Nešto zadivljujuće se događa u Trans-evropskoj diviziji. „Razigrana crkva“ postaje deo života mnogih crkava širom Evrope.  Želimo da to iskustvo doživimo i na našim prostorima.  Sa ovom željom smo u subotu 20. juna, u Sabornoj crkvi u Beogradu ugostili bračni par Kler i Džona Sančeza koji vode projekat „Razigrane crkve“ i koji su tom prilikom održali seminar o načinu rada „Razigrane crkve“ i izneli brojna iskustva. Seminaru su prisustvovali zainteresovani vernici iz crkava Beograd, Novi Beograd i Zemun.

Kler Sančez iz Trans evropske divizije sa Anom Gagić, vođom Dečjeg odeljenja u Jugoistočnoj evropskoj uniji.

„Razigrana crkva“ je vreme kada se porodice okupljaju, jedanput mesečno, kako bi se svi družili, zajednički nešto napravili, jeli zajedno i proslavljali zajedno Boga kroz Njegovu Reč, muziku i molitvu.

„Svi mi koji smo slušali i pratili izlaganja i savete brata Džona i sestre Kler, bili smo poneti njihovim zanosom i željom da nam ukažu na nove mogućnosti i pravce u misionstvu. Izuzetno popodne.
Verujem da uz Božju pomoć i mi preko „Razigrane crkve“ možemo steći nova iskustva. Dovesti decu i roditelje, bake i deke, porodice ka Hristu!“ rekla je Svetlana Paunović, vođa Dečjeg odeljenja u Hrišćanskoj adventističkoj crkvi u Beogradu.

„Razigrana crkva“ je zamisao jedne grupe ljudi iz Velike Britanije. Kao članovi crkve smatrali su kako ne dosežu decu evanđeljem. Imali su lepe građevine i prostore koji, nažalost, nisu služili svojim punim potencijalom. Crkva je imala predivnu grupu kreativnih ljudi koji su želeli da dopru do društvene zajednice stvarajući program za sve starosne uzraste. Tako je ova grupa došla do ideje o „Razigranoj crkvi“.

Načela „Razigrane crkve“ su:

• Ljudima različite starosti pružiti mogućnosti za bogosluženje
• Ljudima različite starosti pomoći da dožive osećaj pripadanja crkvi i jedni drugima
• Omogućiti ljudima zajedničko druženje
• Stvoriti atmosferu u kojoj ljudi mogu izraziti svoje stvaralaštvo
• Pozvati ljude u iskustvo hrišćanske zajednice
• Upoznati ljude s Isusom kroz gostoprimstvo, prijateljstvo, priče i bogosluženje

„Razigrana crkva“ u Hrvatskoj

Za „Razigranu crkvu“ ne postoji određeno vreme već je bilo koje vreme dobro, ako to odgovara crkvi. „Razigrana crkva“ obično počinje dobrodošlicom svima koji pola sata pre početka ulaze kroz otvorena vrata donoseći napitke i kolačiće. Zatim sledi izrada ručnih radova povezanih s temom dana, što traje oko sat vremena. Onda sledi vreme slavljenja kada se svi udružuju u pevanju, molitvi i proučavanju biblijskih priča. Na završetku se poslužuje hrana, a to je vreme za međusobno povezivanje i upoznavanje.

Marija Blažić koja je aktivna u radu sa decom u crkvi Novi Beograd kaže: „Nama u Srbiji gostoprimstvo ne manjka i mogli bi da ga iskoristimo u prave svrhe. Bog nas je blagoslovio svojim darovima koje već koristimo u službi Njemu i možemo da iskoristimo našu kreativnost, kao Božji dar da služimo i u ovom projektu. Kao što smo čuli na seminaru ovo je Božji posao i mi ako mu se predamo imaćemo blagoslov u našem poslu i On će nas voditi u pravom smeru. Svaki vernik, koji do sada nije učestvovao u radu sa decom je dobrodošao u ovom projektu, zato što svaki dar koji smo dobili od Boga možemo iskoristiti u aktivnostima „Razigrane crkve“. Moja je molitva da se svi uključimo i tražimo od Boga snagu i On će voditi svoj posao.“

Izveštaji koji dolaze iz ovih država zaista su zadivljujući. Dve crkve su već organizovale krštenje za osobe koje su ovim putem upoznale vest Evanđelja, a vernici svedoče kako nikada nisu videli toliko ljudi iz okolne zajednice koji učestvuju u nekom programu.

Razigrana crkva je efikasan i inovativan način uključivanja lokalne zajednice i upoznavanja s ljudima koji žive u blizini crkve.

Ako i vašu crkvu zanima „Razigrana crkva“, obratite se vašoj Uniji. Kada to učinite, Trans-evropska divizija će omogućiti obuku i pokroviteljstvo.

Pogledajte foto galeriju sa seminara

The post U Beogradu posejano seme „Razigrane crkve“ first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

U porodičnom krugu se zadovoljavaju duboke i trajne potrebe za pripadanjem, ljubavlju i prisnosti. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni članovi pomažu jedni drugima u postizanju potpune zrelosti i celovitosti. U hrišćanskoj se porodici vrednost i dostojanstvo svakog člana ostvaruje i neguje u atmosferi poštovanja, jednakosti, otvorenosti i ljubavi. U ovom intimnom krugu razvijaju se najranija i najtrajnija stanovišta pojedinca prema odnosima i prenose moralne vrednosti s jednog naraštaja na drugi.

Bog isto tako želi da putem porodičnih odnosa otkrije sebe i svoje puteve. Uz uzajamnu ljubav, poštovanje, intimnost i doživotni zavet kao sastavnim tkivom, brak je odraz ljubavi, svetosti, bliskosti i trajnosti veze između Hrista i Njegove crkve. Vaspitanje i obrazovanje koje vrše roditelji i uzvratna ljubav potomstva na ukazanu im ljubav, odraz je onoga što doživljavaju vernici kao Božja deca. Božjom milošću porodica može biti snažno sredstvo za privođenje njenih članova Hristu.

Greh je izopačio Božje ideale za brak i porodicu. Osim toga, sve veća složenost društva i veliki stres koji opterećuje odnose, danas u mnogim porodicama izaziva krize. Posledice se vide u prekinutim, poremećenim životima i odnosima, obeleženim nepoverenjem, sukobima, neprijateljstvom i otuđenošću. Mnogi članovi porodice, uključujući i roditelje i dede i bake, a posebno žene i deca, izloženi su porodičnom nasilju. Sve veći broj razvoda ukazuje na visoki stepen bračne nesloge i nesreće.

Porodici je potrebna obnova i reformacija unutrašnjih odnosa. To će pomoći da se promene razorno ponašanje i postupci koji danas preovlađuju u mnogim domovima. Zahvaljujući snazi jevanđelja, članovi porodice mogu priznati svoju grešnost, prihvatiti uzajamne nedostatke i u svom životu i odnosima doživeti Hristovo spasiteljsko isceljenje. Premda neki porodični odnosi nisu dostigli ideal i možda nije potpuno ostvareno oslobađanje od štetnih iskustava, tamo gde vlada Hristova ljubav Njegov će Duh promovisati jedinstvo i sklad i takve domove učiniti kanalima životodavne radosti i snage u Crkvi i društvu.

Ovu izjavu za javnost objavio je predsednik Generalne konferencije N. C. Vilson nakon sajetovanja sa šestnaestoricom potpredsednika Hrišćanske adventističke crkve 5. jula 1990. na zasedanju Generalne konferencije u Indianapolisu, saveznoj državi Indijana u SAD-u.

The post Značaj porodice first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Nasilje u porodici vidi se na više načina. Na primer, ono može biti fizički napad na bračnog druga. Zlostavljanje su i emocionalni napadi kao verbalne pretnje, izlivi besa, omalovažavanje i nerealni zahtevi za savršenstvom. Ono može imati oblik fizičke prisile i nasilja u bračnim polnim odnosima ili pretnje nasiljem (zastrašivanje verbalno ili neverbalno). U njega ubrajamo rodoskvrnuće i zlostavljanje ili zanemarivanje maloletne dece od strane roditelja ili drugog staratelja, a koje dovodi do ozleda ili povreda. Nasilje nad starijima vidljivo je u fizičkom, psihološkom, seksualnom, verbalnom, materijalnom i zdravstvenom zlostavljanju ili nebrizi.

Biblija jasno pokazuje da je odlika hrišćanskih vernika kvalitet njihovih ljudskih odnosa u crkvi i porodici. U skladu sa Hristovim duhom je voleti i prihvatiti, ohrabriti i podizati druge, a ne zlostavljati ili potcenjivati jedan drugoga. Među Hristovim sledbenicima nema mesta tiraniji i zloupotrebi vlasti ili autoriteta. Podsticani ljubavlju prema Hristu, Njegovi učenici su pozvani da pokažu poštovanje prema drugima, da brinu za njihovu dobrobit, da muškarce i žene smatraju jednakima i da priznaju kako svako ima pravo na poštovanje i dostojanstvo. Zanemarimo li tako postupiti prema drugima znači povrediti njihovu ličnost i potceniti ljudska bića koja je Bog stvorio i otkupio.

Apostol Pavle govori o Crkvi kao „domaćima u veri“; ona funkcioniše kao proširena porodica i nudi prihvatanje, razumevanje i udobnost svima, a posebno povređenima i oštećenima. Sveto pismo prikazuje Crkvu kao porodicu u kojoj je moguće ostvariti lični i duhovni rast kad osećaji izdaje, odbacivanja i boli daju mesta osećajima oproštenja, poverenja i zdravlja. Biblija govori i o ličnoj odgovornosti hrišćanina da sačuva hram svog tela od oskvrnjenja, zato što je mesto u kome nastava Bog.

Na žalost, porodičnog nasilja ima u mnogim hrišćanskim domovima. Ali preko njega ne možemo olako preći. Ono snažno utiče na život svih na koje se odnosi i često izaziva dugotrajna pogrešna shvatanja o Bogu, sebi i drugima.

Uverni smo da je Crkva dužna:

1. Brinuti za one koji pate od zlostavljanja u porodici i odgovoriti na njihove potrebe tako što će

• Saslušati i prihvatiti one koji pate od zlostavljanja, pokazujući da ih voli i smatra valjanim i dragocenim osobama.
• Ukazivati na nepravdu zlostavljanja i ustati u odbranu žrtava kako u zajednici vere tako i u društvu.
• Osigurati službu brige i pomoći porodicama izloženima nasilju i zlostavljanju, nastojeći žrtvama i počiniteljima omogućiti savetovanje adventističkih stručnjaka, gde je to moguće, ili drugih stručnih službi u društvenoj zajednici.
• Podsticati obučavanje i osnivanje priznatih adventističkih stručnih službi kako za vernike crkve tako i za okolne društvene zajednice.
• Ponuditi službu pomirenja kad pokajanje počinitelja omogućuje razmišljanje o oproštenju i obnovi odnosa. Pokajanje uvek obuhvata prihvatanje pune odgovornosti za učinjeno zlo, spremnost za naknadu u svakom mogućem pogledu i promenu u ponašanju kako bi se zlostavljanje uklonilo.
• Usmeriti svetlost jevanđelja na prirodu odnosa između muža i žene, roditelja i deteta kao i druge prisne odnose, i omogućiti pojedincima i porodici da u svom životu zajedno rastu u skladu s Božjim idealima.
• Čuvati se od izbegavanja žrtava i počinitelja u porodici i crkvenoj zajednici, ali pritom nepopustljivo smatrati počinitelje odgovornima za učinjena nedela.

2. Osnažiti porodični život

• Brigom za poučavanje o porodičnom životu, prožetim milosrđem, u koje je uključeno biblijsko razumevanje uzajamnosti, jednakosti i poštovanje neophodnog u hrišćanskim odnosima.
• Boljim razumevanjem elemenata koji pridonose porodičnom nasilju.
• Razvijanjem mogućnosti da se spreči zlostavljanje i nasilje te ponavljanje ciklusa što ga često vidimo u porodicama i nizu naraštaja.
• Ispravljanjem nasleđenih verskih i kulturnih uverenja kojima se opravdava ili prikriva porodično nasilje. Na primer, iako Bog od roditelja očekuje da primene disciplinu za dobro svoje dece, ova odgovornost im ne daje pravo da pribegnu grubom kažnjavanju.

3. Prihvatiti našu moralnu odgovornost da budemo budni i reagujemo na zlostavljanje u porodicama naših crkava i društvenim zajednicama, i da takvo nasilničko ponašanje proglasimo kršenjem adventističkih načela. Ne smemo umanjivati već ozbiljno uzeti svaki nagoveštaj ili izveštaj o zlostavljanju. Vernici koji ostaju ravnodušni i ne reaguju, odobravaju, produžuju i čak podupiru nasilje u porodici.

Ako želimo živeti kao deca svetla, moramo ukloniti tamu u kojoj se u našoj sredini javlja porodično nasilje. Moramo voditi računa jedni o drugima čak i onda kad je lakše ostati po strani.

___________

Ova izjava se temelji na načelima izraženim u ovim biblijskim tekstovima: 2.Mojsijeva 20,12; Matej 7,12; 20,25-28; Marko 9,33-45; Jovan 13,34; Rimljanima 12,10.13; 1. Korinćanima 6,19; Galatima 3,28; Efescima 5,2.3.21-27; 6,1-4; Kološanima 3,12-14; 1. Solunjanima 5,11; 1. Timoteju 5,5-8.

Ovu je izjavu odobrio i prihvatio Administrativni odbor Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve 26. avgusta 1996, a poslata je na razmatranje na godišnjem zasedanju Generalne konferencije u San Hoseu, u Kostariki, održanom od 1. do 10. oktobra 1996. godine.

The post Nasilje u porodici first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Svesni smo globalne proširenosti ovog problema i njegovih ozbiljnih, dugotrajnih posledica na život svih koji su njime obuhvaćeni. Verujemo da hrišćani moraju reagovati na zlostavljanje i porodično nasilje kako u Crkvi tako i u društvu. Budući da uzimamo ozbiljno izveštaje o zlostavljanju i nasilju, ovaj smo predmet stavili za raspravu na ovom međunarodnom zasedanju. Smatramo da bismo u slučaju ravnodušnosti i nezainteresovanosti pokazali da zanemarujemo, ovekovečujemo i omogućavamo širenje takvog ponašanja.

Prihvatamo odgovornost da sarađujemo s drugim stručnim službama, da saslušamo i brinemo za one koji pate od zlostavljanja i porodičnog nasilja, da otkrijemo nepravde i ustanemo u odbranu žrtava. Pomoći ćemo osobama u nevolji da upoznaju raspoložive stručne službe i dobiju pristup njima.

Kada promenjena stanovišta i ponašanje stvore mogućnost za oproštenje i novi početak, mi ćemo osigurati službu pomirenja. Pomoći ćemo pogođenim osobama da reše odnose koji se ne mogu obnoviti. Angažovaćemo se oko duhovnih pitanja s kojima se susreću seksualno zlostavljane osobe, nastojeći da razumemo uzroke zlostavljanja i porodičnog nasilja i razvijemo bolje načine sprečavanja ponavljanja ciklusa.

Ovu je izjavu odobrio i prihvatio Administrativni odbor Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve, a objavljena je zasedanju Generalne konferencije u Utrehtu, u Holandiji, održanom od 29. juna do 8. jula 1995. godine.

The post Izjava o zlostavljanju i nasilju u porodici first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Prema, na Bibliji zasnovanim „Osnovnim verovanjima Crkve“, brak „treba da odražava svetost, bliskost i trajnost odnosa koji vlada između Hrista i njegove Crkve. Iako možda neki porodični odnosi neće dostići ideal, bračni drugovi koji se potpuno posvete jedno drugome u Hristu, mogu uz vođstvo Svetoga Duha i pomoć Crkve ostvariti zajednicu ljubavi. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni članovi pomažu jedni drugima pri dostizanju pune zrelosti. Roditelji treba da podižu svoju decu u ljubavi i poslušnosti Gospodu. Svojim primerom i rečima treba da ih uče da je Hristos vaspitač pun ljubavi, nežnosti i brige, koji želi da ona postanu udovi Njegovog Tela, članovi Božje porodice.“ (Br. 22)

Elen G. Vajt, jedan od osnivača Crkve, rekla je: „Delatnost roditelja temelj je svake druge delatnosti. Društvo se sastoji od porodice i ono je to što od njega čine glave porodice. Iz srca ‘izvire život’ (Priče 4,23); a dom je srce zajednice, Crkve i naroda. Od uticaja doma zavise dobrobit društva, uspeh Crkve, uspeh i blagostanje nacije.“ (Put u bolji život, str. 215)

Ovu izjavu za javnost objavio je predsednik Generalne konferencije N. C. Vilson, nakon savetovanja sa šestnaestoricom potpredsednika Crkve, 27. juna 1985. na zasedanju Generalne konferencije u New Orleansu, saveznoj državi Luizijani u SAD-u.

The post Izjava o domu i porodici first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.