Amerikanci smatraju da je verska sloboda kamen temeljac bilo kog društva, ali nemaju tolerancije prema muslimanima, prema jednoj anketi objavljenoj 6. septembra koja je ispitivala stavove amerikanaca prema useljenicima i o bezbednosti nacije deset godina nakon terorističkih napada 11. septembra.

Anketa „Šta to znači biti amerikanac“ otkrila je da mala većina (53 posto) smatra da je zemlja sada bezbednija nego pre spomenutog napada. Ipak, stavovi prema muslimanima su manje iskreni.

Više od 8 u 10 amerikanaca kažu da samoproklamovani hrišćani koji vrše nasilje u ime hrišćanstva ustvari nisu hrišćani. Suprotno tome, manje od polovine (48 posto) kažu da samoproklamovani muslimani koji vrše nasilje u ime Islama nisu stvarno muslimani.

„Amerikanci imaju dvostruke standarde kada se radi o proceni nasilja iz verskih razloga,“ kaže Robert P. Džons iz Instituta za istraživanje religija koji je i pripremio anketu.

Uopšteno govoreći, anketa sprovedena na 2450 odraslih prikazuje stavove amerikanaca prema muslimanima kao složenu sliku prihvatanja i opreznosti.

Skoro 9 od 10 amerikanaca se slaže da je Amerika osnovana na ideji o verskoj slobodi za svakoga, uključujući i verske grupe koje nisu popularne. Ali oni takođe odbacuju ideju da muslimani žele da ustanove islamski zakon u Sjedinjenim Državama. Takođe su podeljeni u pitanju da li je islam u skladu sa američkim vrednostima – 47 posto se slaže a 48 posto se ne slaže.

Autori ankete poistovetili su ovakve stavove prema američkim muslimanima sa evolucijom stavova prema katolicima, koji su nekada bilo pod velikom sumnjom zbog njihove odanosti papi, i mormonima, koji su nekada široko kritikovani zbog svojih verskih običaja.

„Sedenje u muslimanskim domovima bogosluženja postalo je tema velikih sukoba, što stvarno zalazi do samog srca verske slobode,“ kaže Vilijem Galson, naučnik iz Bruklina.

The post Amerikanci su tolerantni prema drugim verama – osim prema Islamu first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Poznata Vašingtonska nacionalna katedrala, koja se već bori sa finansijskim problemima, suočila se sa milionima dolara potrebih za popravku štete koju je u avgustu naneo zemljotres koji je pogodio Istočnu obalu Amerike.

Ništa nije osigurano, kažu službenici crkve. Sveštenstvo i ekipa arhitekata i inžinjera provela je dan posle zemljotresa ispitujući katedralu i otkrili su značajnu štetu, uključujući popadale rezbarene anđele sa krova crkve, pukotine u lebdećim potporama, kao i oštećenja na centralnom tornju.

„Imamo veoma mali budžet ovde u katedrali, kao i finansijske probleme koje smo dobro rešili,“ kaže sveštenik Semjuel Lojd, dekan katedrale, i dodaje, „Ali u našem budžetu nema ničega što bi nam dozvolilo da izvršimo ove popravke.“

Džo Alonso, glavni klesar katedrale, kaže da bi bile potrebne godine da se izvrše popravke. „Nema sumnje da će koštati više miliona dolara,“ kaže on. „Ovo je ogromna struktura, a sve je izrađeno ručno.“

Teško pogođena recesijom, Episkopalna katedrala je tokom proteklih godina pregrmela nekoliko krugova otpuštanja osoblja i bila je primorana da smanji programe. „Katedralu su izgradili ljudi širom zemlje koji veruju da ona ima ogromnu važnost,“ kaže Lojd. Ovaj novi problem zahtevaće donacije od ljudi širom zemlje.

The post Za popravku katedrale oštećene u zemljotresu potrebni milioni first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Kada se jedan belac predao federalnim maršalima 15. aprila, radnici su ponovo pravili propovedaonicu u prethodno spaljenoj Makedonskoj crkvi Božjoj u Hristu.

Majkl Žak, star 26 godina, predao se jedan dan nakon što ga je porota osudila zbog kršenja građanskih prava i paljevinu. Žak je izrazio saosećanje prema vernicima Makedonske crkve Božje u Hristu u Springfildu u Masačusetsu, čija je crkva vredna 2,5 miliona dolara spaljena do temelja nekoliko sati nakon što je Obama izabran za prvog američkog crnog predsednika.

„Žao mi je što se to dogodilo, ali ja to nisam uradio,“ rekao je Žak novinarima ispred sudnice. „Saosećam sa tim ljudima, ali nevin sam i žaliću se i pravda će pobediti.“

Zajedno sa još dvojicom belaca, Žak je priznao da je imao ulogu u spaljivanju crkve. Kasnije je povukao svoj iskaz, tvrdeći da su istražitelji vršili pritisak na njega tokom ispitivanja koje je trajalo šest i po sati.

Druga dva čoveka priznala su krivicu i proglašeni su krivima. Jedan je osuđen na devet godina zatvora a drugi još čeka izricanje kazne.

Kazna za Majkla Žaka treba da bude izrečena 15. septembra a očekuje se da će tada Makedonska crkva Božja u Hristu biti otvorena već tri meseca, ako se nastavi sa radovima po planu. Pastor crkve, biskup Brajant Robinson kaže da osude označavaju kraj jednog poglavlja u ovoj priči o paljevini crkve.

„Zadovoljan sam što je porota odlučila da je Žak kriv za ovaj odvratni zločin,“ rekao je on.

The post Osumnjičeni za paljevinu crkve proglašeni krivima first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.