Siromaštvo. Siromaštvo utiče na razvoj dece, uskraćujući im potrebnu hranu, odeću i sklonište, te ozbiljno šteti njihovom zdravlju, vaspitanju i obrazovanju.

Nepismenost. Nepismenost otežava roditeljima da nađu zaposlenje, da brinu za svoju porodicu ili da dete iskoristi svoje mogućnosti.

Loša zdravstvena njega. Milioni dece lišeni su zdravstvene nege jer nemaju odgovarajuće zdravstveno osiguranje ili žive u područjima u kojima ne postoji zdravstvena briga.

Izrabljivanje i ranjivost. Deca se zlostavljaju i iskoriš’avaju kad ih upotrebljavaju kao jeftinu radnu snagu, uz duge radne sate a malu platu, u ratnim sukobima i izopačenim seksualnim zadovoljstvima odraslih počinilaca i kad su izložena izričitim seksualnim materijalima u masovnim medijima i na Internetu.

Nasilje. Svake godine mnoštvo dece umire nasilnom smrću. Velika većina onih koji stradaju u ratnim sukobima su žene i deca. Deca nose duboke fizičke i psihološke ožiljke pa i nakon prestanka borbi.

Kao odgovor na spomenute probleme i potrebe, adventisti zastupaju sledeća prava dece:

1. Pravo na stabilan dom u kome vlada ljubav, u kojem su sigurna i slobodna od zlostavljanja.
2. Pravo na dovoljno hrane, odeću i zaklon.
3. Pravo na odgovarajuću zdravstvenu negu.
4. Pravo na obrazovanje koje će decu pripremiti za pozitivnu ulogu u društvu tako što će razviti svoje lične mogućnosti i postati sposobna za privređivanje.
5. Pravo na versko i moralno vaspitanje u domu i crkvi.
6. Pravo na slobodu od diskriminacije i izrabljivanja.
7. Pravo na ličnost, poštovanje i razvoj pozitivnog samopoštovanja.

Ovu je izjavu prihvatio Administrativni odbor Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve , a objavljena je na zasedanju Generalne konferencije u Torontu u Kanadi održanom od 29. juna do 9. jula 2000. godine.

The post Izjava o zdravlju i dragocenosti dece first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.