U promovisanju verske slobode, porodičnog života, obrazovanja, zdravlja, uzajamnog pomaganja i zadovoljavanja ljudskih potreba, adventisti potvrđuju dostojanstvo čoveka kao osobe stvorene po Božjem obličju.

Opšta deklaracija o pravima čoveka napisana je 1948. i prihvaćena od strane onih koji su preživeli nezamislivo uništavanje, dezorjentaciju i nevolje Drugog svetskog rata. Ovo strašno iskustvo dalo im je viziju i želju za budućim svetom mira i slobode. Potekla iz najboljeg i najuzvišenijeg dela ljudskog srca, Opšta deklaracija o pravima čoveka je temeljni dokument koji odlučno zastupa dostojanstvo čoveka, slobodu, jednakost i nediskrimnaciju prema manjinama. Od posebne je važnosti osamnaesti član koji podržava bezuslovnu versku slobodu u verovanju i praksi, jer je verska sloboda temeljno ljudsko pravo koje obuhvata i podržava sva ljudska prava.

Danas se Opšta deklaracija o pravima čoveka često krši, a pritom i osamnaesti član. Netrpeljivost često diže svoju odvratnu glavu, uprkos napretku u pravima čoveka postignutom u mnogim zemljama. Adventistička crkva poziva Ujedinjene nacije, vlade, verske vođe i vernike kao i nevladine organizacije da dosledno rade na primeni ove Deklaracije. Političari, vođe sindikata, nastavnici, poslodavci, predstavnici medija i kreatori javnog mišljenja treba ozbiljno da podupru prava čoveka. Tako će se odgovoriti i pomoći smanjenje napredovanja nasilnog verskog ekstremizma, netrpljivosti, zločina i diskriminacije zasnovane na verskom i protivverskom sekularizmu. Na ovaj će način Opšta deklaracija o pravima čoveka dobijati na važnosti i vrednosti, pa neće postati nepotreban dokument.

Ovu je izjavu prihvatio Administrativni odbor Generalne konferencije 17. novembra 1998., a objavilo je Odeljenje za odnose s javnošću pri Generalnoj konferenciji.

The post Izjava povodom pedesete godišnjice „Opšte deklaracije o pravima čoveka“ first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.