Kad se sukobi s ovim uzburkanim i zbunjenim svetom, adventistička savest se budi. Zastupnici na pedeset i trećem zasedanju Generalne konferencije pozivaju Božji narod u svim zemljama da se ozbiljno mole za mir u svetu i zadržavanje vetrova sukoba i rata. Adventisti moraju rečima i primerom zastupati i nastojati oko mira i dobre volje među ljudima. Tako će biti poznati kao mirotvorci i graditelji mostova.

Pozivamo sve adventiste i sve ljude dobre volje da, koliko do njih stoji, pomognu u stvaranju atmosfere saradnje i bratstva, što će dovesti do razmene između različitih kultura i ideoloških sistema i boljeg razumevanja među ljudima svih rasa, vera i političkih opredeljenja.

Zbog kratkoće vremena, i s obzirom na bezbrojne prilike koje se za svedočenje i napredovanje jevanđelja pružaju Božjem narodu, dok još uvek preovlađuje pred-apokaliptično stanje mi ozbiljno pozivamo svako Božje dete da sudeluje u zajedničkom evanđeoskom programu otpočetom na svim kontinentima i vođenim „Njegovim Duhom“.

Ova je izjava prihvaćena na zasedanju Generalne konferencije u Dalasu, saveznoj državi Teksas, u aprilu 1980.

The post Izjava o poruci mira za sve ljude dobre volje first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Tolerancija, sposobnost da pretrpimo nepovoljne okolnosti, samo je početak. Hrišćani i svi ljudi dobre volje moraju se uzdići iznad ovog negativnog koncepta i pokazati simpatiju ne samo za drukčije verovanje i postupke nego i za ona koja se protive vlastitima. Dijalog je svakako bolji od ogorčenog napada. Ljudska bića moraju naučiti da se slažu ili ne slažu bez primene nasilja; moraju biti u stanju raspravljati o različitim gledištima bez mržnje ili ogorčenosti. To ne znači povodljivost ili ropsku pokornost, već saradnju i poštovanje jednakih prava drugih. Svaka osoba ima pravo i odgovornost da snažno i upečatljivo izrazi ideje i ideale, a da pritom ne dođe u stanje ključanja nasilnih reči ili postupaka.

Na kraju, tolerancija u najboljem slučaju znači ne samo prihvatanje drugih gledišta i ljudi, već i napredovanje u blagonaklonosti, reagovanju i razumevanju drugih tj. svakog drugog ljudskog bića.

Ovu je izjavu odobrio i prihvatio Administrativni odbor Generalne konferencije, a objavljena je na zasedanju Generalne konferencije u Utrehtu, u Holandiji, održanom od 29. juna do 8. jula 1995. godine.

The post Izjava o toleranciji first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Danas vlada nova situacija kojoj nema premca u istoriji. Ljudska bića su stvorila sredstva za vlastito uništenje, sredstva koja postaju sve „delotvornija“ i „savršenija“ iako ne možemo reći da su to prave reči. Od Drugog svetskog rata na ovamo civili nisu povremeno ili slučajno povređeni; oni su postali ciljevi.

Hrišćani veruju da je rat posljedica greha. Od čovekovog pada u greh sukob je postao trajna pojava u ljudskom životu. „Sotona uživa u ratu. Njegov cilj je podsticanje naroda da zarate jedni protiv drugih.“ (Velika borba, str. 506) To je njegova taktika diverzije kako bi omeo propovjedanje jevanđelja. Premda je u poslednjih četrdeset godina (prim. prev. pisano 1985.) sprečen globalni sukob, ipak je između nacija i u samim zemljama vođeno oko sto i pedeset ratova, pri čemu su milioni izginuli u ovim sukobima.

Danas zapravo svaka vlada tvrdi da radi na razoružanju i miru. Poznate činjenice kao da pokazuju suprotno. Narodi troše veliki deo svojih proračuna za gomilanje nuklearnog i drugog ratnog materijala, dovoljnog da uništi danas postojeću civilizaciju. U vestima izveštavaju o milionima ljudi, žena i djece koji pate i umiru u ratu i građanskim nemirima pa moraju živeti u bedi i siromaštvu. Trka u naoružavanju, s velikim rasipanjem novca i materijala, jedna je od najočitijih bestidnosti našeg doba.

Stoga je u redu i ispravno što hrišćani promovišu mir. Hrišćanska adventistička crkva poziva svaku zemlju da svoje „mačeve“ prekuju „u plugove, a koplja u srpove“ (Isaija 2,4). Na Bibliji zasnovano Osnovno verovanje broj 7 tvrdi da su muškarci i žene „stvoreni na slavu Bogu“ i „pozvani da ljube Boga i jedni druge i da se brinu o svojoj okolini“, a ne da uništavaju ili povređuju jedni druge. Sam Hristos je rekao: „Blago onima koji mir grade, jer će se zvati sinovi Božji!“ (Matej 5,9)

Premda službene izjave Crkve neće doneti mir, prava hrišćanska crkva će između prvog i drugog Hristovog dolaska raditi na miru. Međutim nada u Drugi dolazak ne sme živeti u društvenom vakumu. Adventistička nada se mora pokazivati i preobraziti u trajnu brigu za dobrobit svakog člana ljudske porodice. Istina je, delovanje hrišćana danas i sutra samo po sebi neće osigurati carstvo mira; sam će Bog doneti ovo carstvo povratkom svog Sina.

U svetu ispunjenom mržnjom i borbama, svetu ideoloških i vojnih sukoba, adventisti žele biti poznati kao mirotvorci i zalagati se za pravdu i mir u svetu pod Hristom kao glavom novog čovečanstva.

Ovu izjavu za javnost objavio je predsednik Generalne konferencije Nil C. Vilson, nakon savetovanja sa šestnaestoricom potpredsednika Crkve, 27. juna 1985. na zasedanju Generalne konferencije u Nju Orleansu, saveznoj državi Luizijani u SAD-u.

The post Izjava o miru first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.