AIDS se prenosi na dva glavna načina: seksualnim odnosom sa zaraženom osobom i unošenjem krvi zaražene HIV-om (virusom ljudske imunološke insuficijencije) u krv drugoga putem injekcije nesterilinim iglama ili brizgaljkama kao i zaraženim krvnim materijalima. AIDS se može sprečiti izbegavanjem seksualnog odnosa pre braka i očuvanjem vernog monogamnog odnosa s nezaraženom osobom u braku te izbegavanjem upotrebe nesterilnih igala za injekcije i vođenjem računa o sigurnosti krvnih materijala.

Adventisti su se opredelili za obrazovanje u prevenciji od AIDS-a. Oni su se tokom mnogih godina borili protiv širenja, prodaje i upotrebe droga, i to nastavljaju činiti. Adventisti podržavaju seksualno obrazovanje koje uključuje ideju da je čovekova polnost Božji dar čovečanstvu. Biblijska seksualnost jasno ograničava polne odnose na jednog bračnog druga, a isključuje slobodne i sve druge seksualne odnose koji dovode do povećane izloženosti HIV-u.

Lična reakcija na AIDS mora biti slična Hristovom saučešću, spremnosti da pomogne i nastojanju da se spasi. Kao što se Isus brinuo za obolele od lepre (gube), zastrašujuće zarazne bolesti Njegovog vremena, tako će i Njegovi sledbenici danas brinuti o onima koji boluju od AIDS-a. Jakov je savetovao: „Ako, na priliku, brat ili sestra goli budu, ili nemaju šta da jedu, i reče im koji od vas: idite s mirom, grijte se, i nasitite se, a ne da im potrebe tjelesne, šta pomaže?“ Jakov 2,15.16

Ovu izjavu za javnost objavio je predsednik Generalne konferencije N. C. Vilson nakon savetovanja sa šestnaestoricom potpredsednika Crkve 5. jula 1990. na zasedanju Generalne konferencije u Indianapolisu, saveznoj državi Indijana u SAD-u.

The post Izjava o AIDS-u first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

Globalni zadatak Crkve, da dosegne do svih rasa i naroda, dovodi u crkveno članstvo mnoge pojedince koji su zaraženi virusom AIDS-a pre nego što su se priključili Crkvi ili one koji su izloženi nevolji zato što imaju članove porodice zaražene AIDS-om. Epidemija je takvih razmera da na kraju ni jedna porodica neće ostati netaknuta. Mnogi su zaraženi ali ne svojom krivicom. Stav osuđivanja nikad nije prihvatljiv, posebno zato što nije moguće sa sigurnošću odrediti izvor zaraze. Mnogi su doživeli stid, strah i muku kad su im članovi porodice patili i umrli s AIDS-om, a oni često bili prisiljeni da skrivaju svoju bolnu situaciju. Kao što je Hristos došao da napaćenom svetu ponudi isceljenje, tako su i adventisti pozvani da sa puno osećaja brinu za one koji pate ili su zaraženi virusom AIDS-a. Ako su valjano pripremljeni, vernici mogu bez straha od opasnosti služiti kao negovatelji, bilo u domu ili u zdravstvenim ustanovama.

Preporuke

Hrišćanska adventistička crkva prihvata hrišćansku odgovornost da reaguje na globalnu krizu uzrokovanu AIDS-om i na porazne posledice po čovečanstvo, pa želi da pomogne na niz načina koji uključuju:

1. Proširiti Hristovo učenje i isceljujuću službu kad je bez predrasuda brinuo o svima u nevolji, tako što ćemo se priključiti naporima za smanjenje rizika pojedinaca da obole od AIDS-a i milosrdno i bez osude brinuti za sve koji su pogođeni kad neko boluje od AIDS-a.
2. Odrediti u svakoj diviziji osobu, zajedno s osobljem i finansijskim sredstvima koja se mogu osigurati, da reaguje na izazov AIDS-a odgovarajućim inicijativama i saradnjom sa svim drugim ustanovama u društvu ili celoj zemlji.
3. Razviti i voditi obrazovne programe o AIDS-u koristeći HIV/AIDS vodič gde se može primeniti. Programi treba da budu prilagođeni odgovarajućoj kulturi i jezičkim potrebama i dostupni:
   • Pastorima. Putem programa trajnog obrazovanja i propovedničkih sastanaka namenjenih obučavanju pastora za postupanje s vernicima izloženim nevolji koju predstavlja AIDS. Pastorima su potrebne informacije o prevenciji, milosrdnoj nezi i primenjenim crkvenim funkcijama kao što su vođenje pogrebne službe za osobu zaraženu AIDS-om.
   • Nastavnicima. Stalno obrazovanje i praktično obučavanje s isticanjem prenosa duhovnih vrednosti i razvojem sposobnosti među mladima da mogu izaći na kraj s pritiscima na području polnosti.
   • Roditeljima. Putem primernog načina života koji podržava hrišćanske vrednosti, svesni da bračni odnosi i bilo kakva upotreba alkohola ili zloupotreba drugih stvari ima direktno negativno delovanje na seksualne vrednosti i postupke njihove dece.
   • Vernicima crkve. Putem propovedi, subotnoškolskih biblijskih pouka, predbračnog savetovanja i aktivnosti koje jačaju brak, seminara o AIDS-u i nastavnog plana koji osigurava informacije o seksualnosti uopšte i AIDS-u posebno.
   • Društvenoj zajednici. Svesni prilike za hrišćansko svedočenje i službu u društvenoj zajednici, pripremimo odgovarajuće planove za delovanje u društvu i sudelovanje u zajedničkim nastojanjima.
4. Zaštititi i ojačati brak:
   • Uzdizanjem ideala suzdržavanja od prebračnih polnih odnosa.
   • Zagovaranjem predbračnih testova na HIV za oba partnera kao dela crkvene pripreme za brak.
   • Uzvisivanjem Božjeg ideala vernosti u braku.
   • Preporučivanjem zaštitnih mera od polnih bolesti, uključujući HIV.
   • Prenositi hrišćanske vrednosti na budući naraštaj, svesni da se seksualni pogledi pojedinca izgrađuju u mladosti. Prvenstvo treba dati prednost osiguravanju tačnih informacija, forumu otvorene diskusije i naglašavanju moralne dimenzije odluke vezane uz seksualnost.

Izdaje Odeljenje za zdravlje i umerenost pri Generalnoj konferenciji u saradnji s članovima Komisije za proučavanje AIDS-a Generalne konferencije.

The post Epidemija AIDS-a – Smernice first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.

AIDS (sindrom stečenog nedostatka imuniteta) svakim danom postaje sve veća opasnost. Bojimo se za sebe i svoje porodice. Zabrinuti smo jer vidimo da još godinama nema izgleda za vakcinu ili lek. No iznad svega, želeći da budemo jaki, mi se osećamo bespomoćni suočeni s nečim što postaje pošast našeg vremena.

Kako će adventisti odgovoriti na ovu globalu krizu? Kako će reagovati naša crkvena uprava, obrazovni sistem, zdravstveni sistem i mesne crkve? Kako će reagovati pojedinac? Svojom reakcijom na epidemiju AIDS-a adventisti pokazuju na delu svoj zadatak i cilj. Moramo se upitati: „Da li naš zadatak i cilj zaista otkrivaju Božje lice i srce kako su prikazani u životu i delu Isusa Hrista?“ U želji da otkrijemo Hristovu spasiteljsku ljubav, odvojimo bolest od problema vezanih za moral i pokažimo osećajni, pozitivan odnos prema osobama obolelim od AIDS-a, nudeći prihvatanje i ljubav, i postarajmo se za njihove fizičke i duhovne potrebe. Treba da se stidimo kad vidimo kako društvo prezire obolele od AIDS-a.

Nužne su nam odgovarajuće informacije o opasnosti AIDS-a i njegovom širenju. Njih moramo upotrebiti da zaštitimo sebe, a druge treba da upoznamo s prevencijom.

Šta je AIDS?

AIDS je zarazna bolest uzrokovana virusom nazvanim HIV (human immunodeficiency virus). Virus ulazi u krv i onesposobljava vitalni deo fizičkog imunog sistema. Organizam se nije u stanju odbraniti od svakovrsnih infekcija i određenih vrsta tumora.

Medicinska nauka grozničavo radi na savlađivanju AIDS-a. Neki lekovi usporavaju napad AIDS-a, a drugi su se pokazali delotvornim kod nekih infekcija kojima su izložene osobe obolele od AIDS-a, ali do danas ne postoji vakcina ni lek koji bi lečio AIDS, a nema izgleda da bi se pojavili u bliskoj budućnosti.

Koji su simptomi AIDS-a?

Ubrzo nakon prijema ovog virusa, ljudi mogu preneti bolest premda se osećaju zdravi i nemaju simptoma. Uobičajeno ispitivanje krvi na virus ostaje negativno tokom dva do šest meseci nakon prvog kontakta, a u retkim slučajevima i više od dvanaest meseci. Kad test krvi na virus postane pozitivan, ljudi obično i dalje tokom niza godina nemaju nikakvih simptoma. Za vreme inkubacije mogu i dalje prenositi virus na druge. AIDS se obično razvije tokom pet do petnaest godina nakon zaraze. Kako se čini, od 1990. godine gotovo svako zaražen HIV-om na kraju će razviti simptome i umreti od te bolesti.

Međufaza zaraze, nazvana „kompleks vezan za AIDS“ (AIDS-Related Complex, ARC), ogleda se u različitim simptomima uključujući gubitak apetita, drastični gubitak na težini, groznicu, osip na koži, natečene limfne čvorove, proliv, noćno preznojavanje, umor i slabost. Obolele osobe mogu umreti od ARC-a a da nisu razvile specifične infekcije vezane za AIDS. Ljudi oboleli od AIDS-a obično pate od ponovljenih napada bolesti, od kojih su mnogi izazvani infekcijama. One mogu biti obeležene upalom pluća, ozbiljnim infekcijama zubne šupljine, grla ili crijeva, prolivom, gubitkom težine, produženom groznicom i neobičnim vrstama raka. Virus može isto tako napasti nervni sistem i oštetiti mozak, uzrokujući gubitak pamćenja i koordinacije, veliku slabost i promjenu ličnosti.

Globalne posledice AIDS-a

AIDS je otkriven gotovo u svim zemljama sveta. Tokom 1980-tih AIDS je postao međunarodna pandemija, s tim što se broj osoba sa simptomima AIDS-a udvostručavao svakih osamnaest do dvadeset i četiri meseca. Neki nazivaju AIDS „kugom“ dvadesetog veka. Procenjuje se da u 1990. godini sedam miliona ljudi nosi taj virus. Međutim, zasad dobro poznate bolesti kao što su malarija, shistosomijaza (parazitski crvi) i boginje ubijaju u svetu više ljudi od AIDS-a. No AIDS ostaje glavna pretnja za opšte zdravlje u većem delu sveta.

Svetska zdravstvena organizacija smatra da će početkom dvadeset i prvog veka u svetu ovim virusom biti zaraženo više od sto miliona ljudi. Jedan od specijalista za epidemijske bolesti, dr. B. Frank Polk sa sveučilišta Džon Hopkins u Sjedinjenim Američkim Državama kaže da bi neke zemlje sredinom 1990-tih mogle od AIDS-a izgubiti do četvrtine svog naroda.

Može li se AIDS lečiti?

Lekovi kao što su zidovudin (AZT) delotvorno usporavaju napredovanje AIDS-a. Mnogi drugi lekovi nalaze se u različitim fazama ispitivanja i mogu biti odobreni u bliskoj budućnosti. Dok se čeka na bolje lekove protiv HIV-a, pacijenti se leče od određenih infekcija ili vrsta raka koji se razvijaju.

Lečenje jedne osobe obolele od AIDS-a u SAD-u košta u proseku 40-60 000 USD godišnje. U mnogim delovima sveta učestalost AIDS-a preopterećuje kapacitete zdravstvenih ustanova. Troškovi lečenja AIDS-a prete da unište sistem zdravstvene zaštite čak i u najbogatijim zemljama.

Kako se ljudi mogu zaraziti i ne zaraziti od AIDS-a?

AIDS se najčešće prenosi polnim odnosom. Zaraženi muškarci i žene prenose ga na partnera bez obzira na pol. Budući da se virus AIDS-a nosi u krvi, može se preneti kad potrošači droge intravenoznim injekcijama koriste iste igle, transfuzijom zaražene krvi ili krvnih preparata te nedovoljno sterilizovanim injekcijskim iglama. Organizam se može zaraziti i instrumentima koji se koriste pri tetoviranju, bušenju ušiju, urezivanjem plemenskih ožiljaka ili probijanjem kože iz bilo kojeg razloga. Majke mogu zaraziti svoju decu tokom trudnoće i/ili pri prorođaju, te retko kad dojenjem.

AIDS se ne prenosi slučajno. Ne prenosi se rukovanjem, dodirom, zagrljajem ili druženjem s osobama obolelima od AIDS-a dokle god nema spolnog kontakta ili dodira s krvlju. Ne dobija se doticanjem kvaka, upotrebom telefona, jedenjem u restoranu, upotrebom javnih nužnika ili obrednim pranjem nogu i krštenjem. Premda se virus AIDS-a nalazi u vrlo maloj koncentraciji u suzama, izlučinama iz nosa i usta, nije ga lako prenijeti kihanjem, kašljanjem i slučajnim dodirom. Ne prenosi se putem komaraca, ujeda insekata ili kontaktom sa životinjama. Ne može se dobiti dobrovoljnim davanjem krvi.

AIDS i delovanje adventista u svetu

Zbog svoje veoma raširene službe u gotovo dve stotine zemalja, Hrišćanska adventistička crkva se susreće s problemima koje predstavlja AIDS. Adventističke vođe u svim institucijama i mesnim crkvama moraju se aktivno edukovati o prevenciji od zaraze HIV-om.

Adventistička crkva je spremna suočiti se razumno i saosećajno izazovu AIDS-a. Generalna konferencija je 1987. godine osnovala Odbor za AIDS. U njemu su stručnjaci za medicinu, javno zdravstvo, medicinsku negu, crkvenu administraciju, interese manjina, etiku, teologiju i obrazovanje. Njihove preporuke moraju prihvatiti izvršni i upravni odbori Crkve, ukoliko želimo da Crkva ima uravnotežen, razuman i pravovremen pristup AIDS-u.

AIDS i pastoralna služba

AIDS zahteva uključivanje službe adventističkih pastora i propovednika u bolnicama. Oni u svojim crkvama, društvenim zajednicama i bolnicama već imaju ljude zaražene HIV-om. Taj će broj rasti. Oni ne treba da se boje slučajnih fizičkih dodira kao što su rukovanje ili krštavanje. Pastori i dalje treba da posećuju bolesne u njihovim domovima ili u bolnici. Zaraza HIV-om ne treba promeniti načine posećivanja niti na bilo koji način ograničiti službu.

Kriza uzrokovana AIDS-om omogućuje pastorima i propovednicima u bolnicama da javno govore o AIDS-u, polnosti, svetosti i lepoti braka, međusobnim odnosima i zdravstvenim načelima koja predstavljaju zaštitu od zaraze AIDS-om. U zastupanju i edukovanju u pogledu ponašanja koje sprečava prenos HIV-a, pastori i propovednici pokazuju svojom službom Božju ljubav i saučešće.

AIDS i pastoralna nega

Strah od AIDS-a može dovesti u pitanje naše saučešće i svedočenje. Oni koji su proglašeni pozitivnima na HIV i koji se mogu razboleti od ove bolesti, treba da u mesnoj crkvi nađu prihvatanje i zajedništvo. Treba se ugodno osećati na bogosluženjima i dobrodošli u sudelovanju u svim crkvenim aktivnostima: krštenju, obredu pranja nogu i Gospodnjoj večeri. Mesna crkva može naći mnoge načine da služi obolelima od AIDS-a. Vernici se mogu udružiti i osnovati grupu za podršku, a i lično se uključiti u zadovoljavanju potreba osoba i porodice zahvaćenih AIDS-om.

AIDS i adventističke škole

Decu zaraženu HIV-om treba prihvatiti u adventističke škole kao što je Bog nas prihvatio u želji da uspostavi zajednicu s nama. AIDS predisponira za druge zarazne bolesti kao što je tuberkuloza. Ako je dete obolelo od tuberkuloze, treba preduzeti potrebne mere predostrožnosti i zaštititi poverljivost učenika pozitivnih na HIV. Roditelje i nastavnike treba podučiti o prirodi AIDS-a i koraka koji će sprečiti njegovo širenje. Smernice za obrazovne ustanove i preporučeni nastavni program za obrazovanje u pogledu AIDS-a dostupni su preko Odeljenja za obrazovanje pri Generalnoj konferenciji.

AIDS i adventističke zdravstvene ustanove

Adventističke bolnice i klinike trebaju osigurati sredinu u kojoj će pacijentima obolelim od AIDS-a biti pružena osećajna, kvalitetna nega. Istovremeno treba primeniti postupke i propise za zaštitu osoblja kako bi se na najmanju moguću meru svela mogućnost slučajnog izlaganja virusu AIDS-a. Sve igle, špricevi i hirurški instrumenti se moraju odgovarajuće sterilizovati. Treba testirati krv i preparate od krvi kako bi bili što sigurniji. Smeernice za prevenciju od AIDS-a u zdravstvenim ustanovama dostupne su preko Odelenja za zdravstvo i umerenost pri Generalnoj konferenciji.

AIDS i međunarodni radnici

Radnici kojima su dodeljena polja izvan domovine posebno se obučavaju za zdravstvene probleme u zemljama u kojima će služiti. Oni su obučavani i o AIDS-u. Crkva preporučuje da putnici izbegavaju primanje injekcija gde su dostupni lekovi za oralnu upotrebu. Savetuje im se da ponesu sterilne igle za jednokratnu upotrebu i špriceve za ličnu upotrebu ako su injekcije potrebne; savetuje im se da izbegavaju transfuziju neproverene krvi ili krvnih derivata.

Završna reč o AIDS-u

Vernici i zaposleni u Adventističkoj crkvi obavezni su kao hrišćani reagovati na ljude obolele od AIDS-a i s njima postupati kao što je naš Spasitelj Isus postupao s bolesnima i prezrenima. Tragično je što svet na obolele od AIDS-a reaguje kao što je nekad reagovao na gubavce, kao grešne nosioce smrti, koje treba izbegavati i izolovati ih. No Bog nam je u Isusu dao svoj odgovor. Znao bi skrenuti s puta, često hodajući danima, samo da dotakne i izleči osobu obolelu od gube. Uvek je nudio ljubav, prihvatanje i oproštenje onima koji su bili izloženi verskoj oholosti i drugim gresima onog vremena. Svojom spasiteljskom ljubavlju nudio je život i slobodu od tereta greha. Hrišćanska adventistička crkva nastoji se uključiti u Hristovu službu. Kad se radi o ljudima, pa i obolelima od AIDS-a, ona mora odgovoriti s ljubavlju i prihvatanjem.

Kako sprečiti AIDS

1. Ograničiti polne odnose na monogamni brak s osobom za koju znamo da nije zaražena AIDS-om. Ukoliko je jedna strana zaražena, a polni se odnosi nastavljaju, preporučujemo prezervative.
2. Kod davanja injekcija upotrebiti samo sterilizovane igle i špriceve.
3. Testirati krv pre transfuzije.
4. Sterilizovati oštre instrumente korištene za stvaranje ožiljaka, tetoviranje i obrezanje.
5. Konsultujte svog lekara u ranim fazama trudnoće.
6. Obučiti druge o tome kako sprečiti AIDS.
7. Odlučiti da ćete izbegavati rizično ponašanje kao što je promiskuitet i upotreba  nesteriliziranih igala.

Ovaj studijski dokument objavio je Odbor za AIDS pri Generalnog konferenciji Hrišćanske adventističke crkve, a izdalo ga je Odeljenje za zdravlje i umerenost na zasedanju Generalne konferencije 1990. godine u Indianapolisu, u saveznoj državi Indiana u SAD-u.

The post AIDS – adventistički odgovor first appeared on Hrišćanska adventistička crkva.