nedelja - Hrišćanska adventistička crkva

Izraelski premijer Netanijahu razmatra skraćivanje radne nedelje u Izraelu na četiri dana

urednik — Fri, 22 Jul 2011 12:47:37 +0000

Izvor: Haaretz, jul 2011,

Izraelski „Haaretz“ piše da Premijer Netanijahu razmatra proglašenje nedelje još jednim neradnim danom, dok bi se petkom radilo do podne.

Premijer Izraela Bendžamin Netanijahu je izjavio da je spreman da razmotri skraćivanje radne nedelje u Izraelu na četiri dana i produženje vikenda. Predlog je došao od potpredsednika vlade Silvana Šaloma koji kaže da je prelazak na duži vikend neophodan što je pre moguće radi usklađivanja sa razvijenim državama sveta.

Netanijahu je na sastanku partije Likud odredio profesora Eugena Kandela, predsedavajućeg Nacionalnog ekonomskog saveta i ekonomskog savetnika premijera, da razmotri mogućnost pretvaranja nedelje u neradni dan, tako da bi subota i nedelja bile neradne a petkom bi se radilo do podne. Očekuje se formiranje odbora koji će sačinjavati svi relevantni ministri a koji će ispitati posledice ovog predloga. Netanijahu je izjavio da je ovaj problem komplikovan i da zahteva ozbiljno istraživanje iz više uglova, ekonomskog, socijalnog, verskog i ideološkog. Šalomovu inicijativu su podržali Izraelsko udruženje proizvođača, Udruženje hotelijera, Privredna komora, Sindikat nastavnika, Savez lokalnih vlasti, Nacionalni ekonomski savet i generalni direktor Kancelarije premijera, piše „Haaretz“.

Dva likudova člana parlamenta podnela su privatne predloge o uvođenju dugog vikenda, s ciljem da se izvrši pritisak na vladu da donese odluku da realizuje ovu inicijativu. U zamenu za produženje vikenda, radilo bi se pola sata duže svakog radnog dana.

List navodi da je jedan od razloga za ovaj predlog odsustvo “stvarnog” vikenda u Izraelu, onakvog kakav postoji u ostatku zapadnog sveta, imajući u vidu da je više od 75 % svetske populacije i 100% populacije razvijenog sveta prihvatilo subotu i nedelju kao svoje dane odmora, i dodaje da bi po mišljenju Šaloma ova promena bila dobra za izraelsku ekonomiju, izvoznike, trgovce na berzi i visoko tehnološke kompanije.

Promena bi takođe vodila ka petodnevnoj školskoj nedelji, što bi podrazumevalo uvođenje dugog školskog dana i ručka u školi, a dug školski dan uklonio bi ograničenja za mnoge zaposlene žene, omogućavajući im da napreduju do rukovodećih pozicija. Uz to, dug vikend bi pomogao da se razviju kulturne aktivnosti i aktivnosti u slobodno vreme, sa pokretima mladih koji će moći da organizuju aktivnosti za školsku decu u nedelju.

The post Izraelski premijer Netanijahu razmatra skraćivanje radne nedelje u Izraelu na četiri dana first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

U Evropi se predlažu neradne nedelje

urednik — Wed, 20 Jul 2011 13:41:49 +0000

Jun 2011, Brisel, Belgija, APD/ANN

Jedna nova alijansa zagovara uravnotežene radne uslove u Evropi, tražeći od Ekonomskog i društvenog odbora Evropske unije da proglasi nedelju „danom slobodnim od posla“ kao novo radno pravilo za sve zemlje članice.

Evropska nedeljna alijansa je mreža koja se sastoji od 65 civilnih društvenih organizacija, trgovinskih unija i crkava koje smatraju da bi neradne nedelje i pošteni radni sati stvarali zdravije porodice i ojačali društvenu koheziju među zemljama članicama EU.

Predlog alijanse iznet je tokom konferencije o uticaju rada nedeljom na zdravlje, bezbednost i društvenu integraciju evropskih radnika, koja je 20. juna privukla u Brisel psihologe, društvene naučnike i druge stručnjake.

„Neradna nedelja i prikladni radni sati su zasluženo pravo svih građana Evrope,“ navodi se u osnivačkoj povelji alijanse. Definicija povelje o „prikladnim radnim satima“ isključuje rad „kasno uveče, noću, tokom javnih praznika i nedeljom.“

Predstavnici za versku slobodu Crkve adventista sedmog dana upozoravaju da bi predloženi zakon mogao da naruši slobodno izražavanje religije, bez obzira na njegove dobronamerne ciljeve za smanjivanje stresa i preteranog rada.

„Podržavamo izjavu da je ljudima potreban dan odmora kako bi se postigla ravnoteža u radu i životu, što doprinosi zdravlju i bezbednosti radnika,“ rekao je Rafat Kamal, sekretar za odnose s javnošću i versku slobodu Crkve adventista sedmog dana u Severnoj Evropi, dodajući da je tu ideju najpre izneo sam Bog, koji je odmarao nakon biblijske sedmice stvaranja.

„Istovremeno, želimo da budemo sigurni da će oni, kojima nedelja nije verski dan odmora, biti poštovali i tolerisani,“ rekao je Kamal.

Evropski jevrejski kongres još nije komentarisao o predloženoj neradnoj nedelji. Evropa je takođe i dom za oko 13 miliona Muslimana, koji svetkuju petak.

„Nadam se da će partneri u Evropskoj nedeljnoj alijansi ceniti mnogostruke dimenzije zemalja Evropske unije i važnost poštovanja onih koji imaju drugačije verske poglede i običaje,“ rekao je Kamal.

Katolici u Evropi sa dobrodošlicom dočekuju predlog. Maksimilijan Ajhern, rimokatolički biskup Linca u penziji, nazvao je neradnu nedelju „najstarijim društvenim zakonom hrišćansko-jevrejske civilizacije.“ „Uobičajeni dan odmora, društveni značaj koji ide zajedno s njim i proslavljanje Gospoda su najvažnije hrišćanske vrednosti i nezamenjive su za ljudsko dostojanstvo,“ kaže on.

Alijansa podstiče EU i njene zemlje članice da „preduzmu sve zakonske i političke mere“, kako bi se postiglo „bolja ravnoteža između privatnog i profesionalnog života,“ beleži izjava za javnost od 20. juna.

The post U Evropi se predlažu neradne nedelje first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Komentar: Evropska nedeljna alijansa treba da popravi svoj predlog

urednik — Wed, 20 Jul 2011 13:27:10 +0000

Jun 2011, Silver Spring, Merilend, Sjedinjene Države

Nedelja ne treba da bude proglašena službenim danom odmora za evropljane, ali ako novi predlog bude prihvaćen, on treba da se popravi tako da obuhvati sve one koji imaju drugi dan odmora.

Ko može da se protivi ideji da će svi imati prednosti od sedmičnog dana odmora i opuštanja? Ovo naizgled samo-dokazujuće mišljenje upravlja novim pokretom u Evropi da se vrati nedelja kao dan odmora za premorene i preterano izložene stresu evropljane. Evropska nedeljna alijansa uputila je svoj predlog Ekonomskom i Društvenom odboru Evropske unije u Briselu 20. juna, tvrdeći da ako se nedelja proglasi „danom slobodnim od rada“ širom Evrope, rezultat bi bile zdravije porodice, više kohezivno društvo i uravnoteženiji način života za sve.

To su vredni ciljevi. Nije teško videti zašto se Evropska nedeljna alijansa odlučila za nedelju kao dan koji najviše odgovara njihovim planovima. Još pre 4. veka, kada je novo hrišćansko Rimsko carstvo proglasilo nedelju kao obavezni dao odmora, prvi dan sedmice (dan Sunca) već je bio dan sa snažnim verskim – to jest paganskim – asocijacijama. Postoje duboki tradicionalni i istorijski razlozi zašto nedelja, od svih dana u sedmici, treba da bude predložena kao dan odmora za evropljane. Ali ako kopate malo dublje, postaće jasno da objavljivanje nedelje – ili bilo kog drugog dana – kao službenog dana odmora u Evropi izaziva značajne komplikacije.

Može li današnja pluralistička Evropa da priušti da marginalizuje svojih 13 miliona Muslimanskih stanovnika koji petkom idu u džamiju? A šta je sa značajnom zajednicom Jevreja i Adventista sedmog dana u Evropskoj uniji koji svetkuju subotu – najstariji biblijski dan odmora koji svoje korene ima u izveštaju o Stvaranju iz Prve knjige Mojsijeve?

Ako je, kao što tvrdi Evropska nedeljna alijansa, jedan od glavnih ciljeva „veća društvena kohezija,“ onda otuđivanje značajnih verskih grupa i otežavanje da oni praktikuju svoju religiju sigurno nije najbolji put kojim treba da se ide.

Da, sedmični dan odmora je od vitalne važnosti. Mnoge studije povezale su redovni dan odvajanja od poslovnih briga sa značajnim zdravstvenim i društvenim prednostima. Što se toga tiče, Evropska nedeljna alijansa je na pravom putu. Ipak, određivanje jednog dana – nedelje – kao službenog dana odmora vodi do gomile društvenih i zakonskih problema, problema zapošljavanja, koji će na kraju biti daleko od „odmora.“

Ponovo se slažem da istorija i tradicija u Evropi treba da odigraju značajnu ulogu u njenoj današnjoj kulturi. Nema sumnje da zaštita i poštovanje prava ljudi da imaju sedmični dan odmora treba da bude prioritet.

Ipak, jednako je važno pravo svih ljudskih bića da urede svoj život na način koji je dosledan njihovim verskim ubeđenjima. Ovo pravo zapisano je u mnogim internacionalnim poveljama. To je temelj, aspekt ljudskog dostojanstva o kojem se ne može pregovarati.

S poštovanjem, podstakao bih članove Evropske nedeljne alijanse da poprave svoj predlog, priznajući da svakome treba da bude zagarantovan dan slobodan od rada, kako bi svaka osoba imala pravo da živi, obožava i da, čak se i odmara, prema diktatu svoje savesti.

Džon Grac, generalni sekretar Internacionalnog udruženja za versku slobodu.

The post Komentar: Evropska nedeljna alijansa treba da popravi svoj predlog first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

U Loma Lindi raznošenje pošte subotom

urednik — Sun, 08 May 2011 15:10:21 +0000

Izvor: ANN

Stanovnici Loma Linde u Kaliforniji u Sjedinjenim Državama, koji su navikli da se pošta koja stiže vikendom već 80 godina isporučuje nedeljom, počeće od sada subotom da primaju poštu. Još od početka 1930-tih godina, federalna vlada, kao uslugu uglavnom adventističkom stanovništvu od otprilike 20,000 ljudi, raznosila je poštu nedeljom a ne subotom, a taj običaj moraće da se ukine zbog troškova, kažu službenici Pošte.

Službenici Pošte kažu da će promena dovesti do blagovremenijeg isporučivanja pošte kao i uštede u troškovima, jer poštari koji su radili nedeljom morali su da budu honorarno plaćeni. Predstavnica pošte Eva Džekson rekla je da pošta koja se pošalje petkom više neće sedeti neobrađena sve do ponedeljka, jer stanovnici Loma Linde ne rade subotom, a zaposleni na drugim mestima ne rade nedeljom.

Stanovnici i vođe crkve u Loma Lindi imali su različite reakcije.

„Grad su osnovali Adventisti sedmog dana. Održavaju ga Adventisti sedmog dana… Šokirana sam zbog ove promene,“ rekla je stanovnica Loma Linde, Silvija Šepard. „Spremna sam da idem i stojim ispred pošte sa peticijom.“ Gradonačelnik Loma Linde, Rodes Rigsbi, koji je takođe adventista, rekao je da to neće biti problem.

„Bila je to ljubazna usluga da poštu dobijamo nedeljom,“ rekao je. „Neki adventisti širom sveta primaju poštu subotom pa nisu strahovito uvređeni. Vidim kako bi neki ljudi želeli da sve bude kao i pre i možda će praviti peticiju… Što se mene tiče, gradska vlada je katolička, jevrejska, budistička, adventistička, sve to odjednom. Nikako nije isključivo adventistička.“

Dve najveće adventističke crkve u području imaju 11,000 vernika. U gradu Loma Linda ima više od dvanaest adventističkih crkava.

The post U Loma Lindi raznošenje pošte subotom first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.