Ponuda, koja obuhvata trenutni depozit od 250,000 dolara i drugu isplatu od 750,000, mogla bi da isplati sve kreditore do kraja godine, rekao je biskup Tod Braun u izjavi od 22. jula.

Braun je Službu Kristalne katedrale, koju je osnovao Robert H. Šuler, nazvao „vrednim religioznim resursom“ i izjavio je da se nada da će nastaviti s radom po planu dijeceze.

„Dr Šuler je izgradio ovu službu od skromnog krova i ta stalna vera u Božje proviđenje održaće njihovu zajednicu u ovoj sadašnjoj krizi,“ kaže on. „Naša ponuda će ovom svetioniku vere omogućiti da utiče na druge kao važno mesto za bogosluženje.“

Orindž kaunti redžister izveštava da je katedrala takođe primila ponude od obližnjeg Univerziteta Čapman; jednog preduzetnika iz Njuport Biča u Kaliforniji i Internacionalne crkve „Dom mog Oca“ iz Norka u Kaliforniji.

The post Katolici nude 50 miliona dolara za Kristalnu katedralu first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.