Šta je zaveštanje reformacije za Evropu 21. veka? Za Rafata Kamala, predsednika TED, odgovor je jednostavan, to je zaveštanje koje ne sme da ima kraj.

Zajedno sauglavnom luteranskim teolozima, propovednicima, članovima Evropskog parlamenta i istoričarima crkve, Kamal je pozvan da govori na Svečanosti u Evropskom parlamentu 17. oktobra.

Svečanost koja je organizovana od strane zamenika predsedavajućeg Parlamenta, Hannu Takkula, imala je za cilj da se istraže pouke iz reformacije koje mogu pozitivno da formiraju budućnost Evrope.

Od samog početka stavljen je čvrst naglasak na “milost”, koncept koji, prema biskupu Peurai Peurai) iz Evangeličko- luteranske crkve Finske “otvara proročku ulogu zajednice”. On je naglasio Luterov primer “zajedničke kase za siromašne” u Vitembergu, i njegov snažni naglasak na etici što je bilo od koristi čitavoj zajednici.

Holanđanin Peter van Dalen se fokusirao na važnost milosti, naglasivši  da je ona blisko povezana sa “činjenjem pravde” (Psalam 37). On je rekao da je “suštinski važno za političare da traže pravdu i spreče nepravdu”. On je istakao da će “dobra vlast tražiti dobro svom bližnjem”, dodajući da se “milosrdna politika odnosi na ‘drugoga’, suseda, okruženje.”

Prevod Biblije je viđen kao važan elemenat od strane nekoliko govornika. Ključ je, prema mađarskom teologu i istoričaru Dezsö Buzogάny,  da se Biblija stavi na sto svake porodice. Prevod Biblije je pomogao uspostavljanju jezika i vodio do formiranja nacionalnog identiteta. Naglasak na čitanju Pisma vodio je ka edukaciji – čak i devojčica! To je promenilo Evropu. On je naglasio da su škole, društvene službe i misija ključni i danas.

Govornici su istakli da su mnoge teme reformacije još uvek važne. “Tolerancija je još uvek velika tema”, rekao je Arne Lietz. Pravoslavni sveštenik Heikki Huttunen zapazio je da različite hrišćanske tradicije mogu delovati zajedno “relevanto, ne rutinski”. Ovim je mislio da različiti pristupi iz različitih društvenih pozadina mogu da vode ka boljem razumevanju u područjima svedočenja, pravde i gostoljubivosti. “Migracije su pitanje, ne samo za one koji dolaze u Evropu, već i one koji se kreću interno”, objasnio je on i istakao važnost sigurnog ulaska u Evropu kako bi se smanjila trgovina ljudima i kriminalne eksploatacije. “Crkva  mora da diskutuje o ovom pitanju”, rekao je on.

Kamal je bio jedan od poslednjih govornika koji je poveo prisutne ka konceptu milosti, izlažuči starozavetni princip iz Miheja 6,8 “da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smjerno s Bogom svojim?”

“Martin Luter je, sa svojom promenjenom savešću, brzo išao ka ovom konceptu, koji od tada inspirisao generacije kako vernika tako i nereligijskih ljudi. Tokom svog govora na suđenju u Vormsu on je naglasio poruku za danas: “Ukoliko me ne uverite uz pomoć Pisma i zdravog razuma, moja savest je podložna Božjoj reči.”

“Prigliti versku slobodu znači boriti se za i integrisati dostojanstvo ljudskih bića u našim zakonima, kulturi i načinu života”. rekao je Kamal. “To znači usvojiti lični stav tolerancije, gde je tolerancija izraz solidarnosti sa svakim članom ljudske porodice.To vodi ka poštovanju svakog ljudskog bića, jer na kraju, svi smo mi stvoreni prema Božjem liku i ovo postaje iskreno tek kada se poštuju prava drugih.”

Štaviše, prema Kamalu ovo ide ruku po ruku sa misijom. Pre nego što je naglasio misionske aspekte crkve koju vodi, on je istakao: “Većina ljudi zna da je Isus došao da donese oproštenje i milost – ovo su oznake reformacije. Ono što je manje poznato je biblijsko učenje da stvarno iskustvo blagodati Isusa Hrista neizbežno motiviše osobe, zajednice i nacije da traže i primene biblijsku pravdu i milost u ovom svetu.”

Martin Luter bi možda bio iznenađen kada bi pronašao sebe kako sedi u zgradi Evropskog parlamenta. Dva govornika, katolika, govorila su pohvalno o njegovom doprinosu razvoju Evrope. Mairead McGuinnes, prva potpredsednica Evropskog parlamenta, razvila je dosta razumevanja i tolerancije za one koji razmišljaju na drugačiji način od onog kojem je ona naučena. “Čak je i moja majka verovala da može da direktno razgovara sa Isusom i da joj za to ne trebaju posrednici.”, priznala je ona. Zatim je ponovila istu tačku koju je naglasio Kamal: “Crkva mora da nastavi da se reformiše.” Iako hrišćanstvo nije tako uticajno u sekularnoj Evropi kao što je bilo , ona je istakla da crkva igra važnu ulogu u društvu.

Možda nije iznenađujuće za sedište Evropskog zakonodaavstva da je poslednji govornik bio pravnik ali isto tako i teolog. Katrin Hatzinger  je priznala Luterove greške u tretiranju anabaptista i sabatarijanaca (između ostalih), ali kroz ove greške ona je videla osnovu za učenje u trenutnom dijalogu. Ona je videla crkvu kao “kritični elemenat” u  zakonodavnom dijalogu i velikog stručnjaka u, na primer, područjima kao što su problemi azila i izbeglica. Na području verske slobode ona je istakla želju da “razlike crkava budu prepoznate u Evropskoj uniji.”

Osvrćući se na protekli dan, Kamal je rekao da je “u govorima koji su izneseni video reformaciju koja nema kraj i implikacije za danas bazirane na Reči Božjoj.”

The post “Reformacija nema kraj”, rekao je adventistički vođa u Evropskom parlamentu first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Dva glavna verovanja

Suprotstavivši se uvreženom učenju svoga vremena, Luter je izneo dva glavna verovanja:
1. Sola Scriptura — Biblija je jedino merilo vere.
2. Ljudska bića se spasavaju isključivo verom, a ne dobrim delima.
Luterovo verovanje u važnost i dostupnost Svetog pisma bilo je toliko jako da je u manje od jedanaest sedmica, skriven u dvorcu Vartburg, preveo Novi zavet na nemački jezik.
Jezični izražaj kojim se služio otvorio je put savremenoj nemačkoj Bibliji koju danas svi koriste.
Sila i snaga reformacije vratila je ljude jednostavnoj a opet tako dubokoj biblijskoj istini. Proučavajući izvorni sadržaj Pisma, Luter je druge mogao poučavati jasno i razgovetno. Prihvativši razumevanje Sola Scriptura, otkrio je da je Pismo samodovoljno, razumljivo razboritim čitateljima, da ono tumači samo sebe i da je dovoljno kao glavni autoritet za hrišćansko učenje. U knjizi Velika borba, Elen G. Vajt komentarisala kako su Luterova verovanja uzdrmala kamen temeljac papske prevlasti. Ona su sadržavala glavno načelo reformacije.

Sola Scriptura, ili Prima Scriptura?

Neke protestantske crkve su kasnije usvojile načelo Prima Scriptura. To učenje kaže da Pismo nije jedini autoritet, već prvi autoritet u veri, što znači da Pismo zauzima prvo mesto u tradicijama i crkvenim odlukama, iako i one imaju autoritet uza samo Pismo.
Koliko god Prima Scriptura dobro zvučala, ona je ipak u suprotnosti s načelima reformacije, zato što Božjoj reči ne daje jedini i glavni autoritet u odnosu na tradiciju i crkvu.
Elen G. Vajt je komentarisala Luterov stav o Sola Scripturi kao nagoveštaj opasnosti od nametanja ljudskih učenja iznad Božje reči. Neustrašivo je napao sumnjivo paganstvo verskih stručnjaka i suprotstavio se filozofiji i teologiji koja je dugo vremena imala uticaj na ljude i nadzirala ih. Proglasio je takve stavove bezvrednim i čak pogubnima. Pokušavao je da usmeri umove slušalaca s mudrovanja filozofa i teologa na istinu koju su propovedali apostoli i proroci.
Oni koji Bibliju doživljavaju kao ljudsku tvorevinu i kritički proučavaju Pismo, često optužuju pobornike Sola Scripture koji Pismo proučavaju prema biblijskim metodama, da su naivni, krivo informisani i ograničeni.
U službenoj izjavi “Metode proučavanja Biblije” koju su izglasali članovi Izvršnog odbora Generalne konferencije, stoji da je onima koji ne veruju u Hristovu božansku prirodu nemoguće da razumeju smisao Njegovog utelovljenja. Isto je tako nemoguće razumeti biblijsku istinu onima koji Pismo doživljavaju kao običnu knjigu, koliko god ga temeljito i pozorno proučavali.
Čak i hrišćanski stručnjaci koji veruju u božansku nadahnutost Biblije, ali se previše zadržavaju na ljudskim aspektima i njezinoj pozadini, mogu potpuno promašiti duhovnu poruku i biti usredsređeni na sam medij. Zaboravljaju da su medij i poruka nerazdvojivi i da je medij bez poruke prazna ljuštura koja ne može zadovoljiti ljudsku duhovnu žeđ. Pobožni hrišćani proučavaju Bibliju na način da shvate njezinu poruku, primjene je u životu i tako jačaju svoju veru.

Pismo i prigovor savesti

Kada je Luter zauzeo svoj stav pred državnim saborom u Vormsu, njegova savest se oslanjala na Pismo, a ne na tradiciju, kulturu ili lično mišljenje.
Rekao je da ako ga ne uvere dokazima iz Svetog pisma i jasnim razlozima, ako ga ne osvedoče istim mestima koja su navedena i ako na taj način njegova savest ne bude potčinjena Božjoj reči, da se ne želi odreći ničega, jer je opasno za hrišćanina da govori protiv svoje savesti.
Kad je bio prisiljen da se odrekne svoje vere zbog zahteva Crkve i države, bez obzira na to što Pismo govori, Luter je bio potpuno jasan da je samo Pismo jedino merilo njegove savesti. Pozvao je vladara, prinčeve i najuzvišenije crkvene vođe da ispitaju i prosude njegove teze pod uslovom da im merilo bude Božja sveta Reč, jer čovek treba slušati jedino nju. Nije hteo da se vrši nasilje nad njegovom savešću, koja je bila zapečaćena i utvrđena samo i isključivo u Božjom rečju.
Luter je dopustio Pismu da vlada njegovim umom i delima. Tako trebamo da činimo i mi. Suština reformacije je lični odnos s Bogom kroz Njegovu Reč i buđenje žive vere.

Reformacija se nastavlja

Reformacija nije započela, niti je završila s Martinom Luterom. Elen G. Vajt je napisala da će se nastaviti sve do svršetka sveta. Bog je kroz istoriju očuvao svoju Reč i kroz prosvetljenje Svetog Duha otkrio nove istine. Od velike je važnosti da znamo da se “nove istine” uvek moraju proveravati Svetim pismom: “Zakon i svedočanstvo tražite! Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore” (Isaija 8,20)
Pismo je bilo središte reformacije i treba da bude središte naših života danas. Moramo biti glasnici Sola Scripture (samo Pisma), Sola fide (samo vere), Sola gratia (samo milosti), Solus Christus (samo Hrista) i soli Deo gloria (slava samo Bogu).
Je li reformacija završila? Naravno da nije! Budimo njezini verni glasnici, zato što će se pred kraj vremena naše svedočanstvo morati temeljiti isključivo na Božjoj reči. Ostanimo verni Bogu i Bibliji, tako da, kad dođe ispit, možemo poput Lutera ostati čvrsto ukorenjeni u Božjoj reči.

Ted N. C. Vilson
predsednik Hrišćanske adventističke crkve u svetu

The post Prigovor savesti i reformacija zapečaćena Božjom rečju first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.