pomoć - Hrišćanska adventistička crkva https://www.adventisti.net Crkva svih naroda Wed, 25 Jan 2017 08:59:56 +0000 sr-RS hourly 1 „Slane“ lekcije https://www.adventisti.net/slane-lekcije/ Wed, 25 Jan 2017 08:59:56 +0000 http://www.adventisti.net/?p=8965 „Vi ste so svetu.“ Jasno je značenje ovih Isusovih reči, ali neka važna, a meni skrivena značenja, počeo sam da uviđam tek zahvaljujući radu u Adri. Ta dodatna značenja nisu samo važna već možda i ključna, kako za uspešan rad i misiju Adre, tako i za Hrišćansku Adventističku crkvu. Za početak, ov...]]> „Vi ste so svetu.“ Jasno je značenje ovih Isusovih reči, ali neka važna, a meni skrivena značenja, počeo sam da uviđam tek zahvaljujući radu u Adri. Ta dodatna značenja nisu samo važna već možda i ključna, kako za uspešan rad i misiju Adre, tako i za Hrišćansku Adventističku crkvu.

Za početak, ovu sliku nas kao soli svetu treba uvek posmatrati u svetlu Božje misije u svetu. On se prvi vazda napreže da ovaj svet vodi ka konačnom isceljenju. Mi Mu se samo pridružujemo. S tim na umu, evo dve glavne lekcije koje su se iskristalisale dok sam posmatrao koleginice i kolege u Adri u njihovom nesebičnom radu za ljude u potrebi.

So i njeni partneri

So je imala važnu ulogu u društvu i vremenu kojeg je Isus bio deo. Zato je lako razumeti glavno značenje Isusove izjave. Biti so svetu značilo je i još uvek znači biti nalik antibiotiku za različite bolesti ovog sveta; znači i delovati slično analgetiku i antipiretiku, tako da ublažiš patnju patnika i nadahneš očajnike. Ali to nije sve čemu slika soli može da nas pouči. Rad u Adri mi je otvorio oči da zapazim očiglednu činjenicu – Crkva i ADRA ne treba da se ponašaju kao da su same u svom poslu. Naravno, tu je Bog, ali tu su i drugi – ljudi, organizacije, institucije, koji ovako ili onako „guraju“ u istom, dobrom smeru.

Poigrajmo se slikom nas kao soli i zamislimo da smo mi tu da pomognemo da se na Božju trpezu servira – hleb. Slan hleb, naravno. Zamislimo da je to konačni cilj naših napora. Da Bog dobije slan hleb. Mi to nećemo moći sami jer za ukusan, zdrav i slan hleb nije dovoljno da imate so. Potrebno je i neophodno izmešati je sa brašnom, vodom, uljem, kvascem, a ako ste skloni eksperimentima i sa zrnevljem i ko zna čim sve još. So ima svoju ulogu, veoma važnu, nezamenljivu, ali čujte, nema tu mesta za oholost, samodovoljnost, stav nadmoći nad drugim „sastojcima“. Pozvani smo da – sarađujemo. Zapravo, pozvani smo da  budemo partneri sa svima ostalima koji žele isto ili slično što i mi – da ljudima i lokalnim zajednicama i društvu bude bolje nego što jeste.

Razmišljajući na ovaj način, prirodno sam se upitao – a ko su ostali? Osnovna lekcija kojoj me rad u Adri uči jeste da postoje tri glavna igrača u svakom društvu na koje treba računati:

  1. javni sektor – čine ga državna i lokalna vlast, i javne ustanove – zdravstvene, prosvetne, sudske, kao i centri za socijalni rad i policija, itd.
  2. privatni sektor – čine ga preduzeća,
  3. građanski sektor – čine ga građani, udruženja građana, neformalne grupe građana, ali i crkve i religijske zajednice  (Crkva i ADRA spadaju ovde).

Njihov konačni cilj trebalo bi da bude da se nekako doprinese opštem dobru. To bi bio najviši mogući cilj. Da se doprinese dobru ljudi i lokalne zajednice, a pri tom mislimo na naše selo, varošicu, mesnu zajednicu, opštinu ili grad. To je svrha rada svih njih, ili bi makar trebalo da bude.

Moramo biti svesni svih njih i iskreno i mudro nastojati da ponudimo ruku saradnje. Jer ključ je u partnerstvu. Zajedno raditi za dobro svih. Sami niti treba da pokušavamo, niti možemo da postignemo ono što nam je Bog dao da uradimo.

Dok čitaju ovo, neki će se zapitati: „Zar mi ne treba da se čuvamo sveta i onih koji nisu obraćeni i imaju nejasne motive?“ Naravno, moramo se čuvati da ne obljutavimo kao so, da ne napravimo pogrešan kompromis i da dobro uravnotežimo rad na isceljivanju ljudi ovde i isceljivanju za večni život. To je sve važno i nesporno. Ovde je reč o tome da nas Bog poziva na radikalniju veru. Naime, verovatno najuzbudljivija ali, priznajem, ponekad i najteža strana našeg poziva je pružiti ruku na sve te strane, mogućim partnerima, sa verom da Bog među njima ima spremne ljude dobre volje, čistog srca, sposobne i posvećene da rade za dobro svih. Ovo je najteže jer podrazumeva i poniznost sa naše strane, otvorenost prema drugima, spremnost na saradnju i iznad svega – veru u Boga. Veru da je ovaj svet još uvek Njegov (Psalam 24), da On i te kako ima svoje Rave, Felikse, Sirofeničanke i Gamaleile među onima koji nisu iz našeg „vernog plemena“. Štaviše, Sveto pismo nas uči da Bog među „neznabošcima“ uvek ima Rute, Urije i milostive Samarjane koji nas verne – krasne li ironije – mogu da pouče šta znači vernost, čistota, sposobnost i veština, dobrota i – ljubav. Još kako! Možda se čak ispostavi da od te saradnje najveću korist imamo mi, „Izrailj“.

Elem, evo tri primera iz aktuelnog rada Adre, gde se vidi kako saradnja može da izgleda i šta se njom postiže.

Dnevno oko 90 najugroženijih – majki sa decom i maloletnika bez pratnje – u Beogradu prime osnovnu pomoć preko Adrinog Centra koji je proizvod saradnje sva tri sektora.

Prvi primer je projekat osnaživanja mladih romskih porodica u Beogradu u oblasti obrazovanja i privređivanja. Velik broj njih pati od toga što roditelji nemaju završenu osnovnu školu, a i deca idu sličnim stopama. Premda su vredni i žele da zasuču rukave, mogućnosti za zaradu i pristojan život za njih i decu su minimalne. Dužni smo da im stvorimo jednake šanse koje imaju ostali. ADRA sprovodi projekat kojim se pomaže čitavoj porodici i za to obezbeđuju sredstva. Škola „Branko Pešić“ u Zemunu je partner koji nudi zgradu i osoblje koje pomaže roditeljima i deci iz tih porodica da završe osnovnu školu. Nevladina organizacija SOS Dečja sela pomaže da same porodice „ozdravljaju“. Različiti poslodavci nude priliku za praksu, gde se sprovode kursevi namenjeni obučavanju za rad punoletnih korisnika projekta, a nakon toga najvrednije zapošljavaju. ADRA organizuje i nadgleda sav taj proces. Rezultat je da desetine odraslih i dece završi osnovnu školu, punoletni završe kurs za određeno zanimanje, dobiju sredstva za rad i zaposle se.

Drugi primer tiče se izbeglica u Beogradu. Dnevno oko 500 samohranih roditelja sa decom i maloletnika bez pratnje punoletne osobe boravi u Beogradu. Njihove osnovne potrebe su brojne. ADRA vodi Centar u Nemanjinoj 3, blizu železničke stanice, i sprovodi veoma važne aktivnosti zaštite ovih iscrpljenih ljudi. To ne bi bilo moguće da opština nije obezbedila prostor na odličnoj lokaciji, različite društveno odgovorne kompanije donirale nameštaj, rekvizite za aktivnosti sa decom, i da partneri iz drugih nevladinih organizacija ne pomažu Adrinim timovima socijalnih radnika, psihologa i prevodilaca. Rezultat je da dnevno do 100 najuogroženijih primi pomoć u vidu skloništa, suve odeće i obuće, u obliku aktivnosti zahvaljujući kojima se roditelji rasterete i odmore dok se sa decom radi, u vidu pružanja praktičnih informacija koje ih mogu zaštititi od zloupotrebe krijumčara, informacija o komunikaciji sa policijom i drugim organima, i slično.

Saradnjom između Adre, austrijskog preduzeća i lokalnog udruženja građana, osiguran je plasman korpi na evropsko tržište. To je izvor sigurnosti za desetine siromašnih porodica u Šapcu.

Treći primer je zapošljavanje siromašnih sugrađana iz šabačkog kraja. Ispletene korpe od vrbovog pruća koje proizvedu, plasiraju se na evropsko tržište preko jednog preduzeća iz Evropske unije. Jedno udruženje građana iz Novog Sada pomaže tim porodicama da vode administraciju i izmiruju obaveze prema državi. Trenutno oko desetak porodica živi od toga i izlazi iz siromaštva.

Saradnja je ključna. Ono najbolje što so poseduje pokaže se tek kada se izmeša sa ostalim sastojcima. Uloga Adre u ovim slučajevima je između ostalog da bude vezivno tkivo, organizator, neko ko daje pozitivan ton i ukus celokupnoj saradnji. (Ova načela ne važe samo za Adru već i za crkvu i njenu misiju.)

Džak soli

Kad smo kod mešanja i uticaja koji treba da vršimo na okolinu, pronalazimo i drugu lekciju koju učimo u Adri. U Novom zavetu su hrišćani nazvani onima koji su „okusili sile budućeg sveta“ (Jevrejima 6). Postoji nešto moćno u ovoj slici. Obraćenje Bogu se ne ogleda samo u promeni stavova i ponašanja. Najčudesnije je što je ovde reč o tome da je stvarnost Nove zemlje prodrla u namučeno ovde i sada i leči ga. Kao kad je vaskrsli Isus sklonio kamen, iskoračio iz mračne pećine među zabezeknute rimske vojnike i time ovu našu stvarnost nepovratno uveo u predvorje Carstva života i radosti. Mi smo „okusili sile“ tog budućeg Sveta. Znamo da je to moćno i životodavno iskustvo. Sada se upitajmo: dok nastojimo da na ovaj način služimo svom naraštaju, kome će se najpre otkriti ta drugačija stvarnost? Sva je prilika – ne ljudima kojima pomažemo, već onima sa kojima smo se udružili da pomažemo. Dakle, našim kolegama neadventistima iz Adre i svih drugih partnerskih organizacija i ustanova. Jer, kaže naš narod, nekog upoznaš tek kad pojedeš džak soli sa njim. Dok provodimo sa njima vreme u divnom poslu pomaganja ljudima, upoznajemo jedni druge. Utičemo jedni na druge. U Adrinim redovima ima oko 50 profesionalaca – socijalnih radnika, psihologa, prevodilaca, pravnika od kojih većina nisu adventisti. Delimo život i rad jedni sa drugima. U tom suživotu se tačno oseti da li smo deo ovog sveta ili Onog sveta.

Kakvi su odnosi među kolegama u Adri? Svako gleda svoja posla ili su odnosi kao u porodici ali pri tom ipak profesionalni? Kakav je tretman zaposlenih u Adri, a kakva atmosfera? Čuvamo li i podstičemo jedni druge da napredujemo? Kada pomažemo svojim korisnicama, da li nas interesuju pre svega oni ili plata koju dobijemo kroz projekte? To se oseti. Ili, kako se ponašamo kada nesreće pogode čitave grupe ljudi? Tipično, posle katastrofe mnogi donatori žele da daju novac humanitarnim organizacijama, i mnoge ga i dobiju. Kada prođe udarni talas donacija, i veliki donatori po pravilu prestanu da daju sredstva jer se pojavila neka nova katastrofa na drugom kraju sveta; da li i mi odemo sa njima ili ostajemo tu, jer su ostali i ljudi kojima treba podrška u oporavku na duže staze? Da li posmatramo druge organizacije kao puku konkurenciju, da li pristajemo na utakmicu i borbu za opstanak gde gledamo samo svoje interese, ili smo solidarni, iskreno se boreći da i drugi dobiju prostor da rade i doprinesu? Kada vlast ili neko moćan čini nešto nepravedno ili neodgovorno što šteti ljudima kojima pokušavamo da pomognemo, da li ćutimo ili dižemo glas? Da li savijemo glavu da ne bismo ugrozili svoje interese pred vlastima, pokvarili svoj odnos sa vlastima, ili nam je važnija pravda i interes nezaštićenih? Da li nam je humanitarni posao postao opsesija i ovisnost, ili imamo zdrav odnos prema radu? Da li priznajemo svoje greške i nastojimo da unapredimo svoj rad, da se nadalje još više profesionalizujemo? Kako rešavamo probleme?

Džak soli se polako smanjuje, a iz nas i kroz nas do njih – naših koleginica, kolega i naših korisnika, dopiru uticaji i sile, nadamo se upravo Budućeg sveta.

To su neke od „slanih“ lekcija koje nam život ponavlja, s razlogom.

Igor Mitrović,

direktor Adre Srbije

 

The post „Slane“ lekcije first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

]]> Adventisti održali sastanak kako bi koordinisali odgovore na migrantsku krizu https://www.adventisti.net/adventisti-odrzali-sastanak-kako-bi-koordinisali-odgovore-na-migrantsku-krizu/ Thu, 04 Feb 2016 09:23:15 +0000 http://www.adventisti.net/?p=7255 ADRA i vođe Crkve traže načine za pokazivanje više saosećanja ka izbeglicama.

The post Adventisti održali sastanak kako bi koordinisali odgovore na migrantsku krizu first...]]> Izvor: tedNEWS

ADRA i vođe Crkve traže načine za pokazivanje više saosećanja ka izbeglicama.

Nije lako sedeti u komfornoj hotelskoj prostoriji znajući da hiljade migranata prolaze kroz tranzitni centar udaljen samo dva sata vožnje od vas.

Ali komfor nije bila tema sastanka kojem su 18. i 19. januara 2016. godine prisustvovali direktori nacionalnih Adri i vođe Hrišćanske adventističke crkve iz cele Evrope kako bi koordinisali odgovore na migrantsku krizu na kontinentu.

Učesnici dvodnevnog sastanka u Zagrebu u Hrvatskoj, dogovorili su se da uspostave novu službu regionalnog kooordinatora koja će obezbediti da adekvatna pomoć bude dostupna migrantima širom Evrope uključujući i zemlje kao što je Makedonija gde tim Adre čine volonteri i Grčku koja nema službenu kancelariju Adre.

Regionalni direktor, koji će biti izabran u što kraćem roku, radiće sa službenicima Adre u Evropi i vođstvom Trans-evropske i Inter-evropske divizije.

Na sastanku je odlučeno i da se poboljša traženje načina za finansiranje projekata, poboljša komunikacija unutar Crkve, sa javnošću i sa migrantima kao i da se razviju materijali za obuku vernika Crkve kako bi im pomogli da bolje razumeju kako da komuniciraju sa migrantima i izbeglicama.

Učesnici su pažljivo slušali dok je Jasna Barberić, službenik Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice sa dosta emocija iznosila priče o zadovoljenim i nezadovoljenim potrebama naročito kada su u pitanju izražene potrebe za prevodiocima. Ona je izrazila naročito žaljenje nad 4000 izbeglica koje su izgubile svoj život pokušavajući da se morem domognu Evrope.

jasna-barberic-unhcr

Jasna Barberić, UNHCR

“To je veoma zabrinjavajuće jer je naš primarni cilj spasavanje ljudskih života”, rekla je Barberićeva.

Više od miliom ljudi ušlo je u Evropu u toku protekle godine bežeći od ratnih konflikata u Siriji, Iraku i Avganistanu, dok je još 29.500 osoba pristiglo preko mora ove godine.

Poziv za spasavanje ljudskih života koji je uputila Jasna Barberić podudarao se sa porukom koju je na jutarnjem bogosluženju izneo Čad Stjuart, pastor Adventističke crkve u Spenservilu u državi Merilend u Sad-u koja broji 2400 vernika.

“Naš ’najglasniji’ odgovor kao hrišćana mora uvek da bude saosećanje”, rekao je Stjuart iznoseći propoved koju je izneo i prethodne subote u svojoj crkvi.

cad-stjuart

Čad Stjuart, pastor Adventističke crkve u Spenservilu u državi Merilend, SAD

Saosećanje u akciji

Nakon ovoga učesnici sastanka imali su priliku da vide saosećanje u akciji dok su iznošeni izveštaji o adventističkom odgovoru na migrantsku krizu. Izveštaji su uključili autobus sa mobilnom klinikom koji sponzoriše organizacija ASI i koji je parkiran u blizini plaže na grčkom ostrvu Lezbos i Adrin rad na pružanju pomoći u zemljama koje predstavljaju tranzitnu zonu za migrante kao što su Makedonija, Bugarska, Srbija, Hrvatska, Slovenija i Mađarska. Adra i vernici Crkve takođe rade sa izbeglicama u Nemačkoj, Norveškoj, Švedskoj i Finskoj – zemljama u koje je pristigao najveći broj migranata i izbeglica.

Tokom davanja izveštaja govoreno je o velikom broju izazova počevši od hladnog vremena. Maja Ahac, koja je koordinisala rad u tranzitnoj stanici u Sloveniji, rekla je da je maskota lokalne Adre bila pingvin radi hladnih vremenskih uslova. Dok je pohvaljivala svoj tim volontera, ona je takođe istakla i poteškoće sa kojima se migranti suočavaju zbog loših uslova putovanja, bolesti i seksualnog iskorišćavanja na putu do krajnjeg odredišta. Govorila je, takođe, i o govoru i delima mržnje usmerenim kako prema migrantima tako i prema onima koji žele da im pomognu.

Ona se pridružila drugim učesnicima sastanka u izražavanju zabrinutosti o krizi u finansiranju pomoći koja je na pomolu.

“Novčana sredstva će nam nestati do kraja marta”, rekla je Maja Ahac.

maja-ahac-adra-slovenija

Maja Ahac, ADRA Slovenija

Praktična briga može nekada biti jednostavna ali veoma cenjena. Jedan od predstavnika Adre rekao je da su izbeglice bile presrećne radi podele 350 nosiljki za bebe i više od 300 m3 tako potrebne zimske garderobe u Makedoniji.

U Slavonskom Brodu najvećem centru za migrante u Hrvatskoj, koji je udaljen 190 km od mesta sastanka u Zagrebu, radnici Adre shvatili su da je najveća potreba za dopunjavanjem baterija mobilnih telefona te su postavili 18 panela koji omogućavaju 720 mesta za punjenje.

ADRA Srbije pokrenula je “Info centar za azil” u Beogradu koji nudi informacije tražiocima azila, psihološku pomoć i prostor za igru dece i majke koje doje bebe.

igor-mitrovic-adra-srbije

Igor Mitrović, ADRA Srbija

Nova uloga Adre

Dok su nekada kancelarije Adre u Evropi radile kao donatorske agencije koje su slale pomoć ka udaljenim zemljama, sada su se suočile sa novom ulogom kada su njihove zajednice postale preplavljene migrantima.

Službenici Adre traže način da zajedno sa lokalnim crkvama obezbede pomoć za migrante i izbeglice. U Nemačkoj se rad Adre zasniva i potpuno je podržan od strane vernika Crkve. To uključuje obezbeđivanje časova jezika, aktivnosti za migrante tokom perioda kada im nije dozvoljeno da rade i pomaganje migrantima da razumeju vrednosti i stavove lokalne kulture.

Adrin glavni fokus u Švedskoj je na projektima u Jemenu i Siriji, dok lokalne crkve obezbeđuju podršku pristiglim izbeglicama. Članovi jedne crkve su posećivali izbeglice u nekadašnjem adventističkom sanatorijumu koji je Vlada pretvorila u izbeglički centar. Članovi Crkve su zajedno sa ostalima učili izbeglice da skijaju što je neophodna veština za život tokom zime u Švedskoj.

Učesnici sastanka iz svih zemalja koje su primile migrante i izbeglice opisali su situaciju kao prelomnu. U Norveškoj je npr. formirana radna grupa Adre i Odeljenja za zdravlje i obrazovanje Norveške unije konferencija Adventističke crkve. Ova grupa poslala pisma lokalnim crkvama kako bi procenili situaciju i obezbediće potrebnu obuku za vernike na sastanku u mesecu maju.

dzonatan-dafi-adra-internacional

Džonatan Dafi, ADRA Internešnal

Učesnici sastanka su se vratili pitanju finansiranja. Prisutni su zaključili da je najbolji način na koji vernici Crkve mogu učestvovati u pomaganju, naročito oni koji žive daleko od migrantske krize, je da doniraju svoj novac lokalnim kancelarijama Adre.

Volonteri su dobrodošli i mogu kontaktirati svoje lokalne crkve i kancelarije Adre za detalje u vezi pomaganja, naročito u zemljama koje se bore sa migrantskom krizom.

Za Maju Ahac, predstavnicu Adre Slovenije ovaj poziv je hitan s obzirom da Crkva u Sloveniji broji 500 vernika u populaciji od 2 miliona.

“Uprljajte svoje ruke, “ rekla je ona. “Pokrenite se. Uključite se u priču. Vaši životi će biti promenjeni.”

 

The post Adventisti održali sastanak kako bi koordinisali odgovore na migrantsku krizu first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

]]> Od Austrije do Britanije, adventisti dosežu izbeglice i migrante https://www.adventisti.net/od-austrije-do-britanije-adventisti-dosezu-izbeglice-i-migrante/ Wed, 16 Sep 2015 12:38:50 +0000 http://www.adventisti.net/?p=6950 Predsednik Trans-evropske divizije Hrišćanske adventističke crkve Rafat Kamal, koji je i sam ratno dete, poziva na molitvu i pomoć za migrante.

The post Od Austrije do Britanije, adventist...]]> Predsednik Trans-evropske divizije Hrišćanske adventističke crkve Rafat Kamal, koji je i sam ratno dete, poziva na molitvu i pomoć za migrante.

Kako se Evropa bori s poplavom migranata, adventistički vernici širom kontinenta ulažu napor da bi nahranili, pružili utočište, poučili i na druge načine pomogli izbeglicama da uspostave bolje živote.

Rafat Kamal, predsednik Trans-evropske divizije Hrišćanske adventističke crkve, rekao je kako mu je izbeglička kriza oživela sećanja na njegovo detinjstvo provedeno u ratu na Bliskom istoku, te je pozvao adventiste da se ujedine u molitvi i podršci za ADRA-u i adventističke crkve koje pomažu izbeglicama.

“Ja lično ovaj izazov vidim kao priliku da pomognemo našim gostima i postanemo bolji ljudi”, rekao je Kamal za Adventist Rivju. “To je lepota suosećajne velikodušnosti i službe slomljenim ljudskim bićima.”

Evropske vođe se bore s time kako zbrinuti veliki talas migranata, većinom Sirijaca, koji su dospeli u Evropu ovog leta. Mnogi migranti su u ulaznim zemljama na rubu kontinenta, dok se vlasti bore s nagomilanim molbama za azil.

Grčki ministar za migracije upozorio je u utorak da je grčko ostrvo Lezbos kod Turske “na rubu eskplozije” zbog priliva 20.000 sirijskih i afganistanskih migranata. U istoj regiji je u ponedeljak pristiglo neviđenih 7.000 migranata u Makedoniju, nadajući se da će preći u Srbiju, a zatim u Mađarsku, sve dok ne dođu do željenih odredišta poput Austrije i Nemačke.

“Izbeglice su potpuno iscrpljene kad dođu do Srbije”, rekao je Igor Mitrović, direktor ADRA-e Srbija, koji je pomogao da se krajem avgusta otvori Info centar za azilante u Beogradu. “Često nam kažu da iskustva na putu – zlostavljanje, iznuda novca, blizina smrti i puko beznađe – ispadnu još gori od uništenja i metaka u domovini.”

Pročitajte više: https://www.adventisti.net/otvoren-info-centar-za-azilante-u-beogradu/

rad-u-info-centru-za-azil

Rad Info centra za azil možete pratiti putem Facebook stranice Info centra

info-centar

Pratite aktivnosti ADRA-e Srbije na Facebook stranici i pomozite u aktivnostima ove humanitarne organizacije

Adventisti koji rade s Adventističkom humanitarnom agencijom ADRA nalaze se na prvoj liniji pomoći migrantima. Hrvatska i slovenačka ADRA aktivno sakupljaju donacije u artiklima za izbeglice u Grčkoj, Makedoniji i Srbiji. Voz sa deset tona humanitarne pomoći poslat je u Srbiju, dok je Adria Earvejs, državna avion kompanija Republike Slovenije, avionom besplatno prevezla 2,5 tone.

“Ove donacije od članova crkve i građana nailaze na veliku zahvalnost i dolaze do onih koji su pogođeni ovom krizom”, rekao je Kamal, čija Trans-evropska divizija sa sedištem u Britaniji okuplja 22 evropske zemlje, uključujući Srbiju, Mađarsku i Grčku.

Vernici iz raznih mesnih crkava, crkvene organizacije i mesne podružnice ASI-ja, organizacije adventističkih laika, takođe daju novac i donacije u artiklima, kako bi opomogli izbeglicama u raznim delovima Evrope, rekao je Kamal.

“Ohrabrujem naše vernike da upitaju vođe svoje mesne crkve i Adrine službenike o aktuelnim planovima i inicijativama”, rekao je Kamal. “A ako nema planova i inacijativa, ohrabrujem ih da ih pokrenu te aktivno podupru ADRA-u i Crkvu.”

Migrantska kriza je prizvala mnoga sećanja kod Kamala, jer je odrastao u Libanu tokom tamošnjeg građanskog rata koji je trajao od 1975. do 1990. Izgubio je porodicu i prijatelje u mnogim napadima na svoje selo. Jednom se raketa zabila u njegovu kuću i uništila celi sprat. Kamal je napustio Liban 1984. kako bi studirao poslovni menadžment i teologiju na Njubold koledžu (Newbold College of Higher Education), adventističkoj ustanovi u Velikoj Britaniji.

“Migranti su u strahu i bez doma, a mnogi su bili svedoci neizrecivih strahota”, rekao je Kamal. “Moramo im pomoći. To je naša ljudska i hrišćanska dužnost.”

I Njubold koledž je među adventističkim organizacijama koje preduzimaju korake da bi pomogli migrantima. Dva minibusa s volonterima adventistima i studentima poslat će na četiri i po sata dug put do francuske luke Kalais, gde hiljade migranata kampuje u nadi da će dobiti azil u Britaniji, rekao je Alastair Agbaje, kapelan koledža i vaspitač za muške studente, te direktor za službu zajednici pri Trans-evropskoj diviziji. Ova grupa volontera deliće pakete s hranom, odećom i vodom tokom jednog vikenda u oktobru.

Osim toga, Njubold koledž postavlja stranicu za donacije, preko koje će ljudi moći doprineti raznim inicijativama za izbeglice koje koledž namerava pokrenuti u sedmicama koje su pred nama.

U Nemačkoj, ADRA radi zajedno s dvanaest drugih grupa pod krovnom organizacijom Aktion Deutschland Hilft, kako bi skupili novac i donacije u artiklima, rekao je Andreas Maza, zadužen za komunikacije u Inter-evropskoj diviziji Hrišćanske adventističke crkve, koja predstavlja dvadeset evropskih zemalja, uključujući Nemačku, Austriju i Italiju.

U Italiji, ADRA deli hranu, odeću i druge oblike pomoći u sicilijskoj luci Palermu, što je projekat koji je započeo još prošle godine.

Adventistički rad s izbeglicama posebno je efikasan u Austriji, gde više crkava sprovodi rastuće izbegličke programe.

Austrijski ogranak ADRA-e, koji se usredsređuje na dugotrajniju integraciju izbeglica, uz pomoć Austrijske unije Hrišćanske adventističke crkve pokrenuo je članove Crkve na pomaganje izbeglicama, rekla je Korina Vagner, koja nadgleda komunikacije i projekte za ADRA-u u Austriji.

Mesna adventistička crkva u Mudlingu, koja se nalazi oko četrnaest kilometara južno od Beča, već dve godine daje privatne časove mesnoj deci migranata koja se bore sa svojim domaćim zadacima.

adventisticka-crkva-u-Braunau-u-Austriji-daje-organiyuje-casove-za-migrante

“Mnoga deca teško prate školski program zbog problema s jezikom, a njihovi roditelji im baš i ne mogu biti od pomoći”, rekla je Vagnerova.

Početni odziv od petero dece na sedmičnim časovima porastao je na oko dvadeset. Deca dobijaju besplatan ručak, uključena su u sportske aktivnosti i poziva ih se na izlete poput planinarenja i klizanja.

U Beču, ADRA vodi centar za zajednicu koji je isprva bio otvoren za beskućnike, a sada je prepun izbeglica. Centar za zajednicu deli donacije hrane iz supermarketa, daje besplatan doručak jednom sedmično te nudi praktičnu pomoć kroz deljenje informacija o tome kojoj socijalnoj službi se treba obratiti za koju vrstu pomoći. Nedavno je ADRA počela nuditi i časove nemačkog jezika.

“Nekoliko izbeglica iz zemalja poput Sirije i Ukrajine pomažu našim adventističkim volonterima u deljenju besplatnog sedmičnog doručka za beskućnike”, rekla je Vagnerova. “To je lep znak integracije i njihove lične uključenosti!”

U Vilahu vernici brinu za izbeglice u svojem području tako što skupljaju odeću i polovni nameštaj kako bi doseljenicima pomogli da se smeste u stanove. ADRA podupire izbeglice stipendijama za tečajeve jezika i pokriva putne troškove za njihovo polaženje.

U Braunauu i Bogenhofenu adventisti su se uključili pre godinu dana tako što su posetili izbeglički centar. Prvi kontakti su se razvili kad su pomogli izbeglicama da pretvore veliki bivši samostan u vrt za uzgajanje povrća. Članovi crkve su od tada počeli posećivati i druge centre za izbeglice, te sada pružaju tečajeve jezika, pozivaju izbeglice na piknike, vode radionice za učenje šivenja, poučavaju o zdravoj ishrani, te nude pomoć u traženju posla, nalaženju i nameštanju stanova i nabavci polovnih dečjih kolica.

U St. Veitu, mladi su upravo pokrenuli takozvanu Caregroup organizaciju (“grupu za brigu”), nakon što su uspostavili redovni kontakt s glavnim centrom za dolazak izbeglica. Adventisti dobijaju povratne informacije o tome koji artikli su hitno potrebni, te odlaze prikupiti donirani materijal i novac kako bi zadovoljili te potrebe.

U području Vinevajrda, mesni vođa ADRA-e je dio odbora političke koordinacije za integraciju izbeglica. Članovi mesne crkve brinu za porodice izbeglica i pomažu im u integraciji.

U Insbruku i Bruku na Muri, članovi crkve redovno donose polovnu robu u mesne izbegličke centre.

Najmanje dve adventističke crkve u Austriji trenutno odlučuju o molbi ADRA-e da smeste izbeglice u prazne prostorije svojih crkvenih zgrada.

“Nadamo se i molimo se da će to funkcionisati”, rekla je Korina Vagner. “I druge crkve nas kontaktiraju. I one žele pomoći.”

Izvor: Adventist Rivju

The post Od Austrije do Britanije, adventisti dosežu izbeglice i migrante first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

]]> ADRA Hrvatske prikuplja pomoć za migrante koji su se zatekli u Srbiji https://www.adventisti.net/adra-hrvatske-prikuplja-pomoc-za-migrante-koji-su-se-zatekli-u-srbiji/ Mon, 07 Sep 2015 14:16:40 +0000 http://www.adventisti.net/?p=6898 Izvor: www.facebook.com/ADRAHrvatska ADRA – HRVATSKA, B.a.B.e., Centar za mirovne studije i Volonterski centar Vukovarsko-srijemske županije pokreću akciju prikupljanja pomoći za izbjeglice koje su se zatekle u Srbiji. Na osnovi prikupljenih informacija od organizacija koje pružaju pomoć ve...]]> Izvor: www.facebook.com/ADRAHrvatska

ADRA – HRVATSKA, B.a.B.e., Centar za mirovne studije i Volonterski centar Vukovarsko-srijemske županije pokreću akciju prikupljanja pomoći za izbjeglice koje su se zatekle u Srbiji. Na osnovi prikupljenih informacija od organizacija koje pružaju pomoć velikom broju izbjeglica, mole se građanke i građani da, ukoliko su ikako u mogućnosti, donesu:
a) obuću za odrasle i djecu
b) odjeću za odrasle i djecu
c) kabanice i kišobrane
c) higijenske potrepštine (pelene, ulošci, paste za zube, sapuni i sl.)
Pomoć se prikuplja na sljedećim adresama:
U Zagrebu – B.a.B.e., Selska 112 a (dvorišna, zelena kivi zgrada) i ADRA, Rakovčeva 26 (od 9 do 17 sati) i u ulici Đure Deželića 77 (od 17 do 20 sati) te u Županji – Volonterski centar Vukovarsko srijemske županije, Županja, Aleja Matice Hrvatske 4 (od 9 do 17 sati).
Moguće je izvršiti i novčanu uplatu na račun ADRE-Hrvatska, Adventistička agencija za pomoć i razvoj, IBAN: HR5923600001101582233; za uplate iz inozemstva: SWIFT ZABAHR2X s naznakom Abeceda solidarnosti – pomoć za izbjeglice.

The post ADRA Hrvatske prikuplja pomoć za migrante koji su se zatekli u Srbiji first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

]]> ADRA Slovenija poslala avion sa humanitarnom pomoći na ostrvo Lezbos https://www.adventisti.net/adra-slovenija-poslala-avion-sa-humanitarnom-pomoci/ Mon, 07 Sep 2015 13:05:38 +0000 http://www.adventisti.net/?p=6889 Avion natovaren materijalnom humanitarnom pomoći koju je prikupila ADRA Slovenija već je stigao na Lezbos u Grčku. Deljenje pridošle pomoći u Molivosu, gde sada i ADRA ima svoje volontere, izvršila se u subotu i nedelju.

The post ADRA_Lesbos3U samo nekoliko sati prvoga dana akcije, ADRA Slovenija je prikupila 2,5 tone donacija u konkretnoj pomoći, što je najveća dopuštena masa tereta. Ali to nije iznenadilo Maju Ahac, direktoricu ADRA-e u Sloveniji: „Slovenački narod je poznat po svojoj velikodušnosti. Kada je pomoć potrebna, oni je pružaju, iako je većina donacija došla od ljudi s malim primanjima, što takođe nije iznenađujuće – oni razumeju kako je to biti u potrebi. Imali smo velik odaziv; mnogo volontera je došlo i pomagalo. Do srede naveče, prvoga dana prikupljanja humanitarne pomoći u Ljubljani, svi donirani artikli za Lezbos su zapakovani, izvagani, popisani i pripremljeni za transport. Morali smo iznajmiti još jedno skladište za noć! A to je bio samo prvi dan prikupljanja u Ljubljani!“

ADRA_Lesbos4ADRA Slovenija je dobila priliku da pošalje humanitarnu pomoć na Lezbos u ponedeljak uveče preko HOC-a (Centra za humanitarni odgovor) koji vodi SLOGA, platforma slovenačkih nevladinih organizacija za razvoj i humanitarnu pomoć. Zahtjev HOC-u poslat je od strane jednog lekara i jednog veterinara koji su bili na godišnjem odmoru na Lezbosu i videli mnogo izbeglica u nevolji bez pružene pomoći. Nije bilo mnogo vremena za planiranje akcije pošto je teret morao biti u slovenačkoj državnoj vazdušnoj luci u četvrtak do 15 časova. Poslednji čarter let na Lezbos u Grčkoj bio je ujutro u petak. I uzleteo je s humanitarnom pomoći koju je prikupila ADRA Slovenija.

Pripreme su započele u utorak.  Prvo je započeto prikupljanje donacija u novcu. Koristšćeni su društveni mediji poput Facebooka i Twittera kako bi širili informacije o aktivnostima Adre. Isprva je postojala namera da se materijalne donacije skupljaju samo u Ljubljani, ali u samo nekoliko sati, ljudi iz cele Slovenije su se počeli organizovati, volontirati, te se pojavila potreba za novim mestima prikupljanja. Do kraja dana, postojalo je jedanaest službenih mesta za prikupljanje, te više od 12 neslužbenih. Ovo je zadobilo mnogo medijske pažnje. Svi glavni mediji u Sloveniji su izvestili o ovoj humADRA_Lezbos1anitarnoj akciji.

U sredu je počelo prikupljanje u malom skladištu Adre Slovenije u Ljubljani. U samo nekoliko sati, prikupljene su potrebne 2,5 tone materijalnih donacija. Ali donacije su nastavile stizati pa je iznajmljeno još jedno skladište. Do kraja dana, površina od ukupno 300 m2 bila je prekrivena materijalnim donacijama! To je opet privuklo mnogo medijske pažnje, te  je ADRA i dalje bili glavna vest u Sloveniji.

The post ADRA Slovenija poslala avion sa humanitarnom pomoći na ostrvo Lezbos first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

]]> Beskućnici i siromasi https://www.adventisti.net/beskucnici-i-siromasi/ Mon, 18 May 2015 20:37:46 +0000 http://localhost/wordpress/?p=4121 U svetu kojim hara greh umnožavaju se gorki plodovi pohlepe, rata i neznanja. Čak i u takozvanim „bogatim društvima“ raste broj beskućnika i siromašnih. Više od 10.000 ljudi svakog dana umire od gladi. Dve milijarde su pothranjene a hiljade ih godišnje oslepi zbog nedostataka u prehra...]]> U svetu kojim hara greh umnožavaju se gorki plodovi pohlepe, rata i neznanja. Čak i u takozvanim „bogatim društvima“ raste broj beskućnika i siromašnih. Više od 10.000 ljudi svakog dana umire od gladi. Dve milijarde su pothranjene a hiljade ih godišnje oslepi zbog nedostataka u prehrani. Približno dve trećine svetskog stanovništva uhvaćeno je u krug gladi, bolesti i smrti.

Neki su sami odgovorni za svoje stanje, ali većina ovih pojedinaca i porodica izložena je bedi zbog političkih, ekonomskih, kulturnih ili društvenih zbivanja na koja uglavnom ne mogu uticati.

Istorijski gledano ovi su ljudi našli pomoć i podršku u srcima sledbenika Isusa Hrista. U mnogim slučajevima Crkva je osnivala dobrotvorne ustanove koje su kasnije preuzimale ustanove vlasti, ili obrnuto. Ove ustanove, oslobođene ideološke nesebičnosti, odraz su priznanja društva da je u njegovom vlastitom interesu milosrdno postupati s onima koji imaju manje sreće.

Sociolozi nam kažu da u uslovima siromaštva veliki broj zala nalazi plodno tlo. Osećaji beznađa, otuđenosti, zavisti i ogorčenosti često izazivaju asocijalna stanovišta i ponašanje. A društvo onda mora plaćati posledice takvih zala putem sudova, zatvora i socijalnih ustanova. Siromaštvo i nesreća sami po sebi nisu uzroci zločina niti su za njih opravdanje. Ali kad se ljudi ogluše na molbe za milosrđem, lako sledi obeshrabrenje pa čak i ogorčenost.

Zahtevi za hrišćanskim milosrđem nisu neutemeljni. Oni nisu zasnovani na nekoj pravnoj ili čak socijalnoj ugovornoj teoriji već počivaju na jasnom učenju Svetog pisma: „Pokazao ti je, čovječe, što je dobro, i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smjerno pred Bogom svojim.“ (Mih. 6,8)

Adventistima je posebno drago pedeset i osmo poglavlje Knjige proroka Isaije. Smatramo da smo prema ovom poglavlju dužni biti „popravljačem razvalina, i obnoviteljima puteva do naselja“ (stih 12).

Pozvani smo da „razvežemo sveze bezbožnosti“, „podeliti hleb svoj s gladnima, uvesti pod krov svoj beskućnike, odenuti onog koga vidiš gola“ (stihovi 6.7). Kao popravljači razvalina mi trebamo da brinemo za siromahe. Ako delima milosrđa i ljubavi sprovodimo načela Božjeg zakona, mi ćemo svetu prikazati Božji karakter.

Da bismo danas ostvarili Hristovu službu, moramo činiti ono što je On činio; ne samo propovedati jevanđelje siromasima, već lečiti bolesne, hraniti gladne, podizati prezrene (vidi Luka 4,18.19; Mat. 14,14). No Matej 14,16 pojašnjava da narodu „nije [bilo] potrebno da odlazi“. Hristovim sledbenicima je dovoljan Njegov lični primer.

U odgovoru na Judinu lažnu brigu za siromahe: „Siromahâ ćete uvijek imati sa sobom, a mene nećete imati uvijek“ (Matej 26,11), Hristos nas podsjeća da je ljudima više od svega potreban „Hleb života“. Stoga i mi prepoznajemo nerazdvojivost fizičkog i duhovnog. Podržavanjem planova crkve i društva da olakša patnje, zajedno s pojedinačnim i ujedinjenim delima milosrđa, mi povećavamo upravo ovaj duhovni napor.

 

Ovu izjavu za javnost objavio je predsednik Generalne konferencije N. C. vilson nakon savetovanja sa šestnaestoricom potpredsednika Crkve 5. jula 1990. na zasedanju Generalne konferencije u Indianapolisu, saveznoj državi Indiana u SAD-u.

 

 

The post Beskućnici i siromasi first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

]]> ADRA neprestano pomaže izbeglicama iz Sirije https://www.adventisti.net/adra-neprestano-pomaze-izbeglicama-iz-sirije/ Tue, 02 Jul 2013 22:05:48 +0000 http://www.adventisti.net/ ADRA je ponudila pomoć stotinama izbegličkih porodica koje su pobegle zbog sukoba u Siriji, s naročitim ciljem na neregistrovanim izbeglicama, kažu službenici.

The post ADRA neprestano pomaže izbeglicama iz ...]]> ADRA je ponudila pomoć stotinama izbegličkih porodica koje su pobegle zbog sukoba u Siriji, s naročitim ciljem na neregistrovanim izbeglicama, kažu službenici.

Tokom protekle godine ADRA je ponudila pomoć u novcu za više od 100 porodica kako bi pomogla u plaćanju smeštaja u susednom Jordanu, kaže Tieri Van Bignut, direktor ADRE za hitni menadžment. Agencija je takođe, u partnerstvu sa vladom Nemačke, podelila zimsku odeću za više od 3,500 porodica koje žive u izbegličkom logoru Al Zatari u Jordanu.

Dve godine su izbeglice bežale od građanskog rata u Siriji u kome je smrtno nastradalo više od 70,000 ljudi, prema Ujedinjenim nacijama. Pobeglo je oko 1,5 miliona ljudi, mnogi u Jordan, Libanon i Tursku.

Van Bignut kaže da ADRA procenjuje da je broj izbeglica veći jer se mnogi nisu registrovali.

„Neki ljudi se boje da daju svoja imena zbog straha od osvete,“ rekao je Van Bignut. Agencija je prošle godine u partnerstvu sa ADROM Bliski istok Severna Afrika i Jordanskom hasemitskom dobrotvornom organizacijom, ponudila otprilike 140 dolara svakog meseca, u trajanju u tri meseca, neregistrovanim porodicama kako bi im pomogla da plate smeštaj.

Takva asistencija pomogla je ljudima kao što je Amara, koja je službenicima ADRE rekla da je došla u Jordan sa svoje petoro dece dok je njen bivši muž ostao u Siriji sa svojom novom ženom. Ovim novcem mogla je da plati smeštaj u stanu bez nameštaja i grejanja. Rekla je da je takođe mogla da kupi neke neophodne lekove za njene srčane probleme.

Jedan drugi primalac pomoći, čovek po imenu Musa, došao je u Jordan sa ženom i šestoro dece. Njihove finansije su se istopile nakon što su prodali poslednji komad zlatnog nakita koji su doneli od kuće.

ADRA je prepoznala i druge potrebe u regionu i sada primenjuje projekat koji će pružiti ginekološku i akušersku negu sirijskim ženama izbeglicama u Vest Bekau u Libanonu. U Bejrutu, agencija planira školu koja bi obezbedila pola dana nastave deci izbeglicama, koja sada ne primaju nikakvo obrazovanje. Još jedan projekat je mobilna klinika u Dolini Jordan, u području kojem se bavi veoma malo nevladinih organizacija.

„Potrebe su ogromne,“ kaže Van Bignut.

On procenjuje da su više od 70 posto izbeglica žene i deca. Mnogi muškarci ostali su u Siriji.

The post ADRA neprestano pomaže izbeglicama iz Sirije first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

]]>